ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Сајбер-безбедност: Мрежа има проблем са катанцем – ваша безбедност на интернету је угрожена

Научили су нас да стално тражимо онај мали катанац који нам говори да је веб страница безбедна. Ипак, опасно је ослањати се само на један детаљ. Интернет кориснике су научили да о безбедности на мрежи размишљају на погрешан начин, што их, како стручњаци упозоравају, може учинити осетљивијима на хаковање и сајбер-нападе. Веб сајтови који желе да прикажу своје безбедне акредитиве обично то раде тако што на адресној траци прикажу сличицу катанца, што има за циљ да покаже да веб сајт користи HTTPС{/xа} шифровање. HTTPС{/xа} је много безбеднија верзија протокола за пренос хипертекста (HTTP) који се користи на мрежи да би се учитале странице помоћу хипертекстуалних веза – и постоји да би се пренеле информације између уређаја и омогућило корисницима да уносе и примају информације.

HTTPС{/xа} те информације шифрује да би обезбедио сигуран пренос осетљивих података, као што су подаци о пријављивању на налог у банци, е-пошту или било шта друго што обухвата личне податке. Ако би се ти подаци унели на веб страницу која користи тек стандардни HTTP, постоји опасност да би ти подаци могли постати видљиви за људе са стране, посебно ако се те информације преносе у облику обичног текста.

На веб сајтовима који су обезбеђени помоћу HTTPС{/xа}, појављује се зелени катанац на УРЛ траци који показује да је страница безбедна. Он треба да убеди корисника да је веб страница безбедна и да слободно може унети личне податке или податке о банковном рачуну кад то буде потребно. Корисницима се обично указује на то да, ако виде зелени катанац на адресној траци, могу слободно да верују сајту јер је легитиман. Стручњаци, међутим, упозоравају да то не мора увек да буде тако јер сајбер-нападачима није тешко да региструју HTTP домене за разне хакерске нападе. Али, пошто је корисницима речено да је катанац знак да је сајт безбедан, потенцијално се налазе у опасности да постану жртве сајбер-напада.

У децембру 2017. године, телевизијска реклама за банку Барцлаyс у Великој Британији упозорила је кориснике да морају проверити да ли постоји зелени катанац и тако се уверили да је веб сајт исправан. Чули су се коментари да је такав савет погрешан јер нападачи могу искористити HTTPС{/xа} у своју корист. Чули су се и коментари да само катанац не може у потпуности гарантовати безбедност. Испоставило се да је нападачима релативно једноставно да добију HTTPС{/xа} за своје злонамерне веб странице које би при том изгледале потпуно легитимно. Куповином ТЛС сертификата, нападачи могу да шифрују саобраћај на свом лажном сајту и тако обезбеде да изгледа сасвим легитимно. Пошто је саобраћај шифрован, претраживач се може преварити и поверовати да је сајт безбедан.

Тражећи од корисника да уочи кад нешто не ваља значи ставити га под велики притисак, посебно због тога што се то, како наводе стручњаци, не дешава у животу. Рецимо, док возите аутомобил, не постоји ниједан уређај који ће возача обавестити да је све у реду. Лампица се укључује само онда кад треба да га упозори да треба да обрати пажњу на неки проблем. Такав модел треба применити и на интернету.

Због тога би требало шифровање сматрати подразумеваним, а нешифровани HTTP сматрати изузетком. Стручњаци који се баве безбедношћу на мрежи требало би да реше тај проблем јер ће на тај начин скинути одговорност са корисника који треба да одлучи да ли је сајт безбедан, што ће интернет учинити безбеднијим за све.