ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања.

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС

Сва припремна настава за упис на Рачунарски факултет је од 16. марта онлајн. Поред информатике, која је већ била преко интернета и пре ванредног стања, сада и припремну наставу за математику, као и припрему за студијски програм Рачунарски дизајн, потенцијални студенти могу да прате од куће.

КОНТАКТ

Због ванредног стања, на Рачунарском факултету нема ниједног запосленог, па је сва комуникација могућа једино преко мејла.

Препознавање лица је највећа грешка савремене технологије

Биометрија је генерално добра замена за лозинке, али потврда идентитета путем скенирања лица је ужасна замисао. Људи који се баве истим послом као и ја требало би да буду заинтересовани, или бар пролазно одушевљени, новим технологијама. Наравно, требало би да се дистанцирамо од претераних очекивања (има ли неко 3D телевизор?), али језиви цинизам који уништава одушевљење новим узбудљивим идејама је, исто толико, неповољан. Тако, кад је компанија „Епл“ по први пут приказала своју технологију FaceID, нисам имао никакав коментар. Сад, кад је компанија „Гугл“ уградила технологију препознавања лица у свој нови телефон Pixel 4, могу да кажем да је моја мржња прерасла у презир. Технологија је лоша, али заиста лоша. То је јадан систем за потврду идентитета или намере, сувише је попустљив и увежбава нас да скенирање лица прихватимо као нешто уобичајено. Коначно, технологија препознавања лица која је доступна крајњим корисницима означава крај цивилизације.

Настављајући са примерима две поменуте компаније, требало би да напоменем да се обе баве најгорим дистопијским страховима у вези са скенирањем лица. Не, подаци о вашем лицу не напуштају ваш телефон. Не, ваши биометријски подаци се не складиште тако да би били у стању да омогуће реконструкцију вашег лица. Да, опцију можете да искључите и тада сте се заглавили са лошом лозинком и још горим идентификационим бројевима. Међутим, обе компаније су заборавиле или занемариле чињеницу да потврда идентитета има везе са намером.
Кад унесем лозинку, указујем на намеру да ћу нешто урадити. Иначе, не бих уносио лозинку у неком другом случају. Иако је могуће да случајно притиснете читач отиска прста, то је, ипак, активност коју морате да предузмете и опет је то знак да постоји намера.

Препознавање лица је лош модел обезбеђивања било чега јер не можете дати знак да намеравате нешто да учините. Најбољи и најскорији пример је Pixel 4, телефон компаније „Гугл“. Нашироко се писало да његово својство препознавања лица ради чак и онда кад жмурите. Претпостављам да се можемо дивити способности компаније да открије ко сте чак и кад вам не види очи, али то отвара врло непријатне могућности да неко откључа ваш телефон док спавате, кад сте онесвешћени или мртви. Као да то није било довољно, компанија је у пропратној документацији истакла да ће се телефон откључати чак и кад вам га неко гурне у лице, желели ви то или не. На сајту се истиче да ће се телефон откључати ако га погледате, без обзира на то да ли желите да се телефон откључа. Могућност приступа вашем телефону има и свако ко личи на вас, рецимо ваш близанац. И да поновимо: телефон може да откључа свако ко вам га принесе лицу, чак и кад жмурите.

Иако се технологија компаније „Епл“ бави намером, она има исти суштински проблем. Ако вам је телефон у руци и ако га погледате, откључаће се и биће спреман за употребу.
Занимљиво је и то да се компанија позабавила проблемом намере у апликацији Аппле Паy на уређајима који користе FaceID. Кад плаћате оно што сте купили, морате да погледате у телефон за потврду идентитета и два пута притиснете дугме за закључавање. Наравно, врло ретко ће се десити да случајно обавите оба поступка кад треба нешто да платите.

Препознавање лица је технологија која је много страшнија од других врста биометријске идентификације. Хајде да замислимо просторију пуну људи у којој полиција тражи једну особу. Ако полицајци имају само отисак прста те особе, мораће да прегледају шаке свих присутних у просторији, што је досадан посао, а свима може наговестити да се нешто догађа.
Сад замислите да полицајци, уместо отисака, имају фотографију лица особе, ненаметљиво постављене камере и софтвер који треба да споји ту фотографију са правом особом. Сад полиција може да скенира целу просторију, при чему људи тога нису ни свесни. Полиција може да прати особу која се креће по просторији, што је много веће сазнање од тога да ли је особа присутна или није.

Други пример који сам навео већ је реалност на неким местима. Кинески полицајци су опремљени наочарима за препознавање лица тако да могу да уоче одређене људе у великим групама. Велика Британија је прва увела надзор помоћу камера. Вештачка интелигенција не само да може повезати особу са лицем, већ је показала, у Гугл фотографијама, да јој не треба много података да повеже особу са било којом њеном фотографијом, без обзира на узраст. Аеродроми у Сједињеним Државама користе скенере лица за путнике на међународним летовима. Компанија „Ринг“ склапа послове са полицијским агенцијама да би промовисала своја звона са камером на улазним вратима и обезбедила платформу која би омогућила полицији да затражи видео-снимке од грађана. Будућност је стигла, али донела је са собом опасности.

Технологија препознавања лица пронашла је свој пут ка Фејсбуку, том узору очувања приватности (сарказам). Компанија је недавно признала да је направила, а затим обуставила дистрибуцију апликације за препознавање лица која омогућава кориснику да идентификује људе тако што усмери телефон према њима. Мрежа већ може аутоматски да идентификује људе на сликама и видео-садржајима. Све те апликације нас обучавају да нам не буде непријатно док нам скенирају лице. Никада не би требало да нам буде пријатно. Постоје многе замке у биометријској идентификацији, али пријатно сам изненађен јер многе компаније избегавају потенцијалне грешке. Обе компаније су предузеле кораке да биометријске податке издвоје и обезбеде да нико не би могао да их преузме и злоупотреби, што би било најгоре.