ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања.

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС

Сва припремна настава за упис на Рачунарски факултет је од 16. марта онлајн. Поред информатике, која је већ била преко интернета и пре ванредног стања, сада и припремну наставу за математику, као и припрему за студијски програм Рачунарски дизајн, потенцијални студенти могу да прате од куће.

КОНТАКТ

Због ванредног стања, на Рачунарском факултету нема ниједног запосленог, па је сва комуникација могућа једино преко мејла.

Технологија никад неће моћи да замени људе у доношењу одлука. Погледајте фудбал…

Чак иако не знате шта је офсајд, вероватно сте чули за VAR (енгл. video assistant referee), односно судијског видео-помоћника, који је уведен на утакмице врхунског фудбала да би се смањиле грешке које праве судије. На сваком мечу Премијер лиге, судија задужен са VAR систем прегледа телевизијски снимак утакмице да би проверио потенцијално спорне одлуке. Фудбалски навијачи се одавно жале на судије. „Ма, какав пенал!“ „Хеј, судија, требају ти наочаре! Из авиона се види да је био офсајд!“ Систем VAR је требало да реши или бар да смањи број таквих недоумица. Уместо тога, направио је још више неслагања. Незадовољство је толико да су чланци са спортских новина прешли на странице свакодневне штампе.

Наравно, могли бисмо да одбацимо проблеме који се јављају са VAR технологијом и препустимо их навијачима. Међутим прича о VAR систему нам може помоћи да разјаснимо наш много шири однос са технологијом у време кад технологија, посебно вештачка интелигенција почиње да обликује многе аспекте нашег живота, од могућности појављивања аутономних аутомобила то алгоритама који могу да одлучују о медицинским третманима. У многим од тих области, бринемо се због тога што одлуке које доносе људи могу бити погрешне и очекујемо од технологије да нам обезбеди боља и објективнија решења. То треба да буде и сврха VAR технологије. Дакле, ви, који не гледате фудбал, ипак ме пратите док говорим о фудбалу и VAR-у јер би разговор о тој технологији требало све нас да интересује. VAR технологија има за циљ да елиминише „јасне и очигледне грешке“ судија коришћењем телевизијског снимка како би званичницима омогућили да гледају спорне инциденте из различитих углова камере и тако реконструишу покрет лопте или играча да би проверили да ли је погодак заиста постигнут и да ли је играч био у офсајду.

Проблем је у томе што је оно што је „јасна и очигледна грешка“ сама по себи одлука. Велики део полемике произишао је због тога што се навијачи не слажу са тим што је VAR поништио судијску одлуку за коју сматрају да је требало да остане или због тога што није поништио одлуку за коју сматрају да је погрешна. Уместо да се љутња навијача усмери на судију, сада је усмерена и на судију и на VAR. Оно што се сматра „објективним“ одлукама често је проблематично. Узмите, рецимо, правило офсајда. Правило је постало компликованије последњих година, али у суштини пише да је играч у офсајду ако је било који део његовог тела ближи противничкој гол линији од лопте и другог последњег противника. Правило је ту да, пре свега, заустави нападача који стиче неправедну предност кад занемарује игру и једноставно стоји поред гола и чека лопту.

VAR не обраћа пажњу на тај контекст – на покушај стицања неправедне предности. Уместо тога, технологија може позвати офсајд чак и при најмањем наговештају наводног прекршаја. Недавно је поништен погодак нападача Ливерпула Роберта Фирмина јер је процењено да му је пазух био у офсајду. Дакле, шта можемо научити од VAR-а о широкој употреби технологије? Прво, да је људска пресуда неопходна. Технологија нам може помоћи да донесемо боље одлуке, али у важним питањима, ретко кад може заменити људско одлучивање.

Друго, VAR нас подсећа на то да је контекст важан. Ни у фудбалу ни у друштву, не почињемо са правилима којих се морамо придржавати. Почињемо сликом о томе како желимо да изгледа игра, или друштво, а тек онда користимо правила и законе да бисмо постигли те циљеве. Механичко спровођење правила или закона, без обзира на контекст, нема много смисла. Сувише често заборављамо да оно што алгоритмима недостаје је управо разумевање контекста.

Треће, постоје компромиси. У фудбалу, паузе које се праве да би се консултовао VAR убијају ток игре и поништавају радост прославе гола који ће касније бити поништен после VAR провере. Многи би навијачи радије прихватили старомодне судијске грешке како би задржали старомодно узбуђење које доносе утакмице. Слични компромиси постоје, на пример, у друштвеном животу, између удобности коју та технологија пружа и губитка приватности коју она са собом често повлачи. Потребно нам је правилно признање и јавна расправа о таквим компромисима.

Коначно, VAR показује да би требало да будемо опрезни кад сматрамо да технологија пружа нужно објективније одговоре. Машина или алгоритам су добри онолико колико су добри људи који су је створили и подаци којима се хране. Зато су алгоритми често пристрасни у свом раду. И зато се расправе о суђењу не завршавају увођењем VAR-а. Технологија може да појача, пре него елиминише недостатке људског просуђивања. Технологија је благодат. Међутим, не би требало да прецењујемо њену способност у давању бољих одговора и потцењујемо значај људског просуђивања.