ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 27.05.2020.

СТИПЕНДИЈЕ

Овогодишње стипендије на Рачунарском факултету изузетно ће бити додељене на основу резултата такмичења и ове и претходних школских година. Све остале информације са сајта и даље важе.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ

Датуми пријемних испита су померени.
Пријемни испит из математике биће одржан 19.6.2020. у 10h, а из информатике 20.6.2020. у 10h.

УБРЗАНА ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС (МАТЕМАТИКА)

Убрзана припремна настава из математике одржаће се од 1. до 12. јуна 2020. паралелно, и онлајн и у просторијама Факултета, по избору полазника.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Системи вештачке интелигенције тврде да „читају“ емоције

Такви системи нас доводе до појаве дискриминације јер се технологија која се користи заснива на застарелој науци и због тога је непоуздана, тврде стручњаци. Системи вештачке интелигенције за које компаније тврде да могу да „читају“ изразе лица заснивају се на застарелој науци и тако долазе у опасност да буду непоуздане и дискриминаторске, упозорио је један од водећих светских стручњака за област психологије која се бави емоцијама. Лиза Фелдман Барет, професорка психологије на Универзитету Нортистерн, рекла је да изгледа да такве технологије занемарују све већи број доказа који поткопавају идеју да су основни изрази лица универзални за све културе. Као резултат, такве технологије – од којих су неке већ примењене у стварним окружењима – долазе у опасност да буду непоуздане или дискриминаторске, рекла је.

„Не знам како компаније могу да наставе да оправдавају оно што раде кад је сасвим јасно каквим доказима се располаже“, рекла је. „Неке компаније, не обазирући се на реалне околности, једноставно настављају да износе тврдње које не могу бити тачне.“ Њено упозорење је врло значајно јер се такви системи уводе у све већи број апликација. У октобру, компанија „Унилевер“ је тврдила да је уштедела 100.000 сати при запошљавању нових радника јер је користила такав софтвер за анализу видео-снимака разговора са кандидатима за посао.

Систем вештачке интелигенције, који је развила компанија „ХиреВуе“ скенира изразе лица кандидата, говор тела и избор речи и упоређује их са особинама за које се сматра да су у корелацији са успехом на послу. Компанија „Амазон“ тврди да њен систем препознавања лица, Рекогнитион, може да открије седам основних емоција – радост, тугу, бес, изненађење, гађење, смиреност и збуњеност. Појавило се неколико извештаја у којима стоји да Европска унија покреће софтвер који, наводно, може да открије превару анализом микроизражавања, да би помоћу њега ојачала безбедност на границама.

„На основу објављених научних доказа, наш је став да такве технологије не би требало да се примењују и користе за доношење пресудних одлука о животу људи“, рекла је Баретова. Одговарајући на питања новинара уочи свог говора на годишњем састанку Америчког удружења за унапређење науке у Сијетлу, Баретова је рекла да је идеја о универзалним изразима лица за радост, тугу, страх, бес, изненађење, гађење била прихваћена шездесетих година прошлог века пошто је амерички психолог Пол Екман, спровео истраживање у Папуи Новој Гвинеји, показујући да су припадници изолованог племена давали сличне одговоре Американцима када су тражили да ускладе фотографије људи који показују изразе лица са различитим сценаријима, као што је „Бобијев пас је угинуо“.

Међутим, све већи број доказа показао је да изван ових основних стереотипа постоји огроман распон у начину на који људи изражавају емоције, како у различитим културама, тако и унутар једне. На пример, у западним културама, откривено је да се људи мрште само у око 30 процената случајева када су љути, што значи да у преосталих 70 процената, своју љутну показују другачијим изразима лица.

„Поузданост је врло слаба“, рекла је Баретова. „Људи се често мрште кад нису љути. То је оно што бисмо назвали ниским степеном одређености. Људи се мрште кад покушавају да се усредсреде, када неко исприча лошу шалу, кад се неко грохотом смеје.“ Израз који би требало да буде универзалан за страх је претпостављени стереотип за претеће или бесно лице у Малезији, рекла је. Такође постоје широке варијације унутар култура у смислу начина на који људи изражавају емоције, док је контекст, као што је говор тела и с ким особа говори, од пресудног значаја.

„Вештачка интелигенција се увелико обучава под претпоставком да сви људи изражавају емоцију на исти начин“, рекла је Баретова. „Нажалост, веома моћна технологија користи се за добијање одговора на врло поједностављена питања.“