ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 27.05.2020.

СТИПЕНДИЈЕ

Овогодишње стипендије на Рачунарском факултету изузетно ће бити додељене на основу резултата такмичења и ове и претходних школских година. Све остале информације са сајта и даље важе.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ

Датуми пријемних испита су померени.
Пријемни испит из математике биће одржан 19.6.2020. у 10h, а из информатике 20.6.2020. у 10h.

УБРЗАНА ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС (МАТЕМАТИКА)

Убрзана припремна настава из математике одржаће се од 1. до 12. јуна 2020. паралелно, и онлајн и у просторијама Факултета, по избору полазника.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Зашто Џеф Безос не плати већи порез уместо што покреће зелени фонд од 10 милијарди долара?

Ако власник Амазона жели нешто да врати, могао би да се позабави радним условима запослених – и плаћа своје обавезе тамо где остварује зараду. „Алекса, како можемо да спасимо планету?“ Вештачка интелигенција још није толико напредовала да би робот без било чије помоћи могао да заустави и преокрене климатску кризу. Да би се пронашао одговор, треба сакупити и уложити више средстава, како људских, тако и финансијских. То је углавном поента најаве оснивача „Амазона“, Џефа Безоса, да ће донирати 10 милијарди долара за покретање фондације Безос Еартх. „Ова глобална иницијатива финансираће научнике, активисте, невладине организације – сваки напор који нуди стварну могућност за очување и заштиту природног света“, изјавио је Безос у објави на Инстаграму. „Ми можемо да спасимо Земљу.“

Када сте најбогатији човек на свету, чија се нето вредност процењује на око 115 милијарди долара, а Безос то сигурно јесте – онда такве филантропске донације у потпуности можете приуштити. Штавише, можемо рећи да су обавезне. „Човек који умре богат умре осрамоћен,“ рекао је челични магнат Ендрју Карнеги. Фондације које носе називе породица Форд, Рокфелер, Тата и многих других упућују на исти обавезу, односно, обавезу давања. Бил Гејтс и Ворен Бафет, обојица мултимилијардери, такође су међу највећим донаторима данашњице. Дакле, требало би клицати Безосу због тога, можда чак и два пута (осим ако такви поступци не производе нежељени пораст емисије угљен-диоксида). Међутим, скептици ће овде застати на тренутак.

„Амазон“ је велика незасита пословна звер која има огроман и не баш позитиван утицај на светско окружење. Што се њеног односа према запосленима тиче, прилично често се чују критике и жалбе. Истраживање слободе информисања које је провео синдикат ГМБ утврдило је да је више од 600 радника „Амазона“ у Великој Британији озбиљно повређено (или је једва избегло несрећу) у последње три године – резултат који је подстакао посланика Џека Дромија да каже: „Не могу да се сетим да сам за тридесет година, колико сам провео у производњи, чуо да је у некој компанији било толико повређених радника.“ Свако ко је видео крајње бизарну рекламу за „Амазон“ са наизглед задовољним радницима, који неодољиво подсећају на статисте из филма Труманов шоу, изјављујући колико су задовољни животом у компанији, само би потврдио своје сумње у тамошње услове. Компанија може своје магацине да назива „центрима испуњења“, али углавном ту се не испуњавају жеље радника.

Не треба заборавити ни употребу енергије. „Амазон“ није само гигантски продавац на мало, већ се бави и обимним послом управљања и обраде података. Амазонови веб сервиси (АWС) изазивају огромну забринутост (годишњи приход од око 30 милијарди долара). Поред тога, користе много енергије. У 2014. години, АWС се обавезао да ће користити само обновљиве изворе енергије за напајање својих центара података, али изгледа да није све баш тако. У 2018. години, компанија је објавила да је у целини достигла 50 процената коришћења обновљиве енергије, али исте године организација „Гринпис“ је тврдила да је у држави Вирџинија, АWС користио обновљиву енергију за само 12 процената својих укупних потреба.

Ако је компанија толико вољна да чује шта људи имају да кажу о спасавању планете, зашто је недавно претила да ће отпустити запослене који су говорили о ставу компаније о енергетским питањима? Запослени у компанији који су се окупили у Организацији за климатску правду настављају своје протесте. Некада су покушавали да подстакну акционаре да донесу план за климатске промене. Како је један запослени рекао: „Климатска криза је највећи изазов са којим се суочавамо, а једини начин на који можемо наћи решења је заштита права људи да слободно говоре и тако промене тренутно стање.“ Тамо где постоји олигополистички глобални гигант који мења начин на који купујемо, постоји и етичка забринутост. То је парадокс у срцу филантропије. Лепо је давати, али како сте зарадили свој новац? Ужасан концепт „враћања нечега“ открива истину: ако осећате потребу да нешто вратите, можда значи да сте превише узели.

Боље је уложити 10 милијарди долара у покушај да се спаси планета, него не уложити. Безос ће учинити много добра ако научно истраживање донесе одрживо решење. И ко зна, можда је та инвестиција делом инспирисана жељом да се освети једном од највећих светских извора фосилних горива, Саудијској Арабији, с којом је, чини се, у последње време имао мало потешкоћа. Ипак, Безос би, такође могао да се побрине за то да „Амазон“ плаћа и третира своје особље боље, да троши да мање енергије, што би било „порезно ефикасно“ и да плаћа обавезе државним благајнама широм света, у свим оним земљама у којима компанија зарађује толико новца.