ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 27.05.2020.

СТИПЕНДИЈЕ

Овогодишње стипендије на Рачунарском факултету изузетно ће бити додељене на основу резултата такмичења и ове и претходних школских година. Све остале информације са сајта и даље важе.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ

Датуми пријемних испита су померени.
Пријемни испит из математике биће одржан 19.6.2020. у 10h, а из информатике 20.6.2020. у 10h.

УБРЗАНА ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС (МАТЕМАТИКА)

Убрзана припремна настава из математике одржаће се од 1. до 12. јуна 2020. паралелно, и онлајн и у просторијама Факултета, по избору полазника.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Преминуо Лари Теслер

Компјутерски стручњак и икона рачунарства у повоју, коме можемо да захвалимо за наредбе исеци/копирај/налепи, умро је у 74. години живота. Теслер је почео да ради у Силицијумској долини почетком шездесетих година прошлог века, у време када су рачунари били недоступни огромној већини људи. Захваљујући његовим иновацијама – које су укључивале команде „исеци“, „копирај“ и „налепи“, коришћење персоналног рачунара постало је једноставан процес. Компанија Xerox, где је господин Теслер провео део своје каријере, одала му је почаст.

„Лари Теслер, човек који је увео наредбе исеци/копирај и налепи, као и наредбе „пронађи“ и „замени“ и многе друге, некада је радио као стручњак у компанији Xerox“, објавила је компанија. „Наш радни дан је лакши захваљујући његовим револуционарним идејама.“

Лари Теслер је рођен 1945. у Бронксу у Њујорку, а студирао је на Универзитету Станфорд у Калифорнији. Након дипломирања, специјализовао се за дизајн корисничког интерфејса – то јест, како да рачунарске системе учини пријатнијим за кориснике. Током дуге каријере радио је за бројне велике технолошке фирме. Започео је у истраживачком центру Xероx Пало Алто (Парц), пре него што га је Стив Џобс привукао у „Епл“, где је провео 17 година и постао главни научни истраживач.

По одласку из „Епла“ покренуо је образовне стартап компаније и кратко време радио у компанијама „Amazon“ и „Yahoo“. Године 2012. рекао је да постоји одређени кодекс у Силицијумској долини: „Скоро да постоји одређена врста иницијације – пошто сте зарадили нешто новца, не одлазите у пензију, већ трошите време на финансирање других компанија.“

„Постоји врло јак елемент узбуђења када можете да поделите оно што сте научили са новом генерацијом.“ Вероватно најпознатија иновација Ларија Теслера, наредба за исецање и лепљење, заснована је на старом начину уређивања текста, при чему би људи физички исекли делове штампаног текста и залепили их на друго место. Наредба је уграђена у „Еплов“ софтвер на рачунару Лиса 1983. године и у оригинални Macintosh који се појавио следеће године.

Теслер је веровао да рачунарски системи треба да престану да користе „модове“, који су у то време били уобичајени у дизајнирању софтвера. Они су омогућавали корисницима да прелазе између функција на софтверу и апликација, али тако је коришћење рачунара било прилично компликовано и одузимало је много времена. Његово уверење је било толико снажно да се веб локација господина Теслера звала „номодес.цом“, његов налог на Твитеру је био „@nomodes“, чак је и на регистарској таблици његовог аутомобила стајало „Но Модес“. Из Музеј историје рачунара у Силицијумској долини поручују да је господин Теслер „комбиновао обуку из информатике са визијом контракултуре, која каже да би рачунари требало да буду доступни свима“.