ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 27.05.2020.

СТИПЕНДИЈЕ

Овогодишње стипендије на Рачунарском факултету изузетно ће бити додељене на основу резултата такмичења и ове и претходних школских година. Све остале информације са сајта и даље важе.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ

Датуми пријемних испита су померени.
Пријемни испит из математике биће одржан 19.6.2020. у 10h, а из информатике 20.6.2020. у 10h.

УБРЗАНА ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС (МАТЕМАТИКА)

Убрзана припремна настава из математике одржаће се од 1. до 12. јуна 2020. паралелно, и онлајн и у просторијама Факултета, по избору полазника.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Неке функције рачунара које узимамо здраво за готово

Пошто је Лари Теслер, човек који је увео наредбе „исеци“ и „налепи“, као и израз „прилагођено кориснику“ (енгл. user-friendly), недавно преминуо, навешћемо још неколико новина у рачунарима које су данас сасвим уобичајена ствар. Његова каријера у технолошком сектору трајала је педесет година и био је сведок многих иновација које су сада део нашег свакодневног живота. Лари Теслер је 1961. године почео студије на Универзитету Станфорд, који је и сам одиграо пресудну улогу у наглом развоју Силицијумске долине. Ту су се срели Бил Хјулит и Дејв Пакард пре него што су основали компанију која носи њихово име; Лари Пејџ и Сергеј Брин, оснивачи „Гугла“, такође су тамо студирали, као и Илон Маск.

Теслер је радио у компанијама које представљају највећа имена у Силицијумској долини: Apple, Xerox и Yahoo. Кратко је радио и у Amazon-у. Један од првих рачунарских стручњака страствено је веровао да рачунари морају да буду једноставни за употребу, а неки сматрају да је Теслер творац израза „прилагођено кориснику“ (енгл. user-friendly).

Седамдесетих година прошлог века развио је наредбе исеци/копирај и налепи, које се данас толико користе да нам је тешко да замислимо рад без употребе Ctrl+X/Ctrl+C i Ctrl+V.

Ево неких од највећих иновација у рачунарству које је свет видео од тренутка када је Теслер први пут започео своју каријеру на Станфорду.

1. Прича о мишу

Још један велики корак у рачунарству догодио се седамдесетих година прошлог века у истраживачком центру Xerox Palo Alto Research Center (PARC), у коме је Теслер радио. Био је то миш. Иако је почетни концепт за миша потекао из рада Дагласа Енгелбарта шездесетих година, уређај је дорађен и усавршен у компанији , где је развијен први миш са куглицом. Миш је из темеља променио начин на који људи комуницирају са рачунарима: од чисто текстуалног приступа ушло се у доба графичког корисничког интерфејса са којим смо сви данас упознати.

2. Добили сте пошту

Е-пошта се такође појавила средином шездесетих и постала је једна од најприсутнијих карактеристика модерног живота. Неки би рекли једна од превише присутних. Сваког минута сваког дана шаље се 188 милиона порука е-поште, а више од половине је нежељена пошта. У раним седамдесетим прошлог века, када је симбол @ први пут интегрисан у протоколе за адресирање е-поште, једини који су имали приступ поштанском сандучету е-поште били су корисници мреже напредних истраживачких пројеката (ARPANET). То је била прва мрежа широког подручја и повезала је десетине универзитета широм Сједињених Држава.

3. У покрету

Вероватно овај текст не читате на стоном рачунару. Сви узимају здраво за готово могућност да понесу свој рачунар са собом, било да је у питању лаптоп, таблет или чак паметни телефон. Прва визија мобилног рачунара датира из седамдесетих, када је Алан Кај, истраживач у компанији Xerox PARC, добио идеју за нешто што је назвао Dynabook. Међутим, његова идеја није отишла даље од картонске макете. Ипак, 1981. године свету је представљен Осборне 1 – први преносиви рачунар. Имао је екран величине 13 cm који је могао да прикаже само 52 знака у сваком реду текста. Ако желите да га имате, мораћете да издвојите 1.795 долара.

Према савременим стандардима, такав уређај је једноставан, скоро примитиван, али Осборне 1 је представљао стартни пиштољ у трци за производњу бољих мобилних рачунара. Крајем осамдесетих неколико компанија је производило сопствене уређаје, укључујући компаније Kyocera, Epson и Apple. То је раздобље иновација које је угледало прву таблу осетљиву на додир (енгл. touchpad) – појавила се на рачунару Gavilan SC, који је пуштен у продају 1983. године и први је рачунар који се помиње као лаптоп.

Деведесете су биле деценија процвата за преносиве рачунаре. Произвођач чипова Intel је направио први процесор специјално намењен мобилним уређајима и многи велики и познати произвођачи рачунара почели су да производе преносиве рачунаре на основу масовно произведених компоненти, као што је екран, процесор и штампане плоче. А онда, пре нешто више од 10 година, свету је представљен резултат највећег домета у мобилним рачунарским уређајима – паметни телефон какав нам је свима познат. Тренутно постоји више од 3 милијарде паметних телефона широм света, а њихова употребна вредност била је један од кључних фактора њиховог огромног успеха.

4. Супер повезана будућност

Следећи велики талас у технологији већ нам је пред вратима: мобилна технологија пете генерације (5G), за коју се предвиђа да ће остварити око 3,6 билиона долара финансијског добитка и створити 22,3 милиона радних места до 2035. године. Играће важну улогу у расту паметних градова и Четвртој индустријској револуцији. То би чак могло помоћи напретку ка неким од циљева одрживог развоја које су навеле Уједињене нације. И током наредних пет година улагања у 5G мреже вероватно ће достићи један билион долара.

Извештај Уједињених нација Циљ одрживог развоја 12 позива на одговорну потрошњу и производњу, на смањење отпада и очување ресурса. Мрежа 5G већ помаже у смањењу отпада у паметним фабрикама. Њена улога у управљању паметним градовима, где сензори прикупљају податке о свакодневном ужурбаном градском животу, помоћи ће у смањењу саобраћајних гужви и емисије штетних гасова тако што ће омогућити несметано одвијање саобраћаја.

Такође има потенцијал за суштинску промену у пружању више виталних услуга као што су образовање и здравствена заштита међусобним повезивањем људи и њиховим повезивањем са уређајима који могу да прикупљају важне информације. Лекари ће моћи да процене виталне знакове особе – откуцаје срца, крвни притисак, дисање и још много тога – у реалном времену, без обзира на то колико су удаљени од пацијента.