ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 27.05.2020.

СТИПЕНДИЈЕ

Овогодишње стипендије на Рачунарском факултету изузетно ће бити додељене на основу резултата такмичења и ове и претходних школских година. Све остале информације са сајта и даље важе.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ

Датуми пријемних испита су померени.
Пријемни испит из математике биће одржан 19.6.2020. у 10h, а из информатике 20.6.2020. у 10h.

УБРЗАНА ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС (МАТЕМАТИКА)

Убрзана припремна настава из математике одржаће се од 1. до 12. јуна 2020. паралелно, и онлајн и у просторијама Факултета, по избору полазника.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Волонтери Википедије су најбоље оружје против дезинформације

У доба Фејсбука, уредници волонтери Википедије направили су од веб-странице архаичног изгледа праву силу у борби за истину. Неколико минута пред крај прве председничке дебате, Мајк Блумберг је био мртав. У 21:38 сати по источном времену, корисник Википедије по имену DQUACK02 додао је текст на страницу Википедије за бившег демократског председничког кандидата и градоначелника Њујорка:

“death_date = {{Death date and age|2020|02|19|1942|02|14}}; |death_place = [[Las Vegas, Nevada]], U.S.; |death_cause = [[Getting stabbed by Warren, Biden and Sanders]].”

У року од три минута, други корисник по имену Цгмусселман вратио је страницу у првобитно стање. До тада су већ почели да се шире неизбежни снимци екрана и шаљиве објаве на Твитеру. Била је то очигледна дезинформација и прилично карикирани пример Википедије у најгорем издању, али и разлог због кога многи још увек сматрају да јој се не може веровати јер свако може да је уређује! Ипак, то је уједно била и Википедија у најбољем издању, јер свако може да измени измене!

„Већина ових измена су мала побољшања израза или садржаја, неколицина су ремек дела, а нека су вандализам“, каже Cgmusselman, у ствари, Чарли Маселман, 73-годишњи пензионисани физичар из Масачусетса који је случајно приметио објаву Блумбергове смрти док је проверавао старост своје сенаторке и тадашње омиљене кандидаткиње, Елизабет Ворен.

Cgmusselman не спада у искусну мањину уредника који имају тенденцију да патролирају ратним фронтовима Википедије на којима се воде борбе због дезинформација, али као и други уредници, и он верује у снагу гомиле да буде фер и искрена. Ипак, док се локације као што су Фејсбук, Youtube и Твитер труде да уклоне гомиле лажног садржаја, помоћу комбинације одређених процедура, проверавања чињеница и алгоритама, једно од најјачих оружја на мрежи против дезинформација је архаична веб-локација по којој може да пише свако, а уређује је углавном анонимни волонтерски тим.

Постоји још један прилично тужан елемент целе те приче. Наиме, Википедија је најпоузданија веб-локација, између осталог и због тога што је све друго око ње пропало.

Лекције из банке знања на интернету

Википедија није имуна на манипулације које се шире на неком другом месту путем интернета, али показало се да је поуздан ресурс – не само за теме које ћете наћи у старој енциклопедији увезаној у кожу, већ и за вести и контроверзне тренутне догађаје. После двадесет година проведених на мрежи, она је стуб у нашој инфраструктури за проверу чињеница. Њене странице често се налазе на врху резултата претраживања на Гуглу. Велике технолошке фирме у својим настојањима да зауставе дезинформације такође се ослањају на Википедију. Корисници YouTube-а који траже видео записе о теоријама завере које се односе на слетање на Месец могу видети везе до страница Википедије које руше такве теорије, док је мрежа Фејсбук експериментисала тако што је корисницима приказивала везе са енциклопедијом када су прегледали објаве са сумњивих веб-локација.

Обим Википедије је огроман – у јануару је канадска учитељица, лингвиста и филантроп, постала свој текст на енглеском језику и тако допринела да Википедија дође до шест милиона одредница. За разлику од дела мреже где се отровне информације шире, Википедија има једну велику предност. Она ништа не продаје, не подстиче вас да на њој губите време нити да се посебно ангажујете. Захваљујући донацијама хиљада добротвора широм света, не постоје оглашивачи или инвеститори којима треба удовољити нити алгоритми за прикупљање података или подстицање емоција или персонализацију страница; сви виде исту страницу. Тај филантропски дух покреће и волонтере Википедије, који долазе на веб-страницу, не да би делили мимове или шале или чак расправљали о вестима, већ, замислите, да би стварали поуздан приказ стварности.

Има још много тога да се уради. Као што многи уредници сајта спремно признају на десетинама форума, заједницу муче проблеми са разноликошћу и узнемиравањем. Сматра се да само око 20 процената уредничке заједнице чине жене, а само се око 18 процената биографских чланака Википедије односи се на жене. Пристрасност и проблеми који могу произићи из тога штетни су за енциклопедију која је намењена свима. Локализација је, такође, недостатак с обзиром на то да је циљ Википедије да учини знање доступним целом свету. Енциклопедија тренутно постоји на 299 језика, али енглеска верзија још увек надмашује остале и чини 12 процената укупног броја пројеката.

Заједница се такође бори да задржи нове чланове. Уредници често оптужују једни друге за пристрасност, а неки тврде да њене политичке странице показују централно-леву оријентацију, мада недавна истраживања указују на то да преданост заједнице уређивачким процедурама нестаје временом. Мање искусне уреднике могу да искључе агресивни ветерани који избацују понекад скривена правила Википедије да би истакли своје ставове, нарочито око контроверзнијих политичких страница енциклопедије.

Један од администратора и поузданих уредника Википедије чије је корисничко име Muboshgu, ради као психолог у Заливској области Сан Франциска и провео је више од деценије на Википедији и направио хиљаде измена борећи се против дезинформација на америчким политичким страницама. Ових дана је одбрана таквих уноса од неистинитих елемената много тежа због бучне позадине неповерења и манипулација у којој „разни политичари веома напорно раде на дискредитацији медија“.

„Највећа претња“, каже он, „је да изгубимо из вида шта је заправо истина.“