ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунари још нису савладали људски говор, али…

Компанија IBM је на добром путу да то промени. Почела је да комерцијализује нову технологију која рачунарима олакшава разумевање људске комуникације. Системи вештачке интелигенције преузимају све већу улогу у пословању јер су се побољшале њихове способности за обраду великих количина података и учење из њих. Ипак, нису успели да се изборе са разумевањем многобројних врста нијанси које се појављују у свакодневној комуникацији међу људима. IBM додаје нове алате у свој систем вештачке интелигенције, познат под називом Вотсон (Watson), који се може позабавити тим проблемом и боље разумети људски језик. Технологија „обраде природних језика“ развијена је за истраживачки пројекат IBM Дебатер, машину вештачке интелигенције која се прошле године први пут такмичила против светски признатог говорника.

Да би одбранио своје ставове у дебати, пројекат Дебатер морао је да има способност да слуша свог противника, разуме његов аргумент и брзо формулише одговор, а све без приступа интернету. То је значило да је рачунар морао да буде способан да идентификује и схвати смисао колоквијализама и идиома – као и одређених дијалеката или специфичних термина у индустрији. Компаније ће сада моћи да користе IBM-ове алате за обраду природног језика за ефикасније и брже прегледање докумената и спровођење истраживања, за комуникацију на терену и побољшање услуге купцима.

„Све што се догађа у пословању темељи се на комуникацији између запослених, пословних партнера, купаца, а комуникација има облик е-поште, ћаскања, текста, докумената“, рекао је Роб Томас, генерални директор IBM Дата. „Неки од најбољих података које компанија има претворени су у кодове на свим тим језицима, у свим тим комуникацијама.“ Око 48 процената главних светских улагача тражиће да ове године уведе системе вештачке интелигенције у своје компаније, према истраживању компаније Гартнер за 2019. годину. Истраживање IBM-а спроведено у јануару код 4.500 „доносилаца технолошких одлука“ унутар компанија широм света дошло је до сличних резултата, односно открило је да је 45 процената компанија са више од 1.000 запослених усвојило вештачку интелигенцију.

Једно велико побољшање у односу на постојеће системе вештачке интелигенције је способност система да ради „анализу осећаја“ – да слуша шта неко говори или гледа шта је написао и разуме шта заправо покушава да пренесе и у ком контексту.  „У многим разговорима и међусобним односима у, рецимо, корисничкој подршци, користи се много идиома или термина који су специфични за индустрију“, рекао је Томас. Када се та способност укључи у постојећи алат вештачке интелигенције компаније IBM под називом Watson Discovery, компанијама ће бити лакше да претражују и добијају увид из скупова докумената и друге писане комуникације.

Систем је у стању да боље разуме централне теме или важне тачке у документима и сврста их у конкретније категорије, тако да оне постају корисније. Такође може да створи језгровити сиже из огромних количина података. Алат такође може да одреди када се два документа у основи баве истом темом, али користе различите речи и изразе.

„Ако Вотсон прође кроз милион докумената, може да одреди које су информације најважније, имајући у виду проблем који се решава. Ово би могло да буде корисно, на пример, када компанија одговара на захтеве корисника и треба да их усмери на различита места да би се на њих могло правилно одговорити. Такође би адвокатска канцеларија могла да га користи за сортирање докумената и доношење закључака о њима ради откривања чињеница у правном случају – оно што би адвокати обично радили неколико дана или недеља, машина би то завршила за неколико минута.

Један од главних проблема у области вештачке интелигенције је тај што су у неким случајевима такви системи показали предрасуде према одређеним групама људи, укључујући људе који нису белци. Томас је нагласио да је поверење од суштинског значаја за предузећа која користе вештачку интелигенцију, као и њихове клијенте. Рекао је да IBM има алат под називом Wатсон ОпенСцале који, између осталих могућности, може открити предрасуде и ублажити их у алатима вештачке интелигенције у тим компанијама.

И док системи вештачке интелигенције могу променити начин рада људи, мало је вероватно да негирају потребу за радницима. Уместо тога, рекао је Томас, алати могу учинити људе ефикаснијим у њиховом послу.