ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Covid-19: Ево како ће нам једна пандемија заувек променити живо

Корона вирус ће оставити огроман утицај на то шта конзумирамо, како учимо, како радимо и како се дружимо и комуницирамо. Сви концерти су отказани. Отказани су и спортски догађаји, велике конференције и окупљања стручњака у различитим гранама привреде. Градске власти су затвориле ресторане, барове и биоскопе. Тематски паркови су угашени, а судбина летњих Олимпијских игара у Токију још није одлучена. Целе државе су стављене под карантин, а људи чувају залихе.

Добродошли у нови врли свет Covid-19

Иако је прерано за процену штете коју је нанела ова глобална пандемија, постоје знакови да ће она трајно променити начин функционисања друштва. Од последица на глобалну економију до последица на наше свакодневне животе, Covid-19 ће оставити огроман утицај на то шта конзумирамо, како учимо, како радимо и како се дружимо и комуницирамо.

Стриминг постаје нови пут за прихватање садржаја

Стриминг садржаја на мрежи постао је масовно популаран у последњој деценији. Пошто се биоскопске сале затварају и догађаји уживо се отказују на све стране у јеку глобалне пандемије, стриминг ће постати још значајнији и доминантнији начин преношења садржаја потрошачима. Од концерата до спортских догађаја, све што се некада сматрало главним догађајима за велику живу публику, мораће да се представи помоћу стриминга људима који су приморани да остану у својим домовима.

Иако ће се догађаји уживо на крају вратити после тренутне кризе, предвиђам да ће више обожавалаца и потрошача остати у удобности свог дома и гледати догађаје који ће бити приказани помоћу стриминга или преноса уживо, уместо да плаћају скупе улазнице да би тим догађајима уживо присуствовали. Стриминг филмова код куће, који је већ популарна опција, постаће популарнији, при чему ће компаније као што су Нетфлиx и Диснеy бити у предности. Истовремено ће у лошем положају бити индустрија забаве и позориште.

Друштвени медији ће спасити или уништити друштво

Друштво функционише на информацијама и везама, а ми живимо у доба у коме су обе одмах доступне, било када и било где на мноштву уређаја. Помоћу платформи, као што су Фејсбук и Твитер, корисници могу да размењују информације једноставним кликом. Међутим, колико год друштвени медији (и уопште, интернет) делили информације, такође су ужасно неспретни у филтрирању правих информација за дељење. Од почетка ширења вируса пре неколико недеља, платформе друштвених медија обилују дезинформацијама. Од надри „лекова“ који вам сигурно не могу помоћи да се не заразите вирусом, до расистичких и ксенофобичних објава који оптужују читав народ и њихов начин исхране као извор пандемије, друштвени медији су се борили да пруже исправне информације и спрече да оне погрешне буду у тренду.

У интересу спречавања друштвених медија да постану сливник погрешних „чињеница“ и лажних вести, платформе морају да ојачају процес модерације садржаја и активно цензуришу садржај који је лажан, клеветнички и измишљен. Само уз помоћ правих информација јавност може разумети о чему се ради и повећати своје шансе за преживљавање.

Све више рада од куће и учења путем интернета

Пошто стратегија према којој потенцијално заражене људе треба издвојити и тако спречити даље ширење вируса, компаније и школе ће се увелико ослањати на интернет како би наставили да раде. Од онлајн учења до рада од куће, многи аспекти нашег свакодневног живота који су некада били повезани са непосредним контактом сада ће бити премештени у сајбер-простор. Тај прелазак на рад на интернету представља истовремено предност, изазов, али потенцијално може нанети штету образовној и пословној заједници.

За нека предузећа рад од куће може се сматрати предношћу. Замислите компанију која може цео пословни процес да обави помоћу запослених који раде код куће. Нема потребе за изнајмљивањем великих канцеларијских простора. Нема потребе за дугим путовањима. Флексибилно радно време и рад у пиџами (или било чему што желите да обучете). Оријентација на рад код куће омогућава вам да запослите географски разнолику групу људи без бриге о томе где ћете их сместити или преселити.

Када је у питању образовање, онлајн учење такође има неке предности. Школе и факултети су се дуго времена одупирали предавањима на мрежи, а институције које се тиме баве сматрају се инфериорним. Међутим, с вирусом који се брзо шири и кампусом пуним људи у блиском контакту, школе немају другог избора него да се окрену часовима на интернету као алтернативном, иако привременом решењу. Омогућујући студентима да уче од куће, факултети могу омогућити већем броју студената да истовремено похађају исту наставу, док студенти који су из било ког разлога пропустили предавања, то могу да надокнаде помоћу видео-стриминга.

С друге стране, не може се све решити пресељавањем на интернет. Предузећа која се баве пружањем услуга, малопродајом, као и предузећа која производе храну и пиће, најтеже ће поднети ову кризу, јер је лична интеракција још увек суштински део тих привредних грана. Амазон ће вероватно доживети процват у послу јер су људи затворени у своје домове.

У међувремену, иако се часови неких предмета могу успешно одржавати на мрежи, одређене дисциплине је немогуће подучавати путем интернета. Од рада у хемијској лабораторији до уметности, ти часови морају непосредно да се воде. Затварање кампуса такође би негативно утицало на студенте, који су колеџима платили хиљаде долара за смештај и учење. Што је још горе, за многе међународне научне сараднике и студенте, затварање кампуса може значити да немају куда да оду.

Друштвена врста која учи да комуницира без непосредне интеракције

Комуникација је више од речи. Док многи од нас свакодневно пишу, шаљу е-пошту и разговарају телефоном, велики део људске интеракције заснован је на посматрању невербалних показатеља, као што су говор тела и израз лица. Без њих нисмо у стању да откријемо посебне нијансе као што су сарказам, љутња или хумор. То би могло да буде изазов јер се многи људи затварају у своје домове само са телефонима и рачунарима као јединим начинима за међусобно повезивање.

С једне стране, постоје алати за уклањање јаза. Већина телефона сада има фотоапарате, а Фацетиме и видео-конференције могу побољшати квалитет комуникације на даљину и ублажити неспоразуме. Међутим, употреба видеа би у великој мери зависила од квалитета и брзине везе, што доводи до коначног закључка.

Реалност неадекватне инфраструктуре интернета

Када се суочите са пандемијом која се брзо шири, изолација и карантин могу бити одговор за спречавање њеног ширења. Интернет је најважније средство за очување људских веза. Захваљујући томе, доступне су нам технологије за онлајн учење, стриминг и рад од куће. Нажалост, да би се сви ти методи применили на одговарајући начин, морамо да имамо мрежу која може да одржи такав проток информација, а многим Американцима (и шире) инфраструктура озбиљно недостаје.

Док многи од нас који живимо у градовима имамо бежични и брзи интернет на располагању, људи који живе у руралним срединама то немају, што доводи до потенцијалног недостатка информација у доба кризе. Надаље, старије одрасле особе чији опстанак зависи од одговарајућих информација не сналазе се на интернету, што их чини пријемчивим за лажне информације. Они који су сиромашни и мање образовани вероватно ће бити и лошије повезани, дакле, мање информисани и рањивији. Сиромашни студенти можда неће моћи да учествују у курсевима на интернету, а неки радници можда неће моћи да приуште везе потребне за рад од куће. Да би попуниле тај јаз у информацијама, владе и приватна предузећа морали би да потроше милијарде на ширење покривености кућним мрежама милионима људи по приступачним ценама, али постоји ли политичка воља да се то учини?

Вирусно обољење Covid-19 је озбиљно. Званично је глобална пандемија и већ је пореметила многе аспекте нашег живота, укључујући рад, образовање и забаву. Иако је прерано за утврђивање дугорочног утицаја ове кризе, сигуран сам да могу рећи да ће покренути драстичне промене у нашем животном стилу који напредује.

Неке индустрије ће напредовати током кризе, док ће друге претрпети значајне губитке. Неки радници могли би да имају користи од даљинског пословања, док други могу да изгубе посао због смањивања обима пословања у свом сектору. Захваљујући нашој информационој мрежи, многи од нас ће наставити да се повезују упркос изолацији, док ће они који немају приступ интернету заостајати. Без обзира на трајање и озбиљност Covid-19, он ће имати трајан утицај на наше друштво.