ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.
Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Америчка влада и технолошка индустрија разговарају о томе како се користе подаци о локацији паметних телефона у борби против корона вируса

Америчка влада је у активним разговорима са Фејсбуком, Гуглом и великим бројем технолошких компанија и здравствених стручњака о томе како могу користити податке о локацији прикупљене са телефона Американаца за борбу против новог корона вируса, укључујући и увид у то да ли се људи налазе на сигурној удаљености једни од других да би се зауставило ширење заразе. Стручњаци за јавно здравље заинтересовани су за могућност да компаније из приватног сектора могу да прикупе податке у анонимном, обједињеном облику, које би потом могле да се искористе за мапирање ширења инфекције.

Анализирање трендова у кретању власника паметних телефона могло би да се покаже као моћан алат за здравствене стручњаке који желе да прате корона вирус, који је заразио више од 180 000 људи широм света. Ипак, то је и приступ који би код неких Американаца могао да изазове непријатност, у зависности од начина спровођења, с обзиром на осетљивост када су у питању детаљи о њиховом дневном кретању. Више извора је нагласило да – ако наставе са тим процесом – неће правити владину базу података. У недавним разговорима, директори Фејсбука рекли су да је америчка влада посебно заинтересована за разумевање образаца кретања људи, који се могу добити из података које компанија прикупља од корисника који то одобравају. Технички гигант је у прошлости пружао те информације стручњацима у облику статистичких података, што би у случају корона вируса могло званичницима да помогне да предвиде следећу жаришну тачку или да одлуче где ће расподелити ограничена здравствена средства.

„Охрабрују нас америчке технолошке компаније које желе да искористе обједињене, анонимне податке како би стекли кључне увиде у кретање Covid-19“, рекао је званичник из Канцеларије за науку и технологију Беле куће. Радна група коју су формирали директори технолошких компанија, предузетници и инвеститори представила је током приватног састанка, у недељу у Белој кући, низ идеја о мапирању болести и праћењу здравственог стања. 

Рана и до сада невиђена сарадња између Вашингтона и Силицијумске долине одражава хитну и свеопшту борбу како би се зауставила смртоносна болест која је обуставила пословање, довела у опасност берзу, послала студенте кући и сада прети да ће оптеретити амерички здравствени систем пацијентима којима је потребна неопходна нега. Током протекле недеље, званичници Беле куће сазвали су низ састанака како би искористили стручност Амазона, Епла, Фејсбука, Гугла, ИБМ-а и других технолошких лидера. Влада је охрабрила друштвене медије на агресивнији приступ у спречавању теорија завере о корона вирусу, одговарајући на забринутости да би стране дезинформације могле да изазову панику због избијања заразе. Трампова администрација разматра партнерство са технолошком индустријом како би побољшала телекомуникацијске понуде за милионе Американаца.

Успостављање партнерства није прошло без гужве. Наиме, у петак је председник Трамп објавио да ће Гугл развијати веб-страницу на којој би Американци могли да науче како да се тестирају на корона вирус. То се разликовало од почетних изјава Гуглове матичне компаније Алфабет, која је наговестила да планира ограничену понуду само за становнике Калифорније. На крају, компанија је убрзо после тога рекла да ће представити веб-страницу која ће пружати информације за америчке пацијенте широм земље. У понедељак су челници Беле куће, технолошки стручњаци и здравствени званичници објавили обједињенији извештај и открили портал за отприлике 29.000 истраживачких радова о корона вирусу. Портал омогућава алатима за вештачку интелигенцију технолошке индустрије – који могу да прегледају и анализирају податке масовно – да брзо обраде радове како би добили нове увиде у глобалну невољу.

Нови напори Вашингтона и Силицијумске долине стигли су исте недеље кад су десетине инжењера, руководилаца и епидемиолога објавили отворено писмо, позивајући компаније да се озбиљније заузму у борби против корона вируса. Конкретно, охрабрили су Епл и Гугл да усвоје функције „очувања приватности“ које би властима омогућиле да помогну докторима да утврде који су људи били у контакту с пацијентом који је позитиван на корона вирус. Технолошке компаније већ су предузеле важне кораке, али Силицијумска долина може учинити много више да помогне у ублажавању последица епидемије великих размера.

Паметни телефони редовно шаљу своје локације бежичним оператерима, а често и великим технолошким компанијама, укључујући Гугл и Фејсбук, како би неке њихове услуге радиле. Апликације које дају временске извештаје, служе за позивање такси-возила или помажу људима да пронађу кафић, такође, често прикупљају информације о локацији, а неке их продају и фирмама које рударе податке из пословних интереса. Заговорници приватности обично скептично гледају на такве комерцијалне употребе података о локацији, позивајући на строже законе који регулишу њихову употребу. Недавне вести о плановима Израела да користи податке о локацији како би помогао праћењу корона вируса такође су покренуле интензивне дискусије о правним и етичким импликацијама примене таквих података за спречавање ширења болести и пружање лекарске помоћи зараженима.

Равнотежа између приватности и пандемијске политике је деликатна, али, у овом случају, то није испитно питање на правном факултету. Технологија може да спаси животе, али ако примена неразумно угрожава приватност, још више живота може бити угрожено. Питања су све осетљивија за Силицијумску долину, јер су се компаније суочиле са озбиљним протестом у 2013. години, после открића о улози података које су прикупиле технолошке компаније у надзору који је спроводила Национална безбедносна агенција, што је јавно саопштио Едвард Сноуден. После тога, односи између технолошких компанија и државних служби годинама су били озбиљно напети и напредовали су постепено.

У покушају да се избори против корона вируса, америчка влада не тражи прикупљање и одржавање базе података о кретању Американаца, упозоравали су неки. Уместо тога, амерички званичници питали су да ли огромне залихе података о геолокацији које компаније поседују могу помоћи епидемиолозима да уоче трендове, укључујући осетљиво становништво, или да ли могу да утврде ризична подручја, као што су пренатрпане болнице. Фејсбук већ сарађује са здравственим стручњацима и непрофитним организацијама у неколико земаља на пружању анонимних и обједињених статистичких података о кретању људи у пројекту под називом мапе за спречавање болести.

Фејсбук попуњава мапе уз помоћ својих корисника, који су компанији дали дозволу да прикупља њихове локације – преко паметних телефона - док њена апликација ради у позадини. Те локације затим инжењери Фејсбука обједињују и деперсонализују и израчунавају вероватноћу да ће људи у једном граду или месту вероватно посетити неко друго подручје, што ће потенцијално проширити епидемију. Најситнији подаци које Фејсбук може јавно да открије могу да пронађу особу која је удаљена око пола километра, кажу званичници Фејсбука. Технолошки гигант каже да владама не даје никакве податке о кретању појединаца које прикупља због праћења болести.

„Покушавате да предвидите вероватноћу да ће група људи у округу Принц Џорџ можда комуницирати са групом људи из главног града“, рекла је Лаура Макгорман, која води пројекат, поменувши округ Мериленд у предграђу Вашингтона. Такво предвиђање могло би дати трагове о томе како инфекције могу да се крећу. Макгорман је рекла да су владини званичници, укључујући и оне у Калифорнији, такође заинтересовани да виде да ли људи практикују друштвено дистанцирање и да ли је то ефикасна стратегија. Она је рекла да су инжењери радили током последњих 48 сати како би помогли властима у њиховим захтевима. Она је рекла да је пројекат у раним фазама јер је тешко мапирати локације у реалном времену које се преносе са паметних телефона и упоредити их са аналогним информацијама које долазе из болница и градова. „Подаци су врло скромни јер имамо један део слагалице који можемо да понудимо, али постоји толико много других података о томе како ће се болест ширити.“