ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.
Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Учионице су најновија жртва корона вируса

Онлајн учење – предивно решење у доба заразе – образовни је експеримент у свету у коме наставници више нису особе од ауторитета. Као професор једне од многих школа које су на опасност од корона вируса одговориле укидањем уобичајених часова, питам се да ли ће наши ученици открити оно чега се многи потајно прибојавају, а то је да учионица није баш неопходна за учење. Посматрачи указују на све могуће начине на који би садашњи тренутак могао заувек да промени свет. Од озбиљног – сумрак руковања или вечна маска за лице – до тривијалног – укидање свлачионице после спортских догађаја – очекује се да ће живот бити другачији чак и пошто вирус ослаби и нестане. Иста судбина може задесити и класична предавања у учионици.

Као што критичари већ годинама истичу, технологија учења није се променила последња два века. Ученици се још увек окупљају у простору којим управља наставник, ауторитет чије им је знање потребно и чијих правила морају да се придржавају да би га стекли. Да, било је иновација у изгледу учионица, укључујући неке веома важне (као што су већи прозори који су постали модерни у годинама после Другог светског рата) и неке мање трикове (као што су велике лопте, уместо столица на којима седе ученици). Ипак, такве промене су сачувале традиционалну визију функционисања учења. То је традиција која ће се суочити са изазовом после неколико недеља или месеци учења код куће.

Кренимо од најједноставније последице. Када млади људи остану код куће и гледају наставника на екрану рачунара, вероватно ће радити и још нешто. Нема више сумње да интернет одвлачи пажњу ученика током наставе и има негативан утицај на учење, што значи да тренутни тренд забране рада на лаптоп рачунарима има разумну основу. С обзиром на то да се школе свуда затварају, а ученици „похађају“ школу од куће, употреба интернета током наставе ће порасти. Због тога је лако предвидети да ће ученици од својих наставника научити мање него током наставе уживо. То је веома јак аргумент за припрему и покретање уобичајених учионица што је брже могуће.

Да ли је? Можда је закључак да употреба интернета омета учење сам по себи артефакт модела учионице. Размислите. Како знамо да слободно претраживање омета учење? Постављамо испите за експерименталне предмете и бележимо резултате. На први поглед, овај приступ делује разумно. Иако се све више удаљавамо од идеје о јединственом тесту на крају семестра на нивоу колеџа, писмени испити, на неки начин, остају стандард за утврђивање успешности у учионици. Кад кажемо да интернет омета процес учења, оно што стварно мислимо је да доводи до тога да студенти показују слабије резултате на тестовима.

Претпоставимо, како многи научници тврде, да је појам „теста“ застарео. У најмању руку, класични испит је вероватно остатак из дана када је способност памћења била најважнија. Ако посматрате свет изван учионице, памћење постаје много мање важно од вештине коришћења дигиталног уређаја који ће вам рећи шта треба да знате. Прелиминарни резултати огромне студије Когнитивног развоја мозга у периоду адолесценције Националног здравственог института, која прати хиљаде испитаника, говоре нам да што више времена млади проводе гледајући у екране, то постижу слабије резултате при изради задатака који укључују памћење и разумевање. То је, сигурно, депресиван тренд и вероватно ће бити доминантнији у наредних неколико недеља или месеци јер све више и више студената прати предавања на интернету.

Ипак, пре него што се препустимо разматрању општег пада когнитивних способности, размотримо шта нам такви резултати не говоре, а то је, колико ће успешно млади људи закачени за своје екране обављати задатке који укључују памћење и разумевање када им помаже дигитални уређај. То је свет за који технолошка револуција обучава младе. Они који ову визију сматрају привлачном вероватно ће традиционални модел учионице видети као сметњу.
Можда се будућност налази у моделима као што је школа Агора у Холандији, где тинејџери сами одлучују како ће проводити време. Нема наставника, али има много простора за неусмерену игру, али која је углавном усмерена на алате који им помажу да уче. Млади могу слободно да користе рачунаре и телефоне како желе, јер ће, на крају крајева, и једно и друго постојати у спољашњем свету за који их образовање припрема. Заговорници инсистирају на томе да студенти науче исто толико или још више од својих вршњака који се образују на традиционалан начин.

Или се можда будућност креће различитим путем, који ће вероватно водити даље од традиционалног модела. Ауторитет учитеља у учионици већ је неко време у опадању, јер ученици све више и више себе виде као праве судије које одлучују о легитимности речи и поступака наставника. Већ у шестом разреду ученици доводе у питање ауторитет учитеља. Није неуобичајено да се млади људи на факултету и стручној школи гласно питају зашто уопште треба да иду на наставу. Зашто не могу једноставно да прочитају задатке и положе тест?

Можда ускоро и хоће.

Све се то очекивало током раније и веће кризе, односно, Другог светског рата. Оружане снаге, суочене са приливом регрута чији је ниво образовања варирао, упутиле су хитан позив за доставу материјала из којих би војници могли да науче све од математике преко писања састава до књиговодства. Данашњи стручњаци нагађали су о „импликацијама које овај опсежни програм материјала за самоподучавање може имати на цивилно образовање“.
У то време, огромна учмалост наставе у учионици показала се више него довољном за враћање традиционалног модела након завршетка рата. Ипак, дигитална револуција данас снажно корача другим путем. Мислим да ово није борба у којој традиција може да победи.

Немојте ме погрешно схватити. Не очекујем да ће у мом животу нестати традиционални модел учионице, али сада цео свет експериментише са другачијом методом подучавања и тај експеримент ће довести до даљње сумње у процес подучавања који вековима користимо.