ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.
Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Можете да пратите запослене који раде од куће. Да ли би требало?

Најважније што тренутно треба да пратимо је ментално здравље, а не да ли запослени повећавају своју продуктивност за 5 или 10 процената.
Док компаније широм света прелазе на модел рада од куће због епидемије корона вируса, послодавци имају на располагању много алата који им омогућавају да прате шта радници раде. Питање је колико треба да их прате. Уобичајени софтверски алати за предузећа, од Zoom-а до Гугл диска, генеришу велике количине података о начину рада запослених. Многи алати – као што су администраторске конзоле и записи пријављивања – дизајнирани су за потребе усаглашености и сигурности, али могу и послодавцима дати увид у то ко би у њиховој организацији могао да забушава. Изазов који се поставља пред послодавце се састоји у томе да се истовремено сналазе у потребама пословања и верују и охрабрују запослене да раде разумним темпом усред повећаног стреса.

Свет алата за праћење

Усред избијања пандемије, апликације посебно направљене да би се водиле белешке о „радницима на даљину“ доживљавају врхунац популарности. На пример, Time Doctor, апликација која бележи радне задатке, у последњој недељи имала је више пријава него у последњем кварталу, изјавио је Лиам Мартин, суоснивач компаније и главни директор маркетинга. „Никада нисам помислио да ће нам, као софтверској компанији, понестати капацитета. Сада морам да изаберем ко може да користи нашу технологију, јер наша серверска инфраструктура не може да издржи толики напор“, рекао је. „Сви наши софтверски инжењери сада раде на томе да то прошире и осигурају да се тренутни купци опслужују како треба.“ Послодавци, чак и без алата за праћење времена, и даље могу да воде евиденцију о запосленима путем контролних табли и дневника пријављивања које су омогућене у многим пословним апликацијама.

На пример, апликација Zoom, за видео-конференције, која последњих недеља бележи пораст популарности, има извештај о коришћењу који омогућава администраторима и власницима да прегледају састанке, учеснике и записнике са састанака за сваког корисника. Пост на веб-локацији компаније дотиче се још једне аналитичке карактеристике: „Извештај о неактивним корисницима говори вам ко не користи Зоом – тако да можете да викнете на њих да Зоомирају!“ Чак и ако запослени користи апликацију, могућност праћења пажње учесника може омогућити организаторима састанка да виде да ли корисници активно гледају састанак. Портпарол Zoom-а рекао је у е-поруци да је та функција направљена за обуку током дељења екрана и да је искључена према подразумеваним поставкама и не прати аудио или видео садржај.

Асана, алат за управљање пројектима, има административну конзолу која даје увид у то, рецимо, који су најутицајнији чланови у организацији (акције као што су формирани тимови, дељени пројекти и послати позиви иду у процену) и омогућава администраторима да сортирају запослене по њиховој последњој активности у апликацији. Салесфорце има могућности надгледања које омогућавају администраторима да воде табеле о томе када се корисник пријавио и обукама које је преузео. Гугл диск има функцију упозоравања путем е-поште коју администратори могу да поставе, тако да се обавештавају сваки пут када неко креира или избрише документ. Дропбоx има административну контролну таблу која приказује активне чланове као и датум, време, локацију и IP адресу активности као што су пријављивање и уређивање датотека.

Иако су неки од ових аналитичких алата створени да би се пратила продуктивност и надзирали запослени, многи потичу из потреба усклађености и безбедносни. Ако је компанија, на пример, укључена у судски процес, можда ће јој бити потребно да прегледа поруке, документе и друге информације, као и прецизне детаље о томе када се та активност догодила. Поред тога, ако је безбедност компаније нарушена, стручњаци за сајбер-безбедност могу да користе те податке да би пратили који су кориснички налози угрожени и којим датотекама су хакери приступили.

Постоји могућност да се ти алати искористе за управљање када не можете да гледате запосленом „преко рамена“. Можда је и то боље него да руководилац уопште није у могућности да провери да ли се запослени одмарају уместо да раде.

Потреба за поверењем

Постоје компаније које такав приступ нису прихватиле, већ охрабрују менаџере да директно комуницирају са запосленима, уместо да се „прикрадају и завирују у записе о пријављивању“. Произвођачи поменутих алата такође су рекли да они могу проузроковати више штете него користи ако би се користили за шпијунирање запослених. Извршни директори неких компанија кажу да се не треба бавити развојем алата за праћење понашања већ развијањем одређене културе и основа управљања тако да вам праћење није ни потребно. Други сматрају да менаџери треба да буду саосећајни и имају поверења у своје запослене који можда треба да се изборе са различитим врстама стреса. Предузећа морају да верују својим запосленима да дају све од себе под овим околностима (а ако не могу, зашто су их запослили?).

Постоји низ других апликација које су намењене за надзирање продуктивности запослених, али све су направљене тако да буду транспарентне. Апликација Time Doctor, на пример, податке ставља на располагање и менаџеру и запосленом.  Већина послодаваца сматра да је праћење времена најважније средство за откривање продуктивности запослени који раде на даљину. Ипак, важно је омогућити запосленима да имају приступ свим тим подацима како би могли да предузму одређене кораке и повећају свој учинак. Алати Великог брата у којима само послодавци могу да виде податке нису корисни.

Корисно је да запослени виде своје податке и због тога што им то може помоћи да се одвоје од посла. С обзиром да је људима речено да остану унутра, они би могли да почну да раде нон-стоп, што може проузроковати додатни стрес. Људи морају да знају кад треба да се освоје од посла.