ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.
Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Сноуден упозорава: Појачани државни надзор који сада спроводимо наџивеће корона вирус

Привремене мере безбедности могу ускоро постати трајне. Владе широм света користе високо технолошке мере надзора за борбу против епидемије корона вируса. Да ли те мере дају резултате?

Едвард Сноуден мисли да не дају.

Бивши радник по уговору у Централној обавештајној агенцији, чија су открића приказала размере шпијунских програма у Сједињеним Државама, упозорава да, кад једном ту технологију извадимо из кутије, нећемо моћи поново да је вратимо.

„Кад видимо да су хитне мере донете, посебно данас, оне обично имају тенденцију и да остану на снази прилично дуго“, рекао је Сноуден у једном интервјуу. И не само то. Те хитне мере безбедности се све више проширују. У том процесу, званична власт осваја још више моћи, што почиње да јој се свиђа.

Присталице драконских мера тврде да уобичајена правила нису довољна током пандемије и да се дугорочни ризици могу решити пошто се епидемија заустави. Ипак, краткотрајна суспензија грађанских слобода може брзо постати дугорочна. Службе безбедности ускоро ће наћи нове намене за високу технологију. Кад прође криза, владе могу да наметну нове законе који ће правила за ванредне ситуације учинити трајним и искористити их да се обруше на дисиденте и политичку опозицију.

Споменимо само предлоге за надгледање епидемије праћењем података о локацији мобилних телефона. То би могло да постане доказано моћни метод праћења ширења вируса и кретања људи који га имају. Ипак, то ће такође бити примамљиво средство за праћење терориста – или било ког другог потенцијалног непријатеља државе.

Вештачка интелигенција постаје „кључ у рукама тираније“

Вештачка интелигенција постала је посебно популаран начин праћења живота у периоду пандемије. У Кини термички скенери постављени на железничким станицама идентификују пацијенте са повишеном температуром, док у Русији системи препознавања лица примећују људе који крше правила карантина.
Корона вирус је чак дао компанији Clearview AI прилику да поправи своју репутацију. Контроверзна стартап компанија, која је покренула прикупљање података из друштвених медија, разговара с владама о томе како да користе њену технологију за праћење заражених пацијената, наводи Вол стрит журнал.

Оно што је врло привлачно код вештачке интелигенције је њена ефикасност при додељивању вероватноћа различитим групама људи. Ипак, сувише велика ефикасност може бити претња слободи, због чега полицијска овлашћења ограничавамо мерама као што су налози или оправдани разлози за хапшење.
Алтернатива је алгоритамска контрола која оправдава претерану силу и одржава расно профилисање. Сноуден је посебно забринут због безбедносних служби које додају вештачку интелигенцију свим осталим техникама надзора.

„Службе већ знају шта гледате на Интернету“, рекао је. „Оне већ знају где се ваш телефон креће. Сада знају какви су ваши откуцаји срца и колики вам је пулс. Шта се догађа када све то помешају и почну са применом вештачке интелигенције на све те податке?“

Проналажење равнотеже

Тешко је успоставити равнотежу између безбедности и приватности у најбољим временима, а камоли током глобалне кризе. Сноуден не оспорава тежину пандемије, али верује да је она пролазан проблем који ће се на крају решити вакцинама и имунитетом стада. Последице мера које данас уводимо биће трајне. Зато технологија коју сада примењујемо мора бити пропорционална свакој фази епидемије. Отвореност влада и консултације са јавношћу осигураће да то буде у складу с владавином закона и очува наша основна људска права.

Драконске мере могу бити подношљиве ако нам помогну да преживимо пандемију, али исто тако морамо да размишљамо о свету у ком желимо да живимо пошто се пандемија корона вируса обузда.