ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит из информатике за струковне студије биће одржан 14.7.2020. у 10h.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Зашто нам се одједном чини да смо на интернету с краја деведесетих?

Пандемија корона вируса вратила нас је у она пријатнија времена на интернету, када је новина виртуелног повезивања остављала снажан утисак на нас. Да ли ће таква атмосфера потрајати?

Сваких неколико дана, десетине хиљада људи на Инстаграму придруже се виртуалној плесној забави коју приређује DJ D-Nice. Догађаји који се емитују уживо под називом Клуб Карантин привукли су славне личности из свих крајева интернета, укључујући Мишел Обаму, Опру Винфри и Марка Закерберга. Неких ноћи окупи се гомила која броји више од 150.000 гледалаца, а неколико сати тинејџери плешу уз исту музику уз коју плешу и најбогатији људи на планети.

Постоји утисак „већ виђеног“ у целој таквој појави: интернет је демократски је и окупља једну огромну заједницу. Тај осећај имате док размењујете мале тајне о прављењу хлеба са потпуним странцима (trade baking tips је појам који се најчешће претражује на Гуглу) или поново креирате Chatroulette на Google Hangouts-у. Сада, када су сви раздвојени и заједно у својој раздвојености, чини се да баријере међу нама на мрежи падају. Да ли је то привид или се нешто заиста променило? Не изненађује то што наше понашање на интернету изгледа некако другачије. Корона вирус је драстично изменио ток нашег живота, изоловао нас у нашим домовима и преко ноћи учинио да свака наша уобичајена и људска интеракција – окупљања у кафићима, загрљаји и пољупци, чак и гласање или чешање по лицу – потенцијално постане смртоносна. Не би се, међутим, могло очекивати да ће у доба горког непотизма и тролова, масовно окупљање огромног броја људи на мрежи некако поново учинити интернет лепим. Изгледа као да смо се вратили у искреније и озбиљније време на мрежи, када нас је нова могућност да се изразимо и повежемо с било ким још увек испуњавала осећајем безграничне могућности и оптимизма. Кроз такав период смо пролазили крајем деведесетих и почетком 2000-их – пре друштвених мрежа, пре паметних телефона – док је употреба интернета још увек представљала драгоцено проведено време у потрази за заједницом.

То се види у обновљеној спремности људи да склапају виртуелне односе. Пре него што су друштвене мреже код нас изазвале огорченост, негативност и отуђиле нас, озбиљно смо схватили обећање о стварању радосних веза које нам је дао интернет. Сада је необавезно дружење са потпуно непознатим људима (виртуелно, наравно) опет у моди. Људи се придружују видео-позивима са људима које никад нису упознали, или да би необавезно ћаскали, укључивали се у књижевне клубове или чак, флертовали у ситним сатима. У апликацији Google Sheets деле заједничке стваралачке тренутке, траже нове пандемијске пријатеље са којима се дописују и шаљу умереније и мање оштре поруке е-поште.

То се види у обнављању старих романтичних веза. Пре него што је сентименталност заменило годишње пролећно чишћење пријатеља са Фејсбука, увек је било изузетно пријатно одржавати контакт са друговима из средње школе и поново открити наставнике из основне школе. Сада смо се вратили неговању далеких старих пријатеља; уосталом, више нема велике разлике између дружења са њима и оних који су вам ближи кући. И људи су постали аналогни: шаљу разгледнице, остављају поруке говорне поште за породицу, праве пакете за медицинску негу.

Интернет је некад био место и на коме сте могли да научите много о свему и свачему – односно, све док претрпаност информацијама није постала неподношљива. Сада су присилно затварање и досада одвели људе на интернет да би поново нешто научили, тражећи најбољи рецепт за кисело тело, учећи нове језике или овладавајући било који другим бескорисним или практичним вештинама. Чак су и апликације које доминирају овим миленијумом постале забавније, мање филтриране, као некад пре него су Пхотосхоп и дотеривања побудила сујету у вези са нашим „дигиталним“ изгледом. Сјај и гламур који посљедњих неколико година прожимају Инстаграм пропадају. Сада се на њему приказује немонтирани материјал виртуелних јога вежби које се раде у натрпаним дневним собама, Марта Стјуарт и Ина Гартен деле своје кулинарске савете док их камера снима из неповољних углова, а чак и познате личности прекоревају своје свекрве јер су сувише гласне.

Наравно, наша сећања могу једноставно представљати само затурену и романтичну носталгију. Лоши актери постојали су на почетку интернета баш као и сада, али људи су некад пажљивије бирали речи. Због диал-уп везе, бескрајно кретање по огласним таблама било је изузетно скупо и приморавало људе да пажљивије проводе време на мрежи. Приступ је био омогућен образованим људима, богатим и онима који су поседовали одређена знања и због тога је интернет био много мањи.

Сви ти чиниоци су сигурно један од разлога због кога су интеракције на интернету бар изгледале мирније. И баш због тога нам се чини да је савремени интернет много гласнији. И док су иновације, као што су претраживачи и све већи опсег протока повећавали простор за расправе и неслагања, оне су такође прошириле приступачност и учиниле наш живот далеко отпорнијим на поремећаје. Без тих ажурирања, другим речима, сада бисмо били далеко изолованији у свом друштвеном дистанцирању. Интернет нам омогућава да одржавамо осећај уобичајености и подршке и окупљања. У суштини, пружио нам је начин да останемо људи.

Кад све ово заврши, да ли ће интернет бити пријатније и удобније место?

Дакле, пандемија није променила интернет, већ наш однос према њему. Сада, кад представља наше главно средство које нам омогућава да осећамо да смо повезани са целим светом, поново вреднујемо наша виртуелна пријатељства и заједнице. Не можемо предвидети шта ће се даље догађати, али интернет из прошлог месеца нам показује могућности интернета сутрашњице. Видели смо да се дистопијске приче не остварују јер кад су људи у невољи, окрећу се једни другима.