ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Још једна жртва COVIDА-19: Екран осетљив на додир

Данас вас потрошачи обично погледају сумњичаво ако их замолите да нешто додирну, због чега постоји значајни пораст употребе апликација и других алтернатива за интеракцију са екранима у јавној употреби. Предузећа ће морати да преиспитају употребу јавних екрана осетљивих на додир јер све више купаца посматра дељене, односно, јавне површине које морају да додирну као ризик од инфекције, без обзира колико често се чисте или дезинфикују. Банкомати, терминали за наручивање брзе хране, екрани у изнајмљеним аутомобилима, киосци на аеродромима и слично, све мање ће се користити. Неки људи ће носити посебне оловке које могу да користе при употреби екрана осетљивих на додир. Многе фирме ће уверавати кориснике да се екрани често чисте или ће сваком од њих понудити бесплатни заштитник за екран.

Треба очекивати да ће се сваки купац обратити свом паметном телефону за помоћ кад год је то могуће. Рецимо, кад се пријављује на аеродрому, наручује оброке у ресторанима брзе хране и још много тога. То многим компанијама пружа могућност да покрену своје мобилне апликације, за које, сасвим очигледно, постоји огромна потражња. Гласовне команде и препознавање покрета биће популарни, али њихова употребна вредност је ограничена. Гласовне команде можда неће радити у пренатрпаном и бучном окружењу. Покрети руку могу бити непрецизни, али звучници који се активирају гласом освојиће више потрошача који желе да додирну све мање површина у својим домовима, што је подстицај за тржиште паметних кућа.

Купци ће при плаћању артикала у продавницама радије прихватити бесконтактна плаћања, било телефонским путем, било дебитним и кредитним картицама које имају уграђене чипове који корисницима омогућавају плаћање једноставним постављањем картице близу терминала за плаћање, а не убацивањем картице и уносом идентификационог броја. Бесконтактно плаћање обично траје неколико секунди и не захтева потпис, смањујући потребу да се додирне терминал за плаћање. Технологија која стоји иза прислањања картице и плаћања помоћу мобилног телефона, као што су Apple Pay и Google Pay, је иста. Ако трговац има терминал који може да прихвати бесконтактну картицу, онда може да прихвати и мобилно плаћање.

Биометријских читачи отиска прста претрпеће нагло смањење употребе, пошто се ослањају на физички контакт који корисник остварује са уређајем или екраном. Наравно, такав поступак изазива приличну непријатност у присуству заразне болести која се може пренети додиривањем јавних површина. Чак и уобичајено дубинско чишћење неће успети да убеди многе да притисну заједничке читаче отиска прста. Знатно ће се повећати потражња за бесконтактном технологијом препознавања лица и дужице. Поменуте поступке обично користи полиција и погранична контрола, као и аеродроми. Индија која се у свом националном систему идентификације увелико ослања на отиске прстију, суочена је са мрачном стварношћу пандемије. Држава је морала да ограничи употребу технологије.