ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Да ли нас Фејсбук/Инстаграм шпијунирају?

Одговор је одричан. Не морају, нити се труде. Већ све знају о нама, све што им треба да знају и још много више.

Да ли прислушкују наше разговоре?

Колико вам се пута десило да сте са неким разговарали о нечему и, гле чуда, сутрадан вам је приказан оглас на Фејсбуку или Инстаграму? Језиво, зар не? Код мене и мог брата су дошли неки наши пријатељи и, у једном тренутку, неко је спомену веома редак јапански виски за који је чуо. Сутрадан је мој брат добио оглас за баш ту марку вискија. Како су знали? Помислили смо да су сигурно прислушкивали наш приватни разговор, пажљиво издвајали поменуте производе да би нам, коначно, приказали огласе и тако нас подстакли да их купимо. Многи су то приметили и то више пута.

Компанија за безбедност мобилних услуга Wандера, обавила је неколико тестова на мобилним телефонима у контролисаном окружењу и доказала да не постоји снимање и репродуковање. Такође, нема смисла да једна компанија прислушкује разговоре, али не због тога што би тиме озбиљно нарушавала приватност, већ због тога што би јој за такав подухват била потребна огромна средства. Прво, то би било изузетно скупо и не би могло бити финансијски покривено неколицином огласа. Дакле, мало је вероватно да се тако нешто дешава.

Оно што се заиста дешава је интерполација података о томе ко сте са подацима о вашим интересовањима. Где год да носите мобилни телефон, тачке локалног бежичног интернета га бележе, чак и онда кад нисте пријављени на ту мрежу, да би се што прецизније утврдила ваша локација. Тако ради сервис „пронађи мој иПхоне“ и други који се заснивају на локацији. И, да, сложили сте се да се ваша локација прати у оном тексту који сте на брзину прошли и прихватили све услове коришћења. Уз те податке (да, опет сте им дозволили да имају приступ тим подацима), Фејсбук може да одреди где сте и, што је још важније, с ким сте.

Други елемент који Фејсбук користи су колачићи, односно, историја претраживања. Све што сте погледали на интернету и већина апликација које користите складиштиће податке о вашим интересовањима и коришћењу апликација. У том случају, не можемо говорити о неком великом подухвату кад кажемо да, ако су Ана и Џуди јуче увече биле на истом месу, рецимо, на Аниној кућној журки, њих две имају слична интересовања. С обзиром на Џудин профил личности (о томе нешто касније) и Анину историју претраживања (то јест, шта ју је занимало у последње време), Фејсбук може да направи међусобни пресек тих података и прикаже Џуди релевантне огласе.

Све то постаје још језивије кад се направи пресек података који се прикупљају после њиховог сусрета. На журки су њих две разговарале о некој удаљеној и непознатој локацији за сурфовање у Мароку, за коју је једна од њих две чула од пријатеља, али ниједна још није истражила о чему се ради. Док се Џуди враћала кући таксијем, претраживала је локацију и провела неко време упознајући се са условима путовања до тамо и неким курсевима сурфовања за почетнике. Сутрадан ујутру, Ана се сетила разговора и кад је проверила Инстаграм, видела је да је добила огласе о истој тој локацији који су нудили и путне аранжмане и обуке за почетнике у сурфовању. И док она мисли да су их прислушкивали, то је тек била опсенарска вештина алгоритма који је искористио податке о локацији и информације из историје претраживања коју може да обави код милијарди корисника Фејсбука.

Да ли нам читају мисли?

Колико вам се пута десило да сте помислили на нешто и неколико сати касније добили оглас о томе? То је заиста језиво. Како знају о чему размишљам? Да ли су ми ушли у главу?

Постоје два елемента која доводе до таквог случаја: 1. Фејсбук зна све о томе ко сте и шта волите да радите и 2. она поседује моћне предиктивне алгоритме који могу врло прецизно да „погађају“ како ћете се понашати и о чему ћете размишљати. У сваком случају, да, стварно је језиво. Да разјаснимо ове елементе. Први је да знају све о вама, а то се односи на људе који своје податке потпуно несвесно откривају. Да ли сте се икад упецали на питање, „како бисте се звали да сте порно звезда“? Обично је то име вашег првог љубимца и девојачко презиме ваше мајке, што обично напишете на мрежи и слатко се смејете. Међутим, то је класични поступак „пецања“ јер многе шифре садрже имена животиња, а многа безбедносна питања од вас траже девојачко име ваше мајке. Без размишљања, ти подаци се појаве на интернету из чисте забаве.

Вероватно се сећате да је пре десет година било много квизова на Фејсбуку: ком типу особа припадате? Количина личних података која је тада откривена била је огромна и створена је огромна база података милиона типова личности, што се могло повезати са њиховим навикама на интернету. Тим у Кембриџу који се бавио психометријом развио је моделе који су му омогућили да са 90 процената тачности одреди ком типу личности припадате само ако сте десет пута кликнули „свиђа ми се“, наравно без писања било каквих коментара. Ако сте кликнули 100 пута, могли су да одреде тип личности и склоности са тачношћу од 99 процената, а ако сте кликнули 300 пута, онда су вас упознали боље од било ког вашег најближег пријатеља, брачног сапутника или било кога другог.

У одличном филму Игра (The Game) из 1997. године, са Мајклом Дагласом, направљен је психолошки профил главног јунака да би га затим поставили у низ догађаја који су га приморали да реагује на различите начине, да би на крају убио брата, а он сам скочио са крова. Наравно, све су то били намештени догађаји, сви су преживели, али поставља се питање, колико неко може манипулисати нашим поступцима, ако има дубок и детаљан увид у наше мисли и осећања. Како функционише предиктивни елемент? Оно што је некад било познато као „велики подаци“ и оно што се сад назива „вештачка интелигенција“ су у суштини изузетно моћи алгоритми који могу да приме огромне количине неповезаних података и пронађу јединствену везу између њих. Ти алгоритми могу врло прецизно да предвиде понашање ако им се дају одређени подаци. Дакле, ако знате да је Ана (старост X, друштвено-економски положај Y, приход Z, интересовања A, B, C) позитивно реаговала на неки оглас, онда можете са великом вероватноћом да закључите како ће Џуди, чији је профил сличан, да реагује на тај исти оглас.

Да ли би требало да се забринемо због оног што знају о нама?

Коначно, Фејсбук жели да заради новац продајући огласни простор оглашивачима. Што га боље продају, зарадиће више новца. Због знања које имају о својим корисницима кроз огромне скупове података компанија вреди преко пола билиона долара. Она користи све те податке да би својим корисницима представила боље циљане огласе, са већом прецизношћу и, наравно, бољим резултатима. Међутим, највише нас брине ко може те податке да користи и у које сврхе. Европска унија се забринула (можда касно) због обима прикупљања тих података као и због начина њиховог коришћења. Занимљив телевизијски филм Brexit: The Uncivil War (Неграђански рат) показао је како је манипулисање тим подацима и увиди у њих искоришћено у кампањи Гласај за одлазак (Vote Leave) да би се утицало на резултате гласања на референдуму за чланство у Европској унији. У документарцу Тхе Греат Хацк на Нетфликсу истиче се исти приступ који је коришћен на председничким изборима да би гласачи изабрали Доналда Трампа. Коначно, нису опасни језиви огласи које појединци добијају на основу онога о чему су разговарали са пријатељем, већ о ерозији демократије помоћу тих прецизно циљаних поступака којим се спроводи утицај, а то све раде они којима је то у интересу и тако нагризају и деградирају нашу слободу. Шта нас чека у будућности? То знају само алгоритми ил,и прецизније, они који их плаћају.