ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Репутација великих технолошких компанија у пандемији

Криза због корона вируса брзо је постала неочекивани појас за спасавање технолошке индустрије, јер чак и они који су је највише нападали рачунају на помоћ технолошких гиганата. Многе велике технолошке компаније – које су пре само неколико месеци биле подвргнуте жестоком нападу – нуде јединствене предности у глобалној здравственој кризи и уживају углед у индустрији. У недавно спроведеној анкети која је обухватила више од 2.000 Американаца, 38 процената је рекло да је њихов поглед на технолошку индустрију од почетка епидемије постао позитивнији. Штавише, 40 процената сматра да би технолошка индустрија требало да нуди решења током пандемије. Та решења су већ на помолу. Највеће технолошке компаније у земљи користе своју значајну способност да реше различите изазове које поставља COVID-19.

„Епл“ и „Гугл“ раде на ажурирању софтвера за иОС и Андроид који ће пратити мобилне телефоне који долазе у блиски контакт са пацијентима оболелим од COVIDА-19. Тражење контаката сматра се критичним алатом за ублажавање избијања болести, а технолошке компаније пристижу у помоћ да би аутоматизовале одређене делове традиционално напорног процеса.

„Амазон“ је запослила још 175.000 радника да наставе са испоруком предмета и намирница хиљадама потрошача широм света, који су затворени у својим кућама. Компанија „Мајкрософт“ користи свој глобални ланац снабдевања како би допремила личну заштитну опрему за здравствене раднике на првој линији фронта. „Мајкрософт“ такође сарађује са Универзитетом у Вашингтону како би развила апликацију која настоји да уравнотежи потребу за тражењем контаката са бригом о приватности. Чини се да такве иницијативе изазивају благонаклон став америчке јавности. У поменутој анкети 71 проценат Американаца је рекло да су спремни да деле своје податке о локацији и добију обавештења о могућој изложености вирусу. Јавни регистар случајева COVID-19 такође је популаран; 65 процената испитаника је рекло да се залаже за неку врсту базе података која би показала да ли су њихови суседи позитивно тестирани на вирус.

Међутим, мала и неформална анкета на Твитеру је показала мало другачије резултате. Наиме, око 57 процената се није сложило са тврдњом извршног директора компаније „Гугл“ Ерика Шмита да технолошки гиганти заслужују већу захвалност грађана због тога како су реаговали на пандемију. Међутим, велике технолошке компаније спремне су да добију подстрек не само при борби против пандемије. Деонице „Амазона“ достигле су рекордне вредности прошле недеље, а други технолошки гиганти примећују значајан подстицај од кад су сви прешли на рад и образовање на даљину. Ипак, постоји још једна предност за велике компаније, а то је спајање и преузимање мањих фирми. Ако је судити по претходним кризама, велике технолошке компаније су сад у прилици да заобиђу законе који се боре против монопола и тако постану још веће.

Такви измењени ставови показују колико је корона вирус нагло променио нашу стварност. Пре само неколико месеци, политичари на сучељеним странама тражили су да се технолошка индустрија озбиљније регулише законима, наводећи борбу против монополиста, борбу за слободу говора и очувања приватности података. То представља завршну фазу расправе о приватности на интернету, која је увек више представљала културолошки рат и бавила се конкурентношћу, него што је се бавила стварним и емпиријским доказима наношења штете, кажу стручњаци. 

Пред тим бројним променама, треба запамтити да није теоријски страх од рударења података довео до глобалне тежње за увођењем већег броја регулатива. Скандал са Кембриџ аналитиком открио је да су лични подаци моћно политичко оружје у рукама оних који знају како да га искористе.
Приватност је често једна од првих друштвених норми које се помало изгубе у кризи. Конгрес је значајно проширио овлашћења владе за надзор кроз Patriot Act само 45 дана после напада 11. септембра. То је утрло пут тајном програму PRISM Националне безбедносне агенције у коме је влада прикупљала приватне податке о Американцима од компанија као што су „Мајкрософт“ и „Гугл“.

Упркос забринутости за приватност, невиђена природа кризе изазване корона вирусом представља прилику да технолошка индустрија обнови поверење. „Епл“ и „Гугл“ кажу да ће алати за праћење контаката које праве бити добровољни и да неће наџивети кризу, што, ипак, изазива забринутост група за заштиту грађанских права. Са своје стране, „Епл“ и „Гугл“ најавили су приступ који изгледа да умањује најгоре ризике по приватност и централизацију, али још увек има простора за побољшања, примећују стручњаци и додају да ће и даље будно пратити развој таквих апликација за праћење контаката и осигурати да остану добровољне, децентрализоване и да се користе само у сврхе јавног здравља и само током трајања ове пандемије.