ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Технолошки гиганти се боре да зауставе „инфодемију“ лажних тврдњи о корона вирусу

Кликните на Google, унесите „цоронавирус“ и притисните тастер Enter.

Резултати које видите скоро да уопште не личе на уобичајено претраживање.

Нема огласа, нема препорука о производима и нема веза до веб-локација које су смислиле како да победе у игри за оптимизацију претраживача. У резултатима претраживања преовлађују странице владе, невладиних организација и обавештења главних медија.

Избачени су алгоритми и садржаји које је генерисао корисник; уместо њих ту су чувари мрежних пролаза и провера истинитости објава и вести.

Силицијумска долина је на „инфодемију“ одговорила агресивном интервенцијом и прихватањем званичних извора и традиционалних медија.

И на друштвеним мрежама – на Фејсбуку, Твитеру, Јутјубу, Редиту, Инстаграму и Пинтересту – резултати претраживања повезани са Covid-19 на сличан су начин унапред одређени.

На Инстаграму се појављује искачући прозор који обавештава америчке кориснике да посете веб-локацију Центара за контролу и превенцију болести (CDC) – а кориснике у Великој Британији упућује на званичну страницу Здравственог система - уместо да гледају мимове и слике означене са #цоронавирус. На друштвеној мрежи Фејсбук, „Информативни центар“ обухвата комбинацију изабраних информација и званичних медицинских савета. На Пинтересту једине информације и мимови који се могу наћи о темама као што су „Covid-19“ или „hydroxychloroquine“ су оне које су направиле међународно признате здравствене организације, као што је СЗО.

Као што можете да видите, то је сасвим другачије од некадашњег поступка које су платформе друштвених медија користиле пре ове пандемије.
Платформе које су настале у Сједињеним Државама, обликоване у маниру слободоумног етоса Силицијумске долине и заштићене Првим амандманом, већ одавно нерадо преузимају проактивну уређивачку улогу нити цензуришу говор који би се могао сматрати политичким. Надлежни су морали да их приморавају, да им приговарају, да протествују због споре реакције на говор мржње, на изјаве противника вакцинације и на малтретирања жртава масовних пуцњава.

Кад је реч о информацијама у вези за корона вирусом, платформе се из све снаге труде да буду одговорни и поуздани извори информација. Ипак, дезинформације се и даље провлаче и шире, и то великим делом на друштвеним мрежама. Истраживање Оксфордовог Ројтерс института које је пратило ширење 225 лажних или погрешних тврдњи о корона вирусу утврдило је да се 88 процената тврдњи појавило на платформама друштвених медија, у поређењу са 9 процената на телевизији или 8 процената у информативним медијима.

Скоро 30 процената одраслих у Сједињеним Државама верује да је Covid-19 развијен у лабораторији, показало је истраживање истраживачког центра Pew. Теорија завере која погрешно повезује увођење мреже 5G с пандемијом корона вируса довела је до стварних последица, укључујући претње и узнемиравање радника телекомуникационих компанија и паљење телефонских стубова.

Стручњаци, међутим, кажу да су напори који друштвене мреже улажу у овом тренутку у вези са информацијама о вирусу дошли сувише касно. Сетимо се само како су у претходном периоду градили цео тај екосистем који вас тера да будете ангажовани, који је некада ширио непроверене информације баш због тога да бисте што више времена провели на њиховој платформи и никада се нису бавиле провером информација. Сад, кад се налазимо у озбиљној глобалној кризи, оне некако покушавају да „закрпе“ све те недостатке. Међутим, и то је боље неко да ништа нису предузеле, али хвалити их у овом тренутку, како један стручњак каже, исто је као кад бисте компанију „Филип Морис“ хвалили јер је ставила филтер на цигарете.

Неки од радикалнијих корака које технолошке компаније предузимају укључују нову политику Твитера за уклањање дезинформација које су у супротности са званичним саветима за јавно здравље, као што су објаве које подстичу људе да се не следе смернице о друштвеном дистанцирању, а треба споменути и апликацију WhatsApp која је увела нове строге границе за прослеђивање порука. Платформе сматрају да могу много агресивније да нападну дезинформације о корона вирусу него политичке дезинформације. У случају корона вируса не постоје две супротстављене стране, као што је то случај код противника вакцинације или код политичких дезинформација и због тога могу слободно да реагују.

У поменутом случају са пандемијом, платформама је сасвим једноставно да изаберу поуздане изворе веродостојних информација, као што су СЗО, Здравствени систем Велике Британије или Центар за превенцију болести, а да при том не буду политички пристрасни. Ипак, постоје и они који замерају технолошким компанијама јер се нису боље припремиле за кризу. Фејсбук прилично дуго није обраћала пажњу на заједнице које се баве теоријама завере, а које се организују користећи групе на Фејсбуку, као што су противници вакцинације, или рецимо, они који мисле да је мрежа 5G штетна по здравље људи. Дезинформације о корона вирусу распрострањене су у тим заједницама.

Најтужније је то што се такве завере шире и у друге групе и заједнице и представљају искру која може довести до озбиљних последица посебно због тога што су људи у овом тренутку изузетно уплашени. И док научна природа кризе може умањити неке спољне политичке притиске на стварање умеренијег начина изражавања, она са собом доноси и низ изазова. Корона вирус је потпуно нов и свакодневно се појављују различита и променљива сазнања о њему.

Стручњаци такво стање описују као „вакуум неизвесности“. Нико из струке вам неће дати директан одговор на одређена питања о пандемији, али не зато што покушавају да вас доведу у заблуду, већ зато што ни они још не знају шта је, у ствари, истина. Јавља се још један чинилац који целу садашњу ситуацију још више компликује, а то је што, иначе поуздани извори не пружају поуздане информације. Видели смо да америчка влада, посебно Бела кућа, постаје значајан извор дезинформација у вези са вирусом.

Фејсбук и Твитер уклонили су објаве истакнутих и моћних људи због дезинформација о корона вирусу, укључујући и објаве бразилског председника Жаира Болсонара, али њихова одлучност биће заиста тестирана кад и ако предузму акцију против Трампових дезинформација. Годинама смо се припремали за ову пандемију, кажу стручњаци, али никада нисмо схватили да ћемо рат водити на два фронта, један против пандемије, а други против свих дезинформација, мржње и страха које подстичу и јачају политички опортунисти.