Ништа више није бесплатно

У почетку је светска мрежа била бесплатна за своје кориснике, а данас, свака веб-страница покушава да вас наговори да се пријавите за месечну претплату. Некада је изгледало да је на интернету све бесплатно. Бесплатна е-пошта. Бесплатан хостинг. Бесплатни софтвер. Бесплатно складиштење у облаку. Бесплатно складиштење фотографија. Свака друштвена мрежа била је бесплатна као и сваки претраживач и свака новинска веб-страница. Софтвер који је покретао сервере који раде на мрежи био је бесплатан. Интернет је био једина земља на свету у којој је све било бесплатно. Неки бесплатни производи нису били довољно бесплатни. Брус Шнајер каже да све оно што је бесплатно има посебну цену, а да су разна психолошка истраживања показала да се људи не понашају рационално кад им се понуди нешто бесплатно. Иако стара изрека каже да „нема ништа за џабе“, ипак, на интернету, ништа нисте морали да плаћате. Све је стално било бесплатно. С обзиром на то да је све било бесплатно доступно, сама помисао да би неко могао да наплаћује читање вести на интернету или услугу или е-поште или складиштења фотографија била је неодржива. Ако је неко и тражио од корисника да плате услугу, није дуго опстао на интернету. Бројне, сада непостојеће, плаћене услуге откриле су то на тежи начин. Чинило се да ни основни закони економије нису добродошли.

Нисмо само ми, потрошачи, били нерационални према бесплатним стварима. Ни компаније које су их пружале нису биле сасвим рационалне. Новинске куће су наплаћивале папирна издања, али садржај на интернету су једноставно поклањале. Основна правила економије нису се примењивала на интернету. „Бесплатно“ је изгледало сасвим могуће, јер је огромна количина технолошког новца пловила интернетом. Процене су биле невероватно високе, а почетна улагања су стално пристизала. Рецимо, компанија „Мајкрософт“ није ни помислила да наплаћује коришћење оперативног система Windows 10. Услуга Dropbox је добила улагања од милијарду долара, а процењена је на 10 милијарди, али није ни помислила да упосли финансијског директора, што би за већину компанија чија је вредност процењена на толику своту новца, било сасвим нормално. Само треба да се поведе рачуна о бајтовима и новац ће сам пристизати.

Сматрало се да све треба да буде бесплатно, јер, после стварања апликације или писања чланка, додатни трошкови производње не постоје. Компаније су поклањале услуге које су их коштале. Људи су у слободно време писали кôд и објављивали га на интернету. Чинило се да је новац другачији у технолошком свету, јер се грађевински радници нису враћали кући после радног дана и бесплатно градили куће. Можда је због тога пиратерија постала зачудо прихваћена. Уз толико бесплатних ствари, чинило се да је „бесплатно“ цена интернета. Није било јасно зашто је један производ бесплатан, а други не, када су оба функционално идентична. Временом су од наплаћивања одустале чак и услуге које су тражиле мали износ за претплату, као што је била апликација WhatsApp која је у почетку покушала да наплати своје услуге 1 долар годишње. Људи су се можда питали како апликација планира да настави рад без претплате посебно кад је објављено да се неће уводити огласи треће стране. Како апликација намерава да оствари зараду? Да ли уопште желе да зараде? У том тренутку, компанија „Фејсбук“ је купила апликацију за 19 милијарди долара и тако увела следећу милијарду потрошача паметних телефона у свој екосистем. Изгледа да је свако желео да прикупи то више корисника, а да се касније позабави методом којим ће све те кориснике претворити у новац.

Иако су упозорења на опасност била свуда око нас, ипак је у свему томе било и нешто добро. Технолошке компаније зарађивале су толико новца од својих основних производа да су могле да субвенционишу неке друге услуге. Бесплатни ниво услуга био је толико богат да уопште нисте морали да размишљате о плаћању осим ако нисте имали неке одређене потребе и задатке које је требало обавити. Изгледало је сасвим идилично јер су богати субвенционисали све нас. Појединци у технолошким компанијама толико су волели програмирање да су у слободно време стварали пројекте и поклањали их за добробит планете. Све је изгледало сувише добро да би било истинито. Иако је апликација WhatsApp{/xа} протествовала, иако је наизглед дошао крај класичној економији, и поред племенитих тежњи и успона бесплатног, стварност је била много прозаичнија. Било је новца, али није га било лако уочити, а налазио се у финансирању инвестиција и огласима. Споменућемо Ендрјуа Луиса и његову добро познату опаску: „Ако нешто не платите, онда нисте купац, већ сте производ.“

Опширније...

„Гуглове“ скривене и моћне подразумеване безбедносне поставке

Прошле недеље, компанија „Гугл“ је објавила да планира да све своје кориснике аутоматски обухвати двофакторском аутентификацијом да би унапредила безбедност налога. Та промена Гуглових подразумеваних безбедносних поставки, која доводи до радикалних промена, али истовремено значајно касни, представља потврду свега онога о чему стручњаци за сајбер-безбедност већ годинама говоре. Сви они сматрају да су лозинке највећа претња по безбедност на мрежи, јер их је лако украсти, тешко их је запамтити, а управљање лозинкама за многобројне налоге је прилично заморан посао. Вероватно ће од споменуте промене највише користи имати компаније на тлу Америке пошто годишње губе више од 1 милијарде долара због подразумеваних безбедносних поставки софтвера које користе. Софтверске компаније одлучују које ће безбедносне опције укључити и, што је још важније, које од њих ће бити искључене. На тај начин, те поставке постају подразумеване, односно, унапред одређене све док не одлучимо да их променимо. Безбедносне мере су нам углавном заморне и досадне, нарочито ако морамо да унесемо кôд са телефона сваки пут кад се пријављујемо на налог. То нам представља сметњу коју морамо да прихватимо, јер нам она повећава безбедност пословања и – сада у случају компаније „Гугл“ – јер другачији метод не постоји. Не морамо ни да вам напомињемо да нам повећане мере безбедности увек стварају већу неудобност при пријављивању на налог.

Опширније...

Џеф Безос креће у свемир првим летом ракете New Shepard са посадом

Брат оснивача Амазона, Марк и још једна особа придружиће се Безосу на свемирском броду Блуе Оригин 20. јула. Џеф Безос 20. јула више неће бити најбогатија особа на Земљи, јер ће се оснивач „Амазона“ винути у свемир током првог лета свог ракетног брода New Shepard. Безосу ће се на лету придружити његов млађи брат Марк, бивши извршни директор одсека за оглашавање и ватрогасац добровољац. О трећем члану посаде одлучиће се на добротворној аукцији, а тренутна цена тог места у ракети – пет дана пре коначног рока за подношење понуда – износи 2,8 милиона долара. „Доживите потпуну промену чим Земљу видите из свемира“, рекао је Џеф Безос у видео-снимку када је најављивао шта планира да уради. „Такво искуство промени ваш однос са овом планетом и са човечанством. Земља је јединствена. Једва чекам да кренем овај лет, јер сам целог живота желео да летим у свемир. За мене је то авантура, али и значајан догађај.“

Опширније...

Индија и Нигерија обуздавају Твитер

Индија је одлучила да обузда Твитер и упозорила је друштвену мрежу на „нежељене последице“ ако се не буде придржавала нових правила, која утврђују како ће друштвене мреже морати да функционишу у тој земљи. Индијска влада рекла је Твитеру да би могла да се суочи са „нежељеним последицама“ ако се не придржава нових државних правила о друштвеним медијима. У писму које је индијски министар технологије упутио Твитеру 5. јуна наводи се да компанија у одговорима на претходна владина писма о новим правилима није потврђено да ли је пословање Твитера у потпуности у складу са новим законима. Према новим индијским смерницама за посредовање и етичком кодексу дигиталних медија, који су ступили на снагу у мају, компаније друштвених медија могле би да сносе правне последице уколико се не буду придржавале нових одредби којима је циљ да регулишу садржај платформи. Нова правила захтевају од платформи као што су Твитер, Фејсбук и WhatsApp да уклоне садржај у року од 36 сати од пријема правног налога. Правила, такође, захтевају од компанија да имају службеника за притужбе који прима жалбе корисника у року од 24 сата, главног службеника за контролу поштовања закона и контакт особу која би агенцијама за спровођење закона била доступна 24 сата дневно.

Опширније...

Да ли се компанија „Хуавеј“ изборила са Трамповим санкцијама?

Компанија „Хуавеј“ је представила најновију верзију HarmonyOS-а, свог новог оперативног система који ће покушати да уједини екосистем паметних уређаја. HarmonyOS ц́е радити на свим врстама уређаја, укључујући паметне телефоне, носиве уређаје, паметне телевизоре и још много тога. У ствари, компанија каже да HarmonyOS може да ради на уређајима са само 128 KB RAM-а, тако да скоро сваки паметни уређај може да ради на тој платформи. Током презентације, компанија је нагласила повезаност између уређаја коју омогућава HarmonyOS, рекавши да се све врсте уређаја удружују у један „супер уређај“. На пример, можда ћете моћи да користите телефон или паметни сат за управљање камером или дроном, или ћете моћи да пребаците видео-позив са свог телефона на хуавеј телевизор. Репродукција музике се такође може лако пренети са једног уређаја на други, итд. Приказали су како функционише на више уређаја и истакли да планирају да од нове платформе направе чвориште које повезује широк спектар хардвера од бежичних слушалица до паметних аутомобила.

Опширније...

Компанија за коју вероватно никада нисте чули срушила пола интернета

Небројене веб-странице, укључујући оне главне које објављују вести, биле су потпуно искључене са мреже кад је прекинут рад компаније Fastly, добављача услуга у облаку. Неколико веб-страница било је потпуно искључено у уторак ујутро пошто је престао да функционише добављач услуга рачунарства у облаку Fastly. Корисници интернета нису могли да приступе главним вестима, платформама е-продаје, па чак ни владиним веб-локацијама. Погођени су сви, од „Амазона“, преко Њујорк тајмса до Беле куће. Према речима надлежних из компаније Fastly, они су, око 6:30 сати ујутру по источном времену, покушали да реше проблем који се појавио у систему и тада су многе веб-странице, једноставно, биле искључене са мреже да би поново почеле да раде од 9:00 по источном времену. Ипак, прекид функционисања многобројних веб-страница истиче колико је, заправо, инфраструктура која подржава интернет централизована, зависна и осетљива, а посебно добављачи услуге рачунарства у облаку са којима просечни корисник нема никаквих директних контаката. Ово је бар трећи пут за мање од годину дана да је проблем код великог добављача рачунарства у облаку изазвао прекид рада огромног борја веб-страница и апликација.

Опширније...