ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Кинески тихи експеримент омогућио прегледање давно забрањених веб-страница

Кина је током две недеља спровела ненаметљиви експеримент и милионима људи омогућила да прегледају одавно забрањене иностране веб-локације, као што су Јутјуб и Инстаграм. Изгледа да такав поступак наговештава да се комунистичка  влада креће ка томе да грађанима земље омогући шири приступ глобалном интернету, али истовремено покушава да контролише ко може шта да види. Апликација за претраживање интернета Тубер, коју подржава владина компанија 360 Сецуритy Тецхнологy, појавила се без помпе крајем септембра и први пут после много година, омогућила прегледање одавно забрањених веб-локација од Фејсбука, преко Гугла до Њујорк тајмса, мада у прочишћеним верзијама. Кинески корисници силно су се обрадовали кад су открили да могу директно да прегледају одавно блокирани садржај помоћу мобилног претраживача, а да при том не морају да користе илегалне виртуелне приватне мреже.

Претраживач, који се, између осталих, налази у продавницама апликација под руководством компаније „Хуавеј“, наговештава да Пекинг проверава како да својих 904 милиона корисника интернета пусти у некада забрањене зоне. Иако је Тубер показивала сва обележја државне цензуре и иако је без објашњења повучена у суботу, ипак је најзначајнији експеримент који је Пекинг, у последњих неколико година, спровео да би испитао процес давања већих слобода корисницима интернета.
Апликације које контролише држава, као што је Тубер, нуде могући компромис – контролисано окружење у коме могу да се прате активности и садржај који се прегледа, док се стручњацима, корпорацијама и грађанима омогућава да размењују информације. Кина покушава да реши многобројне жалбе које упућују како домаће, тако и стране компаније којима је потребан приступ не само финансијским подацима, већ и пресудно важним софтверским алатима из иностранства.
Најновији развој апликације Тубер је занимљив јер може сматрати почетком отварања каглобалном интернету. Ипак, њено реално функционисање обухватило би и неколико других компоненти. Међу њима треба истаћи да ће људи који је користе бити строго надзирани, а информације којима могу да приступе путем ове платформе пролазиће кроз филтер апарата за цензуру.

Опширније...

Британци се више приклањају Јутјубу него телевизији

Платформа нуди разноврстан материјал који традиционални медији немају, каже Бен МакОвен Вилсон. Директор Јутјуба у Великој Британији рекао је да је његова платформа репрезентативнија за модерну Британију од емитера као што је BBC и додао да телевизијски канали заостају јер не пружају материјал који се директно односи на све делове земље. Видео-услуга у власништву компаније „Гугл“ на корак је од преузимања улоге доминантног медијског извора од BBC-ја за популацију од шеснаест до тридесет и четири године у Великој Британији, где просечни одрасли корисник интернета проведе 46 минута дневно гледајући садржај на Јутјубу. Све већа доминација платформе на британском медијском пољу натерала је владу да се усредсреди на анализу утицаја Јутјуба на традиционалне емитере, али и на питање да ли би требало да има сличне обавезе јавног сервиса као традиционални телевизијски канали.

Опширније...

Због чега би требало да избришете апликацију WhatsApp

Време је да изаберете поузданију услугу за размену порука. Ова велика технолошка компанија позната је по својим подлим методима прикупљања података. Иако је у власништву компаније „Фејсбук“, ипак је некако успевала да избегне темељније преиспитивање. Пошто има две милијарде корисника месечно, најпопуларнија је апликација за размењивање порука у свету. Откад је, 2016. године, применила потпуно шифровање порука од пошиљаоца до примаоца, људи углавном верују да је садржај њихових WhatsApp порука безбедан – што изгледа да је тачно, али то не би требало да буде једино што је важно када је у питању избор платформе за размену порука. Потпуно шифровање обезбеђује да нико осим пошиљаоца и примаоца нема приступ садржају разговора – чак ни сама апликација. Коришћење било које платформе за размену порука која нема тај ниво шифровања изгледа као одлазак на планинарење у јапанкама, дакле, прилично глупо.
Ипак, WhatsApp има и својих мана. Када мало детаљније анализирамо апликацију, примећујемо да приватност корисника и заштита података није више њен приоритет, а планира се и спајање са другим услугама у власништву компаније „Фејсбук“, као што су Messenger и Instagram DM.

Опширније...

Вештачка интелигенција која фалсификује стварност у име приватности

У ери пажљивог преуређивања видео-записа (енгл. deep fakes) да бисмо се добро забавили или да бисмо некога обманули, сада смо почели да их користимо да бисмо очували приватност. Као и сви други лажни видео-записи, и ови постављају озбиљна морална и етичка питања. Технологија деепфаке, о којој говоримо потиче, из берлинског стартапа под називом Brighter AI, који нуди решења за очување приватности у свету коме се све више шири политика надзора: замућују се регистарске таблице и замућују се лица тако да компаније које су власници камера могу да се придржавају европских закона о приватности, посебно Опште уредбе о заштити података о личности. Сада компанија лансира нови производ, ПротецтПхото, који на потпуно другачији начин успева да лицима на сликама обезбеди анонимност. „Издвајамо оригинална лица и замењујемо их новим лицима која не могу да се повежу са оригиналним“, рекао је директор компаније Brighter AI Марјан Глесер. „На пример, издвојимо једно лице и изменимо га тако да добијемо сасвим ново лице, али задржимо исту старост, пол и националност, које уопште не лични на оригинално. У суштини, то лице је потпуно вештачко и не би га било могуће препознати ни пратити.“

Опширније...

Шта је EXIF технологија и како се користи за проучавање Трампових фотографија?

Дигитални фотоапарати могу да чувају много информација о томе где су, када и како направљене фотографије. Случај председника Доналда Трампа, који је заражен корона вирусом, обезбедио је прилично неприметној технологији - која се бави подацима о фотографијама – познатој као EXIF, петнаест минута интернетске славе кад су људи почели да прегледају његове фотографије снимљене овог викенда у болници Волтер Рид. Шта је, у ствари, EXIF? Укратко, то је стандардни начин на који камере могу да уграђују метаподатке у датотеку фотографије. Ти подаци могу да обухвате модел фотоапарата који је снимио снимак, која су подешавања експозиције коришћена, где је фотографија снимљена и, што је најважније у Трамповом случају, време снимања фотографије. Та последња ставка је од посебног интереса, јер су подаци, које је обезбедила EXIF технологија, о двема Трамповим фотографијама које је Бела кућа објавила у суботу показали да су могле да буду направљене у размаку од десет минута. То је подстакло расправе о томе да су фотографије монтиране, што је, даље, изазвало истраживања способности EXIF технологије и питања о томе колико може да открије података и можда довело до одлуке Беле куће да, наводно, избаци EXIF податке са фотографија које су направљене у недељу.

Опширније...

Како је Excel изгубио 16.000 ковид-тестова у Енглеској

Завод за јавно здравље у Енглеској кривицу за грешке у подацима приписује ограничењима Excel табела компаније „Мајкрософт“. Коначно је откривено да је ограничење од милион редова у „Мајкрософтовом“ Excel програму за прорачунске табеле могло да доведе до тога да Завод за јавно здравље Енглеске изгуби скоро 16.000 резултата тестова за ковид-19. Грешка у подацима, која је довела до тога да се 15.841 позитиван тест изостави из званичних дневних података, значи да је апликацијама које се баве праћењем контаката промакло 50.000 потенцијално заразних људи којима није речено да примене мере самоизолације. Завод за јавно здравље био је одговоран за прикупљање резултата тестова из јавних и приватних лабораторија и објављивање дневних ажурирања о броју случајева и урађеним тестовима.

Опширније...