Велика Британија одбацила испитне резултате добијене помоћу алгоритма

Протестанти узвикивали псовке испред зграде Министарства просвете. Британска влада је изјавила да ученици у Енглеској и Велсу више неће добијати испитне резултате који су засновани на контроверзном алгоритму после оптужби да је систем пристрастан и да се због тога ученици из сиромашнијих слојева друштва налазе у неповољнијем положају. Изјава је уследила пошто су током викенда организовани протести чији су учесници узвикивали погрдне речи испред зграде Министарства просвете.
Уместо тога, ученици ће добити оцене засноване на проценама својих наставника јер су званични завршни испити после завршетка средње школе отказани због пандемије. После те објаве, исти поступак биће спроведен и у Шкотској, где је алгоритам смањио оцене у 125.000 случајева.

У Великој Британији ученици на крају средње школе полажу испите нивоа А (енгл. адванцед левел – напредни ниво) и то углавном кад наврше 18 година. То су завршни или матурски испити који се полажу пре поласка на факултет и имају велики утицај на то који ће факултет уписати. Универзитети шаљу понуде на основу претпостављених оцена на испитима на напредном нивоу и, углавном, ученик треба да добије одређене оцене да би осигурао место на жељеном факултету. Другим речима, то је одувек био врло стресан период године за све ученике који желе да наставе образовање, чак и пре него што је државни испитни одбор одлучио да употреби контроверзни алгоритам да би проценио њихове оцене. Канцеларија за регулисање испита и уписа (енгл. Office of Qualifications and Examinations Regulation (Ofqual)) ослањала се на два податка да би израчунала оцене: рангирање ученика у оквиру школе и на претходни успех саме школе. Систем је направљен тако да генерише резултате, на националном нивоу, који су врло сличним онима из претходних година. Све у свему, алгоритам је дошао до закључка да су овогодишњи резултати нешто бољи него што су били претходних година. (Проценат ученика који су добили оцене од 3 до 5 повећао се за 2,4 посто у односу на прошлу годину.)

Међутим, алгоритам је уз то смањио оцене које су наставници предвидели. Наиме 35,6 процената оцена смањено је за једну оцену док је 3,3 процента оцена смањено за две, а 0,2 процента за три оцене. Дакле, скоро 40 процената оцена је смањено. Таква одлука, коју је донео алгоритам, значајно је утицала на живот великог броја младих људи који су морали да достигну одређене предвиђене оцене да би себи могли да обезбеде место на факултету који желе да упишу. Да би цела ситуација била још гора, испоставило се да су подаци показали да су приватне школе (оне у којима се плаћа школарина и које се називају „независне“) имале значајну корист од алгоритамске процене испитних резултата. Наиме, алгоритам је у тим школама подигао број одличних оцена за 4,7 процената у односу на прошлу годину, док је у државним школама то повећање било више него упола мање, дакле 2 процента.

Изгледа да постоје разни фактори који су утицали на то да алгоритам покаже пристрасност. Према једној теорији, алгоритамски приступ се разликовао у зависности од тога колико се ученика определило да полаже један предмет на завршном испиту, што је довело до тога да је мањи број оцена смањен у приватним школама, у којима се мање ученика опредељује за један предмет. Истиче се и чињеница је да је алгоритам био врло срећан што може да повећа број непрелазних оцена и смањи број одличних, а један универзитетски професор је истакао и друге пропусте које су направили просветни званичници.

У суштини, како је алгоритам посветио изузетну пажњу претходним успесима једне школе, довео је до тога да изузетни ученици буду у неповољном положају у лошим школама, у којима се индивидуални рад једноставно изгуби у статистичким подацима. Истовремено, алгоритам је био много попустљивији према просечним ученицима у бољим школама. Резултати су изазвали огромно огорчење делимично и због тога што су последице коришћења алгоритма откриле оно што многи виде као ширу пристрасност образовног система у Великој Британији. Иако ће многи поздравити одлуку владе да одбаци оцене до којих је дошао алгоритам, ипак постоје и проблеми у вези са предвиђеним оценама које су понудили наставници. Према неким студијама, и те оцене могу имати дозу расне пристрасности. Једна студија која је спроведена 2009. године предвидела је да ће деца пакистанског порекла имати слабији резултат (62,9 процената) од својих вршњака беле расе на испитима из једне групе предмета. С друге стране, испитни резултати дечака црне расе или оних који су пореклом са Кариба се побољшавају када се процењују анонимно, почевши од узраста од 16 година.