Већина Американаца сматра да се друштвене мреже баве цензуром

Три четвртине Американаца сматра да компаније „намерно и плански цензуришу политичке ставове“, открила је анкета коју је спровела фирма Pew. Друштвени медији, као што су Јутјуб, Фејсбук и друге, труде се да брже-боље уклоне и провере истинитост гомиле погрешних информација у вези са темама као што су Covid-19 и председнички избори 2020. године, које се шире на њиховим платформама. Оно што компликује напоре тих компанија да контролишу садржај је чињеница да већина Американаца – без обзира на то коју партију подржавају – сматра да друштвени медији цензуришу политичке ставове, што је откривено у анкети коју је спровела фирма Pew. Око три четвртине Американаца сматра да је врло вероватно или скоро вероватно да друштвени медији „намерно и плански цензуришу политичке ставове које оцене као неподобне“, откривено је у истраживању. У анкети је испитано 4.700 Американаца различитих политичких опредељења. И док они који припадају једној или другој партији мисле да друштвени медији врше цензуру из политичких разлога, републиканци, њих 90 процената, више него демократе, 59 процената, сматрају да је то тачно.

Већ неколико година, председник Трамп и републикански законодавци су се жалили, додуше без доказа, да друштвене мреже систематски цензуришу конзервативни садржај. Ти политичари и њихове присталице покушавали су да подупру своје ставове наводећи да су налози одређених конзервативаца уклоњени са платформи и да су људи из Силицијумске долине увек били наклоњени либералној страни.
И док су друштвене мреже и технолошки стручњаци једноставно отписали такве оптужбе јер није било довољно доказа за то, коначно је нова анкета показала да у извесној мери ти докази и нису толико важни, јер је сада опште прихваћени став да друштвени медији користе своју моћ да би подстакли и погурали одређени политички план. С друге стране, негативни став јавности према понашању и намерама тих компанија прети да потпуно уништи легитимитет њихових све већих напора да провере истинитост информација и контролишу садржај, посебно у периоду кад се председнички избори приближавају.

Како су тврдње о пристрасности постале опште прихваћене

Наводи да су друштвене мреже политички пристрасне почели су 2016. године, кад је у једној публикацији објављена прича о модераторима садржаја у Фејсбуку који су тада управљали одељком Трендинг неwс, који више не постоји. Чланак је наводио изјаву анонимних модератора који су рекли да склањају десно оријентисане вести према слободној процени уредника. Због тога је друштвена мрежа одустала од праксе да запошљава људе који би прегледали садржај који се објављује, да би 2018. године, потпуно укинула одељак. У наредним годинама, оптужбе за наводне антиконзервативне ставове усредсредиле су се мање на актуелне вести, а више на појединце, као што је припадник крајње деснице Алекс Џоунс и његове теорије завере које је објављивао на страници ИнфоWарс. Годинама је Џоунс користио друштвене медије да би објављивао насилне, понекад расистичке и опасне теорије завере (укључујући и то да је пуцњава у Основној школи „Сенди Хук“ само превара) и имао је милионе пратилаца.

Кад су Јутјуб, Епл и Фејсбук коначно протерале Џоунса, 2018. године, јер је непрестано кршио њихова правила о говору мржње, он и његове присталице су покренуле крсташки рат против платформи друштвених мрежа. Бунили су се против тих компанија и њихове наводне политичке пристрасности и упозоравали да ће се чистка конзервативаца наставити. Нису били усамљени у својим ставовима. Један од високо рангираних политичара из редова републиканаца сложио се са Џоунсом, мада су му сметали неки његови екстремистички ставови. У наредним годинама, Трамп и водећи политичари из републиканске партије непрестано су указивали на тај проблем.

Стручњаци кажу да смо ушли у доба у коме политичари само понављају, на много различитих начина, наслове које су им пружили они који објављују лажне вести или манипулишу вестима. Иронично је то што су екстремисти попут Џоунса прикупили армију пратилаца на друштвеним мрежама, на којима су успешно прокламовали теорију да су те исте компаније неправедне према њима. Или, како један стручњак каже, Американци живе у кући са огледалима, где велика већина људи схвата шта раде Фејсбук и Гугл преко потпуно неутемељених тврдњи које циркулишу Фејсбуком и Гуглом.
Пошто главне друштвене мреже, као што су Фејсбук и Јутјуб, не пружају увид или податке о томе какву врсту садржаја људи виде на платформи или зашто виде или не виде неки садржај, веома је тешко доказати да не постоји проблем политичке цензуре на друштвеним мрежама.

Да би се некако умањила забринутост републиканских законодаваца, друштвена мрежа Фејсбук је организовала независно надзорно тело 2019. године, које је требало да утврди да ли постоји антиконзервативна пристрасност. Резултат целог процеса је био мало више од званичног пописа свих притужби републиканаца и није укључивао ниједан елемент реалне процене постојања пристрасности на платформи. Подаци које поседују неке новинске куће показују да је конзервативни садржај значајно заступљен на Фејсбуку и да су објаве које су најпопуларније (највише пута се кликнуло на њих, највише имају реаговања „свиђа ми се“ и највише се деле) углавном оне које долазе од крајње десне оријентације и конзервативних извора. Друштвена мрежа се успротивила таквом прикупљању и тумачењу података јер каже да интерна метрика показује потпунију слику о томе које се објаве навише прегледају на платформи, али јавно је поделила само мали део тих података.

Једна друга студија, која је 2019. године обухватила 400 популарних политичких страна на Фејсбуку, открила је да је успех конзервативних страна исто толико велики колико и либералних. И док већина запослених у технолошким компанијама има тенденцију да се приклања либералним ставовима, недавни извештаји наводе са је руководство у Фејсбуку одлучило да мало попусти при проверавању чињеница да би избегли сталне оптужбе да је мрежа наклоњенија противницима конзервативаца.

Чаробњак иза завесе

И док се многи људи питају какав то садржај уклањају или проверавају Фејсбук, Јутјуб и Твитер – посебно ако су у питању политичари на високом положају, попут Трампа – истина је да се врло мали проценат садржаја на Фејсбуку и Твитеру уклања или проверава. Скуп алгоритама, направљених тако да нам прикажу садржај који ће нас ангажовати и који ћемо желети да поделимо са другим људима, контролише највећи део оног што видимо на тим платформама. Много тога не знамо о начину функционисања алгоритама друштвених медија, јер представљају заштићене информације. Јавност не може да уђе у алгоритамску црну кутију која одређује које чланке, фотографије и видео-записе најлакше можемо да пронађемо на мрежи. Иако је људима лако да се узнемире због десничарске објаве чија се истинитост проверава или која се уклања, теже је разумети врсту невидљивог алгоритама који можда првенствено помаже да се такве десничарске објаве истакну у први план.

Већина људи не може да разуме истину о томе како функционише Фејсбук. Углавном замишљају да постоје чаробњаци иза завесе који повлаче полуге, што, у ствари, није права друштвена мрежа Фејсбук, која је самостална машина која контролише који ће се текстови, видео-садржаји и слике истаћи у први план, а све из комерцијалних побуда. Можда би потенцијално то могло да се реши, између осталог, ако би друштвене мреже много отвореније говориле о вестима које циркулишу по платформама и које врсте врхунских прича добијају највише кликова, свиђања и које се највише деле. Тада бисмо могли да престанемо да разговарамо о наводној пристрасности. Иако директори Фејсбука и Јутјуба вероватно нису чаробњаци који раде иза завесе и манипулишу политичким ставовима људи, ипак морамо рећи да су то компаније које контролишу како стотине милиона Американаца долази до вести сваки дан.

Сада су улози у Америци највећи. Лекари кажу да погрешне медицинске информације које се шире друштвеним мрежама буквално убијају људе који више верују оном што прочитају на интернету него саветима медицинских стручњака. Усред тога се Америка припрема за председничке изборе током пандемије, кад су људи уплашени или не могу лично да гласају. Већ се невероватна збрка око гласања путем поште проширила друштвеним мрежама – захваљујући Трампу – што је забринуло неке борце за грађанска права, који стално терају Фејсбук и Твитер да поставе строга правила у вези са провером погрешних навода, без обзира на то ко их објављује.

Према студији фирме Pew, више од 70 процената демократа одобрава поступак обележавања објава политичара ако су нетачне, док само 35 процената републиканаца дели такво мишљење. Ако Американци не могу да имају поверења у то да ће друштвени медији контролисати садржај о тим темама, поставља се важно питање, а то је, у кога ће имати поверење и у које ће информације коначно поверовати.