Прошла је година откако сам прекинуо пријатељство са Фејсбуком

Не планирам поново да живим на нездравој храни познанстава. Прошлог августа сам деактивирао свој налог на Фејсбуку, односно онемогућио сам на га неодређено време, али нисам га трајно обрисао. То нисам урадио у знак протеста или из принципа нити сам мислио да тако направим паметан корак у заштити моје приватности. Заправо, одлазак је био обојен више апатијом, него страшћу. Пошто је корпоративни ентитет и даље врло битан за моје активности, наставио сам да користим апликацију Messenger (мада много мање) и боравио на Инстаграму, где имам много мање веза него на Фејсбук платформи. Уз то, одржавам активно друштвено присуство на Twitter-у и LinkedIn-у. Читава идеја о Фејсбуку ме збунила кад је од творевине из универзитетских кампуса постала производ од националне вредности. Схватио сам вредност LinkedIn-а, који омогућава успостављање и одржавање пословних веза. Али Фејсбук? Зашто ми је била потребна платформа да бих остао у дигиталном контакту са људима које већ познајем? Зар за то не служи е-пошта и размена инстант порука? Коначно сам схватио да вредност Фејсбука није у њеној функционалности, већ у припадности и чланству; она је најближа појму глобалног телефонског именика. Најбољи поклон који ми је друштвена мрежа пружила био је тај што ми је помогла да се поново повежем са два стара пријатеља који су једва били довољно активни на платформи да бисмо се поново повезали. Убрзо после успостављања везе, сви наши будући разговори одвијали су се ван платформе.

Пошто ми је постало прилично досадно, а желео сам и да умањим сметње и стално одвраћање од обавеза, одлучио сам да се извучем из друштвене мреже. Прво, почео сам да објављујем мање порука и све мање сам осећао потребу да аутоматски и без размишљања кликћем на дугме „свиђа ми се“ као одговор на објаве. Ако би пријатељ објавио нешто значајно о свом животу, ја бих то коментарисао. Затим сам избрисао апликацију са телефона. Пошто сам објавио да ми је потребан одмор, дефинитивно сам напустио дигитално друштво. Или сам бар покушао. Током година и упркос избегавању коришћења Фејсбука за пријављивање на разне веб-локације и услуге, неколико их је промакло и нехотице бих се поново активирао. После неколико недеља, коначно сам се испетљао из мреже.

Вероватно због тога што сам се постепено ослобађао, нисам осетио да сам се у потпуности повукао иако се то, ипак, догодило. Месецима после напуштања платформе, па чак и у овом необичном времену које омета личне везе, волео сам да поразговарам са старим пријатељима путем е-поште, директних порука и телефонских позива. Схватио сам да ти видови комуникације јачају стварне односе, за разлику од пробијања кроз гомилу објава и прослеђивања неких других само да бих попунио временску линију. Напуштање Фејсбука потврдило је мој осећај да су многа „пријатељства“ на Фејсбуку нешто као брза храна. Лако се склапају и брзо се сваре, али нису превише хранљива. Мени је Фејсбук понудила много више заглушујуће буке него корисних сигнала, али повремено су се појављивали неки важни сигнали. Због тога вам препоручујем пријатеља или члана породице који је верни корисник Фејсбука и који је повезан са многим истим људима са којима бисте се и ви повезали (или бисте желели да се повежете). Заправо, моју деактивацију су делимично инспирисала два моја пријатеља са факултета који никада нису имали Фејсбук налоге, али чије су супруге деловале као канали. Сада је моја супруга, која ужива на Фејсбуку више од мене, радо постала мој Фејсбук амбасадор. Када сам крајем прошле године организовао малу групу, обратио сам се апликацији Банд која нуди интерфејс сличан групама на Фејсбуку, а коју људи сматрају мање званичном од апликација Slack или Microsoft Teams.

Једна тема коју сам дуго разматрао је огромна разлика у ставу јавности према Фејсбуку и Гуглу. Два интернет гиганта имају сличне пословне моделе, али док је компанија „Гугл“ у великој мери омиљена, „Фејсбук“ је опште омражена и то углавном због многих политичких скандала и афера везаних за приватност које је „Фејсбук“ претрпела и које је спремна да поднесе. Али, у основи, Гугл је за већину људи много кориснији сервис него Фејсбук, који се мудро повезује са позитивним емоционалним везама. Мој омиљени пример у том смислу је апликација Google Maps, која свакодневно милионе људи води кући, а сада може да им пожели и дободишлицу. Насупрот томе, када нам фотографија која се дели на Фејсбуку дотакне срце, ми приписујемо ту позитивну емоцију особи која је дели, али када прочитамо политичку објаву која нас разбесни, бесни смо на Фејсбук јер се усудила да нам је покаже.

Иако нисам порушио све мостове који воде према Фејсбуку, ипак ме скоро ништа није подстакло да се вратим на друштвену мрежу. Како онда да обележим годишњицу одласка са Фејсбука? Чини се да слављење пријатељства потпуно одговара, и то оно које укључује писање и позивање уз много наклоности, али без дугмета које гута емоције.