Стари телевизор ометао DSL интернет у селу сваког дана током 18 месеци

Четиристо становника једног села у Велсу свакодневно се, током осамнаест месеци, суочавало са прекидом рада DSL интернета сваког јутра док инжењери нису уз помоћ анализатора спектра открили кривца. Наиме, интернет су ометале електричне сметње са старог телевизора. Становници Аберхосана мистериозно су остајали без интернета сваког јутра у 7 сати. Openreach, подружница Британског телекома (БТ) који пружа интернет услуге у Великој Британији, заменила је старе каблове у селу покушавајући да оконча прекиде. Нажалост, пошто такав подухват није решио проблеме, инжењери су почели да истражују електромагнетне сметње уз помоћ анализатора спектра. У чланку који се појавио у једном часопису налази се подужи цитат инжењера подружнице Опенреацх, Мајкла Џоунса, који је рекао: „Били смо прилично бесни и разочарани јер нисмо успели да решимо проблем који је мучио наше клијенте, али чврсто смо одлучили да темељно испитамо све могућности. Џоунс је објаснио шта се догађало: „Пошто смо испитали све могуће изворе сметњи, одлучили смо да обавимо и последње испитивање да бисмо утврдили да ли је квар узрокован феноменом који је познат као СХИНЕ (појединачни импулсни шум високог нивоа) где се електричне сметње емитују из уређаја који тада могу имати утицај на интернет везе.

Опширније...

Једноставни савети за побољшање састанака преко апликације Zoom

Уз коришћење тих савета за видео-састанке, рад би био много продуктивнији – и забавнији. Мислим да сви можемо да се сложимо да рад на даљину има одређене недостатке. Немојте ме погрешно схватити – не жалим се јер већ годинама свој посао обављам на даљину, али то не мења чињеницу да такав начин пословања пред нас поставља скуп јединствених изазова. Један од њих је и да је виртуелни састанак са члановима тима једноставно сасвим различит од непосредног састанка са њима. То је вероватно највећа замерка коју наводе људи навикнути на рад у канцеларији. Рад на даљину захтева другачији скуп алата, али и другачије поступке којима би се ангажовали и заинтересовали сви присутни на састанку. Пошто су околности такве да све више зависимо од апликација за видео-конференције, требало би да те виртуелне састанке направимо ефикаснијим.

Опширније...

„Мајкрософт“ снажно подржава предлог закона о технологији за препознавање лица

У предлогу закона о коришћењу технологије препознавања лица који подржава компанија „Мајкрософт“, три речи стоје између грађана и њихових грађанских права. У Вашингтону, првој америчкој држави која је усвојила закон којим се регулише коришћење технологије препознавања лица, сасвим је законито да владине агенције користе ту технологију како би грађанима ускратиле приступ основним правима и услугама, али под једним условом. Системи засновани на вештачкој интелигенцији морају бити подвргнути „смисленом људском прегледу“. Према законским одредбама, све док обучено људско биће има моћ́ да поништава одлуке машина, владе могу да користе системе за препознавање лица како би људима ускратиле приступ кредитима, становању, осигурању, образовању, запошљавању, здравственој заштити, храни, води или неким другим грађанским правима. Закон не регулише да ли приватне компаније могу да користе технологију и, ако могу, како треба да је користе. Аутор закона који је усвојен у држави Вашингтон запослен је у компанији „Мајкрософт“, а усвајању је претходио процес невероватно снажног лобирања који је водио софтверски гигант са седиштем у Сијетлу. Уследила су преписивања истог закона само због оне три речи које смо навели. Наиме, пошто је закон усвојен у држави Вашингтон у јануару 2020. године, законодавци у Калифорнији, Мериленду, Ајдаху и Јужној Дакоти предложили су сличне законе. Сви они садрже готово идентичне реченице о додатном прегледу који ће обављати људи, опет под притиском „Мајкрософтовог“ лобирања.

Опширније...

YouTube износи случајеве у којима одобрава приказивање снимака о забрањеним темама

Платформа YouTube генерално забрањује објављивање садржаја у којима постоји говор мржње, малтретирање и приказивање голотиње, поред осталих категорија које крше смернице њене заједнице. Међутим, има неких изузетака. Наиме, платформа дозвољава приказивање таквог, иначе, забрањеног садржаја ако сматра да видео-снимци имају „образовну, документарну, научну или уметничку“ вредност. Видео-гиганта у власништву компаније „Гугл“ оптужују за недоследну примену својих смерница на оне који објављују садржај. YouTube инсистира на томе да сав садржај третира исто, без обзира на то ко га објављује, на политичко гледиште ствараоца, његово порекло, друштвени положај или националну или било коју другу припадност. Међутим, постоји изузетак који дозвољава објављивање одређеног материјала ако YouTube утврди да постоји „убедљив разлог са очигледним контекстом за гледаоце“, написао је Мајкл Гросак шеф глобалне политике за објављивање садржаја у компанији.

Опширније...

Приступ ове компаније раду на даљину је најгори који сам икада видео

Ова компанија не мери продуктивност на основу резултата, већ на основу тога колико времена проведете притискајући тастере на рачунару. Како рад на даљину постаје распрострањенији због пандемије ковида-19, све више компанија се одлучује да користи софтвер за праћење запослених покушавајући да измери њихову продуктивност. Не треба ни спомињати да истовремено уништавају радни полет својих запослених. Недавно сам на CNBC-у наишао на запањујући извештај под насловом Како послодавци могу да вас шпијунирају док радите од куће (енгл. How Employers Could Be Spying On You While Working From Home). Топло препоручујем да погледате цео видео када вам се укаже прилика, а траје нешто мање од 15 минута. Извештај истиче неке од повода који терају (лоше) послодавце да осећају потребу да прихвате употребу таквог софтвера. Део извештаја који ме је највише запањио састоји се од изјава руководиоца компанија које производе софтвер за праћење. Док промовишу своје производе и филозофију управљања, невероватно ми је то што не схватају како све то смешно звучи. Сам Нафици је извршни директор компаније Продосцоре, једне од компанија које производе такав софтвер.

Опширније...

Рачунар може да погоди више од 100 000 000 000 лозинки у секунди. Да ли и даље мислите да су ваше лозинке безбедне?

Лозинке се користе хиљадама година као средство које помаже другима да вас идентификују, а у новије време помаже рачунарима при идентификацији корисника. Концепт је сасвим једноставан – појединци деле заједничку информацију, која се међу њима чува у тајности и користи се за „доказивање“ идентитета. Лозинке су се у контексту информационих технологија појавиле шездесетих година прошлог века уз главне рачунаре (велике рачунаре којима се управља из центра који имају удаљене „терминале“ који омогућавају приступ корисницима). Сада се лозинке користе за све, од личног идентификационог броја који уносимо на банкомату, до пријављивања на рачунар и на разне веб-локације. Због чега треба да „доказујемо“ свој идентитет системима којима приступамо? Због чега је тешко поставити исправну и одговарајућу лозинку?

Опширније...