Broj žrtava mobilnog ucenjivačkog softvera na celom svetu učetvorostručen je u odnosu na pre godinu dana, piše u izveštaju Kaspersky Lab od prošle nedelje. Kaspersky je od aprila 2015 do marta 2016 softverski zaštitio 136.532 korisnika koji su bili mete ucenjivačkog softvera — u odnosu na 35.413 u istom periodu prethodne godine, izjavila je ova kompanija.“Kriva rasta je možda manja od one za ucenjivački softver PC-ja, ali je ipak dovoljno značajna da potvrdi zabrinjavajući trend“, primećuje se u izveštaju.
Potvrđuje se nekoliko činilaca koji doprinose porastu ucenjivačkog softvera uopšte:
- Prvo, ljudi pristaju da plate otkupninu.
- Drugo, vrednost informacija koje se čuvaju u digitalnim uređajima je sada toliko velika da je jeftinije platiti otkupninu da bi se došlo do njih nego da se otkupnina ne plati.
- Treće, sile za primenu zakona teško reaguju na problem.
- Četvrto, nove alatke za plaćanje olakšavaju ucenjivačima naplatu otkupnine.
Rizično poslovanje
Preuzimanje novca od žrtava je oduvek bilo problematično za онлајн kriminalce, napominje se u izveštaju. Neki kriminalci su pokušavali da dođu do novca kroz legitimne sisteme. „Za kriminalce je problem to što su legitimni sistemi plaćanja, zbog sve češćih prevarantskih plaćanja, počeli da prate i blokiraju sumnjive transakcije, pa je za sajber varalice transfer novca postao daleko rizičniji posao“, objašnjava se u izveštaju. Drugi su pokušavali da koriste podzemne ili polu-legalne sisteme plaćanja sa jednako nezadovoljavajućim rezultatima.
„Sa podzemnim i polu-legalnim sistemima plaćanja je problem u tome što se korisnicima takvih sistema ne daju nikakve garancije (nema refundiranja, nema zaštite od drugih kriminalaca), a privatnost tih transakcija je takođe uvek upitna“, napominje se u izveštaju. Međutim, sa porastom kripto valuta, kao što je Bitcoin, pejzaž plaćanja se menja. Po prvi put, informacioni drumski razbojnici dobili su pouzdan način da dobiju nečasno stečenu dobit.
„Kriminalci su počeli da koriste prednosti koje kripto valute imaju u odnosu na druge vrste e-valuta: anonimnost i distribuirana priroda, a to im i jedno i drugo omogućava da sakriju prevarantske transakcije i onemoguće da agencije za sprovođenje zakona bilo šta urade… „, objašnjava se u izveštaju.
„Te karakteristike pomažu da se zaštite prava na privatnost pojedinaca ali, nažalost, takođe pružaju sajber kriminalcima veoma pouzdanu i tajnu alatku za plaćanje“, nastavlja. „Glavni rezultat je da je ucenjivački softver postao nova crna rupa u podzemlju „.
Šifrovanje i zaključavanje ekrana
Mada neki sojevi mobilnog ucenjivačkog softvera imitiraju svoje parnjake iz personalnih računara i šifruju sve podatke u telefonu, to nije tipičan način rada bežičnih ucenjivača. „Na PC-ju, ucenjivački softver šifruje vaše fajlove, šifruje vaše rezervne kopije i ostavlja sve kao đubre na vašoj mašini, pa zatim [zahteva] plaćanje otkupnine“, objašnjava Rajan Naren (Ryan Naraine), šef tima za globalno istraživanje i analizu u Kaspersky Lab.
„Na mobilnom uređaju, u nekim slučajevima izvrše šifrovanje, ali većinom samo zaključaju ekran i ne dozvoljavaju vam da uopšte koristite telefon“, izjavio je za TechNewsWorld. „To je isti princip. Dovedete krajnjeg korisnika u potpuni očaj da dođe do svojih fajlova, pa to očajanje dovodi do plaćanja otkupnine“. Međutim, ako mobilni korisnik ima rezervnu kopiju podataka iz telefona ili ga ne interesuje čuvanje tih podataka, onda se ucenjivački softver može pobediti bezuslovnim resetovanjem telefona.
Zaštitite se
Ovo su Narenovi saveti za korisnike koji žele da umanje rizik od infekcije ucenjivačkim softverom:
- Preuzimajte aplikacije jedino iz Google Play store.
- Pečujte Android i aplikacije čim se pojave nadogradnje.
- Koristite zdrav razum kada aplikacijama odobravate dozvole.
„Ako preuzmete aplikaciju baterijske lampe“, kaže Naren, „a ona vam zatraži pristup vašoj listi kontakata, to bi trebalo kod korisnika da upali crvenu lampicu“.