Istorijat Google-a

U Januaru 1996, Lari Pejdž i Sergej Brin, dok su bili PhD studenti na Univerzitetu Stanfod u Kaliforniji su započeli Gugl kao istraživački rad. Cilj im je bio da organizuju javno dostupne podatke radi lakšeg pronalaženja istih.U to vreme, već su postojali pretraživači, ali su radili uglavnom samo na osnovu broja pojavljivanja neke reči na stranici. Za razliku od tadašnjeg Gugla koji je uzimao i druge faktore u obzir, poput toga koliko linkova vodi na sajt, koliko sajt ima stranica, i sličnih. Zbog toga, njihov pretraživač se na početku zvao BackRub, zato što je gledao važnost Back Linkova ka sajtu. 15 Septembra 1997, registrovali su domen Google, koji je zapravo nastao od loše napisane reči googol, koja predstavlja broj 1 sa 100 nula, koji je odabran jer je cilj pretraživača bio da prikaže velike količine podataka. Sama kompanije Google osnovana je godinu dana kasnije, 15 Septembra 1998.

Finansiranje do izlaska na berzu

Tokom narednih nekoliko godina, Google je pridobio pažnju kako akademske zajednice, tako i investitora iz Silikonske Doline. Kompanija je od samih početaka bila skorz nekonvencijalna – počevši od prog servera koji je bio sastavljen pomoću lego kockica, do prvog Google doodla koji je najavljivao posetiocima da je ceo tim na Burning Manu.

Godine koje su sledile su dovele do eksplozivnog rasta broja Guglovih zaposlenih. Uskoro su oformljeni timovi inžinjera, marketing i prodaja pa čak i Yoshka – maskota pas kancelarije. U tom periodu, Gugl je preselio svoju kancelariju u Mauntan Vju u Kaliforniji, gde se danas nalazi Googleplex. Nakon manjih investicija tokom 1998 i 1999, sledeća velika runda investicija bila je 7. Juna, 1999 u vrednosti od 25 miliona dolara.

Početkom 1999, Lari i Sergej su želeli da prodaju Gugl. Otišli su kod CEOa Excit kompanije, i nakon razgovora sa njim, tražili su po milion dolara svaki za Gugl. Medjutim, on ih je odbio, te se ta transakcija nije desila. Guglov izlazak na berzu desio se pet godina kasnije, 19. Avgusta 2004. Te godine, Lari, Sergej i Erik Šmit su potpisali dogovor da će zajedno raditi na Guglu narednih 20 godina, do 2024.

Pri izlasku na berzu, prodato je 19 miliona deonica po ceni od $85 po deonici, što je načinilo prve zaposlene u Guglu milionerima. Nakon izlaska na berzu, postojala je bojaznost da ce Gugl da promeni kulturu kompanije uzled pritisaka od strane investitora. 2005, da se to ne bi desilo, Google je zaposlio CCO – Cheif Culture Officer čije je zaduženje da se brine oko kulture kompanije da bi ostali verni svojim vrednostima.

Rast kompanije

Tokom 2000. Godine, i ako su Lari i Sergej na početku bili protiv toga, pretraživač je počeo da prodaje reklame asocirane sa ključnim rečima koje ljudi pretražuju. Da reklame ne bi previše opteretile minimalistički dizajn, te da bi brzina ostala ista, reklame su bile isključivo tekstualne reklame. Reklame su prodavane na osnovu cene po kliku i odnosu klikova po količini pregleda, i početna cena im je bila 5 centi po kliku.

Ovakav model prodaje reklama je izmisljen od strane Goto.com. Kada je Gugl prvi put lansirao ovakve reklame, bili su tuženi za kradju ideje. Ubrzo nakon toga, Yahoo! Je kupio kompaniju koja je stojala iza Goto.com-a, a sparnica je razrešena van suda, time što je Yahoo dobio procenat Guglovih deonica u zamenu za dozvolu za korišćene ovakvog modela za reklamiranje.

U 2005. Whashington Post je objavio informaciju o Guglovom rastu – 700% rast profita u trećem kvartalu. Tome je ponajviše doprinela činjenica što su najveće kompanije polako počele da prebacuju svoje marketinške kampanje sa novina na internet.

U 2009. CNN je u članku o pretragama vezanima za politiku objavio informaciju da se u tom momentu na Guglu odvijalo preko milijardu pretraga tokom svakog dana. Dve godine kasnije je Gugl prešao cifru od milijarde jedinstvenih korisinka.

Gugl je 27. Septembra 2013 proslavio svoj 15. Rodjendan. Zbog čega je taj datum odabran, još uvek nije sasvim jasno, mada se misli da je to zbog toga što je na taj datum bila rešena sparnica sa tadašnjim glavnim rivalom Yahoo-om.

Razvoj proizvoda i kupovina kompanija

Tokom svih godina rasta, Gugl je otvarao niz manjih firmi, i granao svoje usluge u niz drugih usluga poput Maps-a, Mejl servisa, Google Drajva i mnogih drugih. Pored toga, Gugl je i kupovao mnoge firme zbog njihovih patenata ili proizvoda. Do Oktobra 2015, Gugl je kupio 184 kompanije. Neke on značajnijih firmi koje je Gugl kupio tokom svog rasta su firme poput:

  • Keyhole, Inc – koja je razvila tehnologiju za 3D prikaz planete zemlje koja je kasnije poslužila za pravljenje Google Earth programa. Kupovina se odvila 2004. Godine.
  • 2006. Gugl je kupio video Platformu Youtube, koja je danas najposećenija video platforma na svetu – a po broju pretraga rangira se na drugom mestu za pretraživače, odmah iza Google-a
  • 13. Aprila 2007 Gugl je kupio DoubleClick, provajdera reklama sa kojim je dugo poslovao, te je samim tim sebi prebacio agencije i klijente koji su koristili DoubleClick
  • 15. Avgusta 2015 Gugl je napravio najveću kupovinu u svojoj istoriji, kupivši Motorlu za 12.5 milijardi dolara.

Pored brojnih kupovina koje je gugl obavio, često je i sklapao partnerske dogovore sa različitim kompanijama da bi zajedno radili na projektima, reklamiranju i istraživanju. Jedan od takvih dogovora je sklopljen izmedju Gugla i NASA-e, o zajedničkoj gradnji poslovnog prostora od 93.000 metara kvadratnih koji će da služi za različita istraživanja.

Zaključtno sa oktobrom 2016, Gugl ima kancelarije u 70 gradova u 40 zemalja širom sveta. Alexa, sajt koji meri posećenost sajtova, rangira Gugl kao najposećeniji sajt na svetu. Mnogi od sajtova koje Gugl poseduje se takodje nalaze visoko rankirani, poput Youtube-a i Bloggera koji se nalaze u top 10 najposećenijih sajtova na svetu.

Grananje proizvoda

Gugl je od 2003. Počeo da razvija i ostale proizvode kojih danas ima na desetine. Prvi proizvodi osim pretraživača bili su Google Shoping i Google Books, godinu dana nakon toga stigao je svima poznati Gmail koji je lansiran prvog aprila 2004, što je na početku navelo ljude da misle da je aprilska šala u pitanju.
Nakon izlaska na berzu, Gugl je još više povećao broj svojih servisa koje je pružao korisnicima, te su lansirani Google Earth, Google Maps, Google Streetview, Google chat, su svi izašli izmedju 2005 i 2007.

2008 je izašao Google Chrome, trenutno najpopularniji pretraživač na svetu.

Guglov besplatni mobilni operativni sistem, Android, lansiran je iste godine. Taj operativni sistem je od Gugla napravio velikog igrača u svetu mobilnih telefona, budući da je Android najpopularniji mobilni operativni sistem trenutno.

U narednim godinama, Gugl se počeo probijati i sa hardverom – Pored pametnih zvučnika i sitne elektronike koju prave, najviše se probijaju Chromebukovi – Jeftini laptopovi sa Chrome operativnim sistemom, kao i linija Nexus mobilnih telefona, koja je prosle godine preimenovana u Pixel.
Takodje, u poslednjih nekoliko godina Gugl radi na razvoju pametnih automobila kojima nije potreban čovek za upravljanje.

Autor: Mastilović Nikola

4349-xa-istorijat-google-a-xa