Pauk na Internetu

Poznata narodna izreka „Pauk na vezi“ prilično čudno zvuči. Malo manje je čudno za slona jer o tome bar postoji dečja pesma „dal’ slon telefonira il’ telefon slonira“. A tek „pauk na Internetu“? To znači da sedi za računarom i prebira po mišu ili tastaturi. Pauk na mišu nije nikakva neobičnost ako znamo da krpelji spadaju u porodicu paukova (tzv. arahnide).

Tu spadaju i škorpije, pri čemu ne mislim na horoskopski znak već na karakternu oznaku. Eto vam prilike da u prepirci budete prefinjeni pa nekome, tj. nekoj, kažete da je arahnida, možda bolje Arahnida, sa velikim slovom, čime joj odajete počast, slično kao ti i Vi. Tako ćete dokazati da ste (bili) pravi latinski ljubavnik jer, eto, znate latinski. Kada pauk prebira po tastaturi to izgleda mnogo ljudskije nego kada to radi čovek, u obliku prosečnog korisnika Interneta. Pauk ima 8 nogu a to vam je 2×4 što bi odgovaralo dvema rukama sa po 4 prsta. Međutim, većina ljudi, kada je u pitanju daktilografija, ima samo po jedan (kaži)prst na svakoj ruci. Jel’ možete da zamislite pauka sa dve noge, pauka dvonošca. Jedino možda Spajdermena ali se još uvek ne znaju njegove „tipkačke“ performanse.

Mnogo pristojnije i nama prihvatljivije zvuči „pauk na mreži“, hoću reći da je umrežen. Čisti pleonazam. To nikoga ne čudi. A da je pauk na Webu? Opet pleonazam samo na srpsko-engleskom, jeziku budućnosti, barem što se tiče Weba. Engleski je, znamo, široko rasprostranjen jezik, posebno na Internetu i Internetom ali ima manu što ga ne razumeju Kinezi, Rusi, Indijci itd. pa su na mreži potrebni prevodioci ili višejezični sajtovi. Srpski je tu mnogo bolji jer ga ceo svet razume. Znate ono „Govori srpski da te ceo svet razume“. A da bi vas razumeli prvo moraju da vas čuju. Za nas su svi čuli jer smo uvek smo u centru nekog svetskog pičvajza (izvinite na izrazu). Pa tek tenis. Zapadni izveštači prekrstiše Rolan-Garos u Rolan-Garosić, od Indijan postade Serbian itd. Plus što se i tenis igra na mreži i to mrežom (na reketu). Što se tiče pauka i mreže čini mi se da je World Wide Web zapravo računarska parafraza izreke „Da nema vetra pauci bi nebo(ceo svet) premrežili“.

Nije čudo što mreža i pauk čine pleonazam. Pauci su bili na mreži mnogo pre no što smo se mi i popeli na drvo a tek nam je predstojao silazak. Setite se onih lemura iz izvanrednog filma „Dinosaur“ kompanije Dizni. Mada svaka mreža ima grane ne može se splet grana tretirati kao neka mreža već kao drvo, krošnja.

Ako bismo ipak i drvo tretirali kao neku mrežu (očigledno LAN) a majmune ili naše daleke pretke, tj. čukun-čukun-…-dede=(čukun)n-dede, kao klijente onda bi drvo bila zvezdasta mreža a stablo hab. Ako padne hab pada mreža a ako otkaže neki mrežni interfejs onda pada grana, sa sve korisnikom. Koliko je to od vitalnog značaja pokazuje vic- pitalica: „Jel’ znate da je pala vlada u Zambiji? Kako? Pukla grana.“ Očigledno je bio u pitanju LAN sa topologijom magistrale. Ko je terao čitavu vladu da se kači na jedan bus. Bolje bi prošli sa auto-busom. Kada se takva LAN mreža administrira onda se ide u rut, u svesrpskom jeziku poznat kao koren.

Što se pauka tiče u pitanju je zvezdasto–petljasta topologija mreže koja je mnogo naprednija i žilavija jer sadrži i rutere a radi na trećem sloju. Na Webu ima i matematike. Prvo je počela kao stenografija, dakle WWW=W3, a onda su u tome otkrili i zakon komutativnosti za relaciju množenja: WWW=WWW=WWW=W3. Pa je onda došla teorija grafova, pa… (dalje ne smem da čitaoci ne bi dobili mučninu). Mrežu nije nimalo lako instalirati. Kad kažemo instaliranje mislimo na kablove i spajanja. Instaliranje nije samo administriranje. Administratori su birokrate. Jel’ možete da zamislite titulu „birokrata za LAN mreže“ pa da se za nju još polaže i traži sertifikat. Ideš na kurs za birokrate. Znate li ko je najveća birokratska škola u Beogradu? Pa CET, samo što to još nisu čuli. Čekajte tek kada ih namirišu ovi iz vlasti. Dobra osobina mrežnih birokrata je što prilično uspešno drže vlast, tj. obavljaju birokratiju, kako se drugačije zove popravka i održavanje računarskih mreža. Šta bi tek prave, okorele birokrate dale da tako mogu da drže i popravljaju svoju „pastvu“ (čitaj: birače).

Pa kad ljudi imaju tolike probleme i poteškoće sa instaliranjem mreže koliko bi jedan pauk, kao jedno od prvih i time primitivnih bića na Zemlji uopšte, tek trebalo da ih ima.

Međutim, način na koji on sprovodi svoj projekat ostavlja nas bez daha. Em čovek napravi projekat em ga implementira po sistemu ključ u ruke, tako da gostujući korisnici mreže postaju odmah umreženi. I to zauvek. Upravo kako kaže pesma dolepotpisanog, pomalo i pesnika

PAUK

Tri mu je večnosti.

Dom od premreženog vazduha. Odasvud se u njega ulazi, ne treba kucati a gostoljubiv nije. Čim uđeš, zatvori se. Ne nadaj se gozbi.

Jer postaješ gozba. Gozba i sahrana.

Stvaranje mreže je stvar inteligencije. Za pauka kažu da je u pitanju urođeni softver firme „Evolucija“ i da on nagonski pravi mrežu prema nekom svom unutrašnjem programu. Pre bi se reklo da je u pitanju ROM nego program, a ROM se uvek očitava na isti način. Rom mu dođe kum svakog računara ali ne i pauka. Neka mi na ovome ne zamere kumovi Romi ali mnogi se od njih bave upravo računarima, i to dosta intenzivno, u šta se ubedim svaki put kad odem na buvljak. A tamo u računarima nema nijedne buve, nezavisno što se tako zove. Jeste da u njima nema nijedne buve ali bagova ima koliko hoćeš. Bagovi piju krv ljudima samo kada su računari uključeni, što znači da rade na struju, inače su vrlo bezazleni. Bilo bi dobro i da su i buve na struju. Tada ne bi ujedale kao što čine sada i od vajkada – kada se ugasi svetlo.

Da se vratimo pauku. Nezavisno od tvrdnji o ROM-u ja smatram da se pauk odlikuje nekom inteligencijom bez obzira što mrežu uvek pravi na isti način. Kada smo već kod toga, zar i ljudi ne prave mreže uvek po istim pravilima? Ono što u paukovoj mreži nije isto je raspored oslonaca od kojih počinje da je plete. To je zapravo okvir ili temelj mreže, popularno rečeno fizički sloj. Slika 1 pokazuju kako on to radi.

Da bi otpočeo mrežu on pušta lepljivu nit paučine niz vetar i čeka da se negde zakači. Tada pažljivo pređe preko nje pojačavajući je novom niti i tako nekoliko puta dok ne dobije dovoljno jaku okosnicu (backbone). Zatim se obesi o ovu nit da bi formirao Y osnovu mreže. Dodaje još nekoliko potega i onda plete spiralnu osnovu od nelepljive paučine. Mreža je gotova kada doda lepljivu spiralu pri čemu uklanja nelepljivu koja mu očigledno služi kao skela da se sam ne bi ulepio (ovde očigledno ne važi „ko drugome mrežu plete sam se u nju zaplete“). Sve to što vidimo deluje uhodano dok se ne setimo da pauci pletu mreže na različitim mestima koja topološki jako variraju. Povrh toga, setimo se i mreža između grana na drveću i u žbunju koje se takođe njišu na vetru i imaju šarolike rasporede ovih osnovnih oslonaca. Tako se mogu sresti i mreže sa obrnutim Y, sa veoma udaljenim osloncima, čak do 10 m. Za sve to očigledno treba imati odličnu navigaciju pa i pamćenje.

Da bi se bolje pratio ceo postupak na Slici 2 je prikazan izgled mreže pauka krstaša na kojoj su različitim bojama označeni delovi koji pripadaju karakterističnim fazama njenog pletenja.

   border=

   border=

   border=

Ovaj film koji prikazuje pojedine etape izgradnje mreže predstavlja pravi triler. Njegov „režiser“ je Samuel Zschokke, čije ime možete potražiti na Webu (ne paukovom) ako vas interesuje mnogo više detalja o ovoj temi.

   border=

   border=

   border=Slika 2. Izgled mreže baštenskog pauka krstaša (Araneus diadematus) gde pojedine boje (levo) odgovaraju završnom delu faze istraživanja (crveno), konstrukcije potega (žuto), pletenje pomoćne spirale (belo), pletenje lepljive spirale (plavo). Desno je prikazan izgled gotove mreže. Pri tome naglašavamo da slika u boji ne prikazuje strukturu mreže već putanju kojom se pauk kreće tokoma pletenja mreže, upravo one koja je prikazana na slici desno.

Pletač u mirovanju i akciji je prikazan na Slici 3.

   border=

   border=

Slika 3. Glavni projektant i izvođač mreže koga je naš paparaco snimio na delu.

Tako, kada sledeći put budete na Webu, a ako ovo čitate onda ste upravo na njemu, pomislite ko je prvi napravio mrežu. A to nije jedina zanimljiva stvar kada su pauci u pitanju. Čuli ste za hidraulični pogon? Šta mislite ko ga je prvi primenio? A tek paučina?

Autor: prof. dr Ranko Babić

2054-pauk-na-internetu