Od kada su Mark Zakerberg i nekolicina prijatelja tokom studentskih dana pustili aplikaciju u svet, unela je nekoliko promena u živote svih nas.
Tokom tog perioda i sama je nekoliko desetina puta promenila izgled, a danas tek malo podseća na svoje prvo izdanje. Ipak, cilj joj je ostao isti, a to je da poveže ljude na mreži i, naravno, da zaradi gomile novca od reklama i oglasa.
Pokušaćemo da opišemo kako je Facebook promenila sve nas za ovih dvadeset godina.
1. Facebook je promenila pravila funkcionisanja društvenih mreža
Druge društvene mreže, kao što je MySpace, postojale su pre Facebooka, ali veb-stranica Marka Zakerberga je odmah uzela maha kada je objavljena 2004. godine, što je pokazalo kolikom brzinom bi stranica takve vrste mogla da se učvrsti na mreži.
Naime, za manje od godinu dana uspela je da okupi milion korisnika, a za četiri godine je pretekla MySpace. Njen uspeh se, između ostalog, može pripisati inovacijama, kao što je mogućnost „označavanja“ ljudi na fotografijama.
Snimanje zanimljivih događaja digitalnim fotoaparata tokom noćnog izlaska, a zatim označavanje prijatelja na desetinama slika bilo je značajni deo života tinejdžera u pri kraju prve decenije novog veka. Feed aktivnosti koji se neprestano menjao, takođe je bio neodoljivo privlačan za te prve korisnike na samom početku.
Do 2012. godine, društvena mreža je premašila broj od milijardu korisnika mesečno i, osim kratkog zastoja na kraju 2021. godine, kada se broj dnevno aktivnih korisnika po prvi put smanjio, platforma je nastavila da se širi.
Kada se kompanija proširila na one države koje su bile slabije povezane na svetsku mrežu i kada im je ponudila besplatni internet, uspela je da se održi na nogama i, uz to, poveća broj korisnika. Na kraju 2023. godine, Facebook je objavila da ima 2,11 milijardi korisnika dnevno.
Doduše, Facebook je danas među mlađim generacijama manje popularna nego što je bila. Bez obzira na sve, i dalje je najpopularnija društvena mreža na svetu i predstavila je novo doba društvenih aktivnosti na mreži.
Ljudi imaju različite stavove o Facebooku i njenim konkurentima, Naime, neki ih smatraju fantastičnim alatima za povezivanje ljudi širom sveta, dok drugi smatraju da su opasne aplikacije koje izazivaju zavisnost.
2. Facebook je značajno povećala vrednost naših ličnih podataka i uništila im privatnost
Društvena mreža je pokazala da je prikupljanje naših sviđanja i nesviđanja izuzetno unosan posao.
Ovih dana, Meta, matična kompanija mreže Facebook je reklamni gigant koji, pored kompanije Google, uzima lavovski deo globalnog novca za oglašavanje.
Meta je u četvrtak prijavila više od 40 milijardi dolara prihoda za poslednji kvartal 2023. godine, uglavnom od ponude oglašivačima usluga za objavljivanje precizno ciljanih oglasa. Oko 14 milijardi dolara je navedeno kao profit.
Međutim, mreža je sopstvenim primerom pokazala da prikupljanje podataka može da pođe po zlu. Osim toga, Meta je nekoliko puta kažnjena zbog nemarnog i pogrešnog postupanja sa ličnim podacima.
Najpoznatiji slučaj bio je skandal Kembridž analitika 2014. godine, koji je doveo do toga da je Facebook platila 725 miliona dolara za rešavanje pravnog postupka zbog značajnog narušavanja privatnosti podataka.
U 2022. godini, Facebook je takođe platila kaznu od 265 miliona evra Evropskoj uniji, jer je dozvolila izvlačenje ličnih podataka sa platforme.
Konačno, prošle godine, kompanija je dobila nalog da plati rekordno visoku kaznu u iznosu od 1,2 milijarde evra, na osnovu optužbe Irske komisije za zaštitu podataka, zbog prenosa podataka evropskih korisnika van dozvoljenih granica. Facebook je podnela žalbu na kaznu i čeka konačnu odluku.
3. Facebook je uvela politiku na internet
Pošto je mreža postala stručnjak za ciljano oglašavanje, danas predstavlja glavnu platformu za predizborne kampanje koje se organizuju širom sveta.
Navešćemo samo jedan primer. Za pet meseci koji su prethodili američkim predsedničkim izborima 2020. godine, tim tadašnjeg predsednika Donalda Trampa potrošio je više od 40 miliona dolara na reklame na Facebooku, kako pokazuje istraživanje agencije Statista.
Facebook je takođe uspevala da promeni politiku na lokalnom nivou tako što je omogućavala različitim grupama korisnika da se okupljaju, vode kampanju i planiraju akciju na globalnom nivou.
Smatra se da su mreže Facebook i Twitter imale istaknutu ulogu tokom Arapskog proleća, jer su pomagale u koordinaciji protesta i širenju vesti o tome šta se dešava na terenu.
S druge strane, korišćenje mreže u političke svrhe pretrpelo je značajne kritike zbog nekih negativnih posledica, uključujući i nepovoljni uticaj na ljudska prava. Facebook se, 2018. godine, složila sa izveštajem Ujedinjenih nacija u kojem se navodi da nije uspela da spreči ljude da koriste platformu za „podsticanje vanmrežnog nasilja“ nad Rohinjama u Mjanmaru.
4. Facebook je ojačala dominaciju Mete
Mark Zakerberg je zahvaljujući ogromnom uspehu Facebooka izgradio društvenu mrežu i tehnološko carstvo koji su bez presedana i što se tiče broja korisnika i uticaja kojeg ima na globalnom nivou.
Facebook je kupila neke od uspešnih kompanija u razvoju, među kojima ćemo spomenuti WhatsApp, Instagram i Oculus, koje su postale deo ogromnog konglomerata. Tako je, 2021. godine, kompanija odlučila da promeni naziv u Meta.
Meta sada kaže da više od tri milijarde ljudi svakodnevno koristi bar jedan od njenih proizvoda. Kad god nije mogla da kupi svoje konkurente, često se govorilo da ih kopira kako bi se održala na vrhu.
Funkcija objava ili priča koje nestaju na Facebooku i Instagramu je slična ključnoj funkciji koja se nalazi na Snapchatu; Instagram Reels je odgovor kompanije na izazov koji postavlja aplikacija za deljenje videa TikTok, a Threads je Metin pokušaj da imitira mrežu X, ranije poznatu kao Twitter.
Smišljanje raznih postupaka i procedura funkcionisanja postao je najvažniji zadatak zbog sve jače konkurencije i oštrijih zakona i pravila. Naime, Meta je 2022. godine, morala da proda kompaniju Giphy, proizvođača GIF-ova, uz veliki gubitak, pošto joj su nadzorni organi u Velikoj Britaniji poništili vlasništvo nad uslugom, jer su strahovali da će to dovesti do nepremostive dominacije kompanije na tržištu.
Šta će se događati u sledećih 20 godina?
Napredak i konstantna dominacija Facebooka pokazuje kolike su sposobnosti Marka Zakerberga da održi platformu na samom vrhu.
Kada se obeležavalo deset godina postojanja, mnogi mediji, uključujući Bi-Bi-Si, pitali su se da li će mreža uspeti da proslavi dvadeseti rođendan. Oni koji u to nisu verovali sada će dobro razmisliti pre nego što se zapitaju kada će konačno nestati.
Ipak, sve što se oko nas odigrava tokom nekoliko poslednjih godina, predstavljaće ogroman izazov za najpopularniju društvenu mrežu u narednih 20. Glavni razlog nije samo vrtoglava brzina promene i inovacija u toj proizvodnoj oblasti već i činjenica da je Meta svoje poslovanje uglavnom usmerila na stvaranje i razvoj Metaverzuma. Veštačka inteligencija je takođe prioritet za Metu.
Dakle, možemo da kažemo da kompanija nije više toliko usredređena na Facebook. Ostaje nam da vidimo da li će i korisnici krenuti tim putem.