U eri kovida-19, potrebno je da građani imaju poverenja u svoju vladu kad joj poveravaju lične podatke, a to dalje znači da građani moraju da imaju poverenja i u tehnologiju. Tehnologija, posebno tehnologija komunikacija na internetu, izuzetno nam je unapredila život. Ipak, širom sveta primećujemo da je zloupotreba interneta sve rasprostranjenija. Sledeću, 2021. godinu, obeležiće potraga za metodama koje će se koristiti da bi se vratilo poverenje javnosti u tehnologiju i njeno (ponovno) uspostavljanje kao moćnog i pozitivnog sredstva za obnavljanje društvenog ugovora između vlade i društva. Vlade u određenom broju država već koriste internet za širenje dezinformacija i sprečavanje izražavanja različitih mišljenja. Bili smo svedoci velikog broja slučajeva kad tehnologija nije ispunila naša očekivanja, a najveće razočaranje smo doživeli kad smo očekivali da će uspešno upravljati pandemijom kovida-19. Razočarali smo se i kad smo pomislili da će nam pomoći da ublažimo posledice pandemije – kao što je bio neuspeh algoritma koji se koristio za zaključivanje ocena na završnim ispitima u Velikoj Britaniji u avgustu 2020. godine. Algoritam je funkcionisao onako kako je i napravljen da funkcioniše, ali neuspeh u njegovoj izradi i problemi koje je imao sa podacima doveli su do haosa i potpuno zbunili učenike, od kojih će mnogi to pamtiti kao jedno od svojih najgorih iskustava koje su imali sa korišćenjem tehnologije.
U narednoj, 2021. godini, videćemo da će se pojaviti sve veća potražnja za novom vrstom društvenog ugovora, koji prepoznaje izazove i prednosti koje tehnologija svih vrsta donosi u naš svakodnevni život i koji od vlade zahteva da se ponaša odgovorno kada je reč o korišćenju tehnologije. Pod pritiskom javnosti vlada će morati pažljivo i vrlo kontrolisano da koristi tehnologiju. Zahvaljujući, recimo, skandalu sa kompanijom „Kembridž analitika“ iz 2018. godine i sve većoj zabrinutosti zbog aplikacije za traženje kontakata u Velikoj Britaniji, ljudi su postali mnogo skeptičniji prema tvrdnjama vlade o tome kako se postupa sa njihovim podacima, posebno tokom pandemije. U aprilu 2020. godine, Institut Ada Lavlejs zaključio je da će „uspešnost uvođenja tehnologije kao podrške za prevazilaženje krize izazvane pandemijom zavisiti od poverenja javnosti“. Svaka vlada će morati da preduzme određene korake kako bi ubedila svoje građane da treba da joj veruju. Da bi se to postiglo u kontekstu pandemije, biće neophodno da se uspostavi javno odgovorno telo koje će zastupati prava građana dok vlada koristi njihove podatke u vezi sa kovidom-19, posebno ako postoji rizik da se ti postupci odvijaju tako da još više naglašavaju sistemske nejednakosti koje nesrazmerno utiču na najugroženije. Nadzor takvog tela treba da obuhvati tehnologiju koju vlade koriste da bi se bavile pandemijom kovida-19, pri čemu zakonodavstvo treba da obezbedi da se te tehnološke intervencije, kao što su takozvani imunološki pasoši, temeljno provere i brzo ukinu kada potreba za njima prođe.
Ovde postoji izuzetna prilika da se umesto začaranog kruga uspostavi toliko potreban krug poverenja. Ako mi, građani, budemo imali veće poverenje u to kako vlada koristi naše podatke, onda ćemo biti mnogo spremniji da svoje podatke predamo onima koji rukovode državom. Zauzvrat, to će nam dati mnogo kvalitetnije podatke koje ćemo ubaciti u algoritme koje treba da koristimo da bismo upravljali krizom u kojoj smo se zatekli. Sledeće godine koristićemo lekcije koje smo naučili u pandemiji da bismo razumeli složene i bezbrojne načine na koje je tehnologija postala neraskidivo vezana za svaki aspekt našeg života i da bismo počeli da je integrišemo u temelje našeg društva.