Edvard Snouden je 2013. godine otkrio sistem masovnog globalnog nadzora. Šest godina kasnije kaže da se skoro ništa nije promenilo niti će, sve dok se struktura interneta ne promeni. Podelio je svoje stavove u intervjuu uživo preko video-veze kada se obratio učesnicima Veb samita u lisabonskoj Altice areni prošle nedelje. Samitu je prisustvovalo 70.000 ljudi. Pre šest godina, Snouden je rizikovao sve da bi otkrio masovni nadzor koji se vrši na globalnom nivou i koji traje godinama. „Ja sam stariji vladin službenik u Obaveštajnoj zajednici. Nadam se da shvatate da je ovo moje obraćanje izuzetno rizično. Za sada, treba da znate da je svaka granica koju pređete, svaka kupovina koju obavite, svaki telefonski broj koji pozovete, svaka telefonska stanica pored koje prođete, prijatelji koje imate, sajtovi koje posetite, svaki red koji napišete u posedu sistema čiji su dometi neograničeni, ali čije mere zaštite nisu“, napisao je „građanin četiri“ u svom prvom kontaktu sa novinarima. „Na kraju, kad objavite izvorni materijal, sigurno će optužiti mene. Samo vas molim da taj materijal obavezno prosledite američkoj javnosti.“ Kasnije, kad je novinarima predao stotine hiljada stranica dokumenata, otišao je iz zemlje i od tada živi u izgnanstvu.
U svom obraćanju prisutnima na Veb samitu Snouden je još jednom istakao povod za otkrivanje dokumenata. „Kad dođete u na posao u CIA, odmah prvog dana morate da položite zakletvu. To je vrlo svečani zavet koji polažu svi koji ulaze u državnu službu tog dana. U prostoriji ukrašenoj zastavama, zaklinjete se da ćete podržavati i braniti, ali ne agenciju niti tajnu, čak ne ni predsednika, već ustav svoje zemlje od svih neprijatelja stranih i domaćih, da biste mnogo godina kasnije, shvatili da ono što radite, ono što svi u agenciji rade je, zapravo, ozbiljan konspirativni poduhvat, kojim se krši zakletva koju ste položili prvog dana. To me je godinama mučilo, da bi me konačno nateralo da istupim i kažem istinu. Šta radite kad imate protivurečne obaveze? Kome treba da budete odani?“
Kad je upitan koja je njegova osnovna poruka, Snouden je rekao da je prvenstveno istupio zbog toga što je shvatio da su informacije o svima – čak i o onima koji nikad nisu učinili ništa loše niti su osumnjičeni za bilo šta – prikupljaju jer bi možda nekad mogle da budu korisne. „Oni koji imaju moć da zaustave proces ne žele to da urade jer i njima to ide u prilog.“
Na pitanje da li je svet za šest godina napredovao u tom smislu или nazadovao, Snouden je rekao da, iako se svest razvija, ljudi se obično ljute na prave ljude, ali povodi su im pogrešni. „Kad pogledate kompanije Gugl, Amazon или Fejsbuk i njihove modele poslovanja – svaki deo – oni tvrde da je sve u zakonskim okvirima. Bez obzira na to da li govorimo o Fejsbuku или NSA, glavni problem se sastoji u tome što smo legalizovali narušavanje ličnosti kroz narušavanje privatnosti. Utvrdili smo sistem koji čini ljude ranjivim i osetljivim za dobrobit privilegovanih.“
Kad su ga upitali da nešto kaže o programu PRISMA , u kome su tehnološki giganti snabdeli NSA podacima o običnim ljudima, Snouden je rekao da veruje da su se tehnološke kompanije dobrovoljno oglušile o zakon da bi vladi učinile uslugu jer veruju da je vlada pozitivna sila u svetu. Jednostavno su stvorili „sistem deljenja informacija“, kako ga oni nazivaju, i ovlastila kompanije da predaju po zahtevu savršene zapise o privatnom životu građana institucijama koje nisu zaista odgovorne javnom mnjenju.
Što se tiče GDPR -a, Snouden misli da to nije pravo rešenje: „Mislim da se greška potkrala već u samom nazivu, Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti, koji skreće sa pravog problema. Problem nije u zaštiti podataka, već u njihovom prikupljanju. Regulisanje zaštite podataka znači da je prikupljanje podataka sasvim ispravno, da je sasvim u redu da se podaci prisvajaju, da to nije pretnja или opasnost, da je sasvim u redu da svakog nadzirete i špijunirate bez obzira da li su u pitanju vaši klijenti или građani. Važno je samo da ti podaci nikad ne procure. Rekao bih da to nije samo netačno jer ako smo nešto naučili iz 2013. godine, sve na kraju procuri. To je loša strategija.“
Snouden je rekao da GDPR nije dovoljno snažna da bi uspela da reši problem tehnoloških giganata koji narušavaju privatnost ljudi. Što se tiče kazni, smatra da, u stvari, ne postoje. Tehnološke gigante treba kažnjavati svake godine, sve dok ne promene svoje ponašanje i ne počnu da poštuju ne samo slovo zakona, već duh zakona. Svi podaci koji se danas prikupljaju su o ljudima. Dakle, ne eksploatišu se podaci, već ljudi. Ne manipuliše se podacima i mrežama i ne utiče se na njih. Ljudi su izmanipulisani.
Na pitanje o dobrovoljnoj saradnji velikih kompanija sa vladama i masovne zloupotrebe podataka korisnika, Snouden je rekao: „Kad koristite Fejsbuk, vi nište njen korisnik, već njen proizvod, što važi i za internet servise kompanije Amazon, koja upravlja polovinom interneta, čega ljudi nisu svesni. Poznato nam je da kompanija ima izuzetno bliske odnose sa vladom Sjedinjenih Država, posebno sa obaveštajnom zajednicom jer je napravila centar za skladištenje podataka za CIA, kojim i dalje upravlja.“
Međutim, masovni nadzor, koji je Snouden otkrio, sprovodi se još od vladavine Obame i demokrata. Reakcije otkrivaju drugačiji način razmišljanja od onog „američki građani su besplatan ulov“, kad se govori o zakonskoj vezi između tehnoloških kompanija i agencija američke vlade u sprovođenju globalnog masovnog nadzora.