Tehnološki giganti moraju bez odlaganja da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o digitalnim tržištima (Digital Markets Act – DMA). Tokom tri godine razmatranja zakona, određeno je šest „čuvara kapije“ koji su se žestoko borili protiv odredbi zakona, ali su morali konačno da im se povinuju.
Dugo očekivani trenutak je konačno došao 6. marta kada su najveći tehnološki „čuvari kapije“ morali da počnu da se pridržavaju Zakona o digitalnim tržištima Evropske unije. Zakon zahteva od moćnih kompanija da omoguće zajednički rad različitih sistema i organizacija i izbegavaju nametanje sopstvenih digitalnih usluga. To je izazvalo sporove oko toga koje usluge treba uključiti, izazvalo je uzbuđenje među manjim konkurentima i dovelo do promena u načinu na koji kompanije rukovode osnovnim delovima svog poslovanja. U martu 2024. godine, posle nekoliko godina rasprave, pravila stupaju na snagu.
Evropska unija je odredila šest kompanija kao čuvare kapije, koje su zapravo velike digitalne platforme koje pružaju „osnovne“ usluge, kao što su prodavnice aplikacija, pregledači i veb-pretraživači. Ograničenja zakona se primenjuju na specifične usluge u okviru sledećih kompanija: Alphabet, Amazon, Apple, ByteDance, Meta i Microsoft. Evo šta su svi do sada uradili da bi ispunili zahteve i borili se protiv njih.
Koji su zahtevi Zakona o digitalnim tržištima?
Od 6. marta, šest imenovanih čuvara kapije moraju da se pridržavaju odredbi zakona pri pružanju 22 usluge koje je utvrdila Evropska komisija. Do 7. marta te kompanije moraju da podnesu izveštaje o usklađenosti sa EU i da objasne kako nameravaju da ostanu u skladu sa pravilima. Evropski zvaničnici će kasnije ocenjivati te planove na sastancima sa svakom od spomenutih kompanija.
U suštini, određene platforme moraju da preduzmu proaktivne korake za koje EU veruje da će digitalna tržišta učiniti pravednijim i otvorenijim. Na primer, čuvari kapija moraju da dozvole nezavisnim kompanijama da sarađuju sa njihovim uslugama, ne mogu da favorizuju sopstvene proizvode u rangiranju u odnosu na konkurente i ne mogu da uslovljavaju pristup prodavnici aplikacija za spoljne programere korišćenjem sopstvenih sistema plaćanja ili drugih usluga.
Šta je čuvar kapije?
Evropska komisija pretpostavlja da je platforma čuvar kapije ako ispunjava dva uslova. Prvo, mora da ima godišnji prihod u EU od najmanje 7,5 milijardi evra u svakoj od poslednje tri fiskalne godine ili prosečnu tržišnu kapitalizaciju od 75 milijardi evra u poslednjoj fiskalnoj godini i da istovremeno omogući korišćenje sopstvene platforme u bar tri države članice EU. Drugo, mora da upravlja osnovnom platformom sa najmanje 45 miliona aktivnih korisnika mesečno u EU i više od 10.000 aktivnih poslovnih korisnika u EU godišnje u svakoj od poslednje tri fiskalne godine.
Komisija je utvrdila specifične usluge za svakog od čuvara kapije za koje veruje da podležu odredbama zakona. Oni koji se ne budu pridržavali pravila mogu da se suoče sa kaznama koje iznose do 10 procenata globalnog prihoda ili do 20 procenata ako ponove prekršaj.
Kako se svaki čuvar kapije snašao?
Alphabet
Kompanija Alphabet ima ogromno carstvo koje se proteže od dominantnog pretraživača do najviše korišćenog veb-pregledača i popularnog mobilnog operativnog sistema. Pritom, treba da istaknemo i mnoge usluge koje su međusobno povezane i, prema tome, moćnije. Zbog toga kompanija ima najveći broj usluga koje su regulisane novim zakonom:
- Google Play (prodavnica)
- Google Maps
- Google Shopping
- Google Search
- YouTube
- Android operativni sistem
- Alphabet’s onlajn sistem oglašavanja
- Google Chrome
Zbog toga je kompanija najavila da uvodi niz promena u januaru i martu, koje utiču na sve, od deljenja podataka do rezultata pretraživanja za korisnike iz EU. Najvažnije su:
- Ekrani koji omogućavaju izbor – jedan za biranje podrazumevanog pregledača na Android uređajima i drugi za izbor podrazumevanog pretraživača u Chrome pregledaču na više platformi – pojaviće se u Evropskoj ekonomskoj zoni (EEA) posle 6. marta.
- Više veza do konkurentskih veb-stranica kada koristite Google da biste pretraživali, recimo, letove i hotele, ali i namenski prostor za poređenje stranica. Google će takođe ukloniti neke od svojih vidžeta, kao što je okvir Google Flights.
- Onemogućavanje deljenja nekih podataka na platformi YouTube, Search, uslugama oglašavanja, u Google Play prodavnici, Chrome pregledaču, Google Shopping i Google Maps. Izbor korisnika stupa na snagu 6.marta.
- Novi Data Portability API za programere koji će raditi na Google Takeout usluzi, koja korisnicima omogućava da premeste podatke iz Google usluga.
- Opcija za programere aplikacija u Play prodavnici koja im omogućava da usmere korisnike u EEP van svojih aplikacija kako bi promovisali ponude alternativnih plaćanja, što je deo veće revizije Android plaćanja u Evropi.
Kompanija je već nekoliko godina na meti zbog nepoštovanja zakona o zaštiti konkurencije u EU, a neke od uvedenih promena odražavaju one prethodne. Chrome na Androidu je već nudio ekrane za izbor pretraživača, posle već poznatog pravnog spora.
Promene koje je predložila kompanija Alphabet izazvale su nezadovoljstvo kod nekih konkurenata, posebno manjih i specijalizovanih platformi za pretraživanje. Platforma za onlajn recenzije Yelp je nedavno tvrdila da promene u pretraživanju ne samo da „ne poštuju zakonsku odredbu prema kojoj giganti ne smeju sebe da stavljaju u prvi plan, već zapravo povećavaju broj korisnika koji će ostati u Google-ovom ograđenom vrtu“. Megan Grej, bivši savetnik konkurentskog pretraživača DuckDuckGo, dovela je u pitanje ceo koncept ekrana koji omogućavaju izbor kao efikasnog sredstva za promovisanje konkurencije. Kompanija Epic, koja tuži Google zbog nepoštovanja zakona o konkurenciji u SAD, oštro se protivi Android plaćanju. Dakle, verovatno još nije rešena dominacija kompanije Alphabet, ali neki početni koraci su napravljeni.
Apple
Kompanija Apple je jedna od glavnih meta novog zakona zbog neprobojnog zaštitnog zida kojeg je izgradila oko mobilnih aplikacija. Operativni sistem iOS, veb-pregledač Safari i App Store su označeni kao „osnovne usluge platforme“, a veliki deo debate se vodio oko toga koliko će morati da spuste taj zid.
Kompanija je 25. januara objavila da će uvesti nekoliko promena u ažuriranje iOS 17.4 kako bi se pridržavala novih pravila EU, koja obuhvataju:
- Omogućavanje distribucije iOS aplikacija preko nezavisnih tržišta, što narušava monopol Apple App prodavnice nad iPhone aplikacijama.
- Novi okvir i API-ji koji omogućavaju programerima tržišta trećih strana da upravljaju instalacijama i ažuriranjima aplikacija.
- Podrška za pretraživače nezavisnih proizvođača koji nisu izgrađeni na softveru WebKit, koji podržava kompanijin Safari pregledač, i uvođenje novog ekrana koji podstiče korisnike iOS-a da izaberu podrazumevani pregledač.
- Otvaranje NFC sistema iPhone-a kako bi se omogućilo korišćenje usluga beskontaktnog plaćanja osim usluge Apple Pay u aplikacijama za bankarstvo i novčanike.
Možete i da pretpostavite da je kompanija protiv navedenih promena. Naime, žestoko osporava da njene usluge potpadaju pod spomenuti zakon, tvrdeći da zapravo ima pet posebnih prodavnica aplikacija (koje bi bile dovoljno male da izbegnu regulativu EU), a ne jednu platformu. Iako joj taj izgovor nije prošao, uspela je da ubedi komisiju EU da usluga iMessage ne potpada pod uslugu čuvara kapije, tako da je izbegla zahteve da međusobno sarađuje sa drugim platformama za razmenu poruka.
Promene koje se uvode za evropske korisnike u iOS-u 17.4, posebno podrška za prodavnice aplikacija trećih strana, imaju za cilj da se pozabave dugogodišnjim pritužbama na kompanijin ekosistem koji je zaštićen neprobojnim zidom. Međutim, brojni programeri i kritičari smatraju da su usklađivanja nedovoljna ili čak „zlonamerna“. Kompanijina nova pravila bi zahtevala od alternativa usluzi App Store da ili plate 0,50 evra kao Core Technology Fee za aplikacije koje imaju više od milion preuzimanja ili da se ostave zaradu od 15 do 30 procenata koliko kompanija trenutno uzima.
S obzirom na to, kompanije nisu navalile da prihvate Apple-ovu ponudu. Iako je kompanija Epic najavila da prihvata uslove, jednom od njenih programera je ukinut nalog. Iako konkurentski veb-pregledači, kao što su Google i Mozilla, naizgled eksperimentišu sa novim iOS pregledačima, nijedna kompanija nije zvanično objavila kada će te aplikacije biti dostupne.
Meta
Meta, kao matična kompanije mreže Facebook, već dugi niz godina preuzima konkurentske društvene mreže i servise za razmenu poruka, a dobro je poznata i kao moćna platforma za oglašavanje. Usluge koje su obuhvaćene novih zakonom nalaze se u sledećim oblastima:
- Facebook Marketplace
- Messenger
- Meta Ads
Ciljano oglašavanje je Metin glavni izvor prihoda, a prošle godine je odlučila da reši problem tako što je omogućila korisnicima da plate da im se ne bi prikazivali oglasi. Naime, prvo je uvedeno plaćanje od 9,99 evra mesečno da korisnici ne bi gledali oglase na platformama Facebook i Instagram, a zatim, od 1. marta, dodatna naknada za povezane naloge. Takođe je odlučila da ne prikazuje oglase korisnicima mlađim od 18 godina, iako su njeni dugoročni planovi tu nejasni.
Uvođenje opcije koja se plaća dovela je do tužbe Evropske organizacije potrošača (European Consumer Organisation – BEUC), koja je tvrdila da „veoma visoka pretplata“ znači da korisnici „nemaju pravi izbor“. U januaru je Meta najavila postepeno uvođenje nekih drugih funkcija zaštite podataka, uključujući mogućnost razdvajanja povezanih Facebook i Instagram naloga i odvojenog upravljanja.
Ipak, najznačajnija promena za mnoge korisnike je mogućnost razmene poruka na više platformi trećih strana, koju je prošle godine Meta najavila za WhatsApp uslugu. Objavila je 6. marta, da će nastaviti šifrovanje s jednog kraja na drugi u uslugama WhatsApp i Messenger, ali istovremeno je upozorila da ne može da garantuje da će aplikacije drugih usluga ispravno upravljati porukama njenih korisnika. Ipak, još nema utvrđenog vremenskog okvira kada će korisnici moći da koriste usluge aplikacija trećih strana za ćaskanje.
Promene se uvode iako Meta insistira da neke od njenih usluga ne potpadaju pod osnovne. U novembru je tvrdila da Messenger i Marketplace ne pripadaju toj kategoriji, jer je prva integrisana Facebook funkcija, a da druga usluga ide od potrošača do potrošača pri čemu Meta ne deluje kao posrednik. To treba da se reši što je moguće pre.
Amazon
Amazonov maloprodajni centar izgrađen je na složenom sistemu prikupljanja podataka i ogromnom tržištu trećih strana. Neki prodavci se žale da je kompanija zbog toga stekla nepravednu prednost. Dve usluge potpadaju pod novi zakon: tržište na mreži i oglašavanje.
Gigant e-trgovine naveo je neke od promena koje unosi u način na koji preduzeća upravljaju svojim oglasima, kao i kontrolu kupaca nad njima. Kompanija je već počela da zahteva od kupaca koji posećuju njenu prodavnicu u EU dozvolu da prikupljaju korisničke podatke za personalizovane oglase. Kao što je navedeno na stranici za podršku, prihvatanje ili odbijanje tih uslova će uticati na Amazonovu sposobnost da prikuplja informacije u svim svojim zabavnim uslugama, uključujući Amazon Prime Video, IMDb i Twitch, kao i na pametnim kućnim uređajima, Kindle e-čitačima, prodavnicama aplikacija, operativnim sistemima i Fire tabletima. To bi kompaniji moglo da oteža prodaju i prikazivanje personalizovanih oglasa za korisnike u EU.
Pored toga, kompanija se obavezala da će oglašivačima i izdavačima koji vode kampanje u EU davati „nove, proširene izveštaje“ kojima mogu da pristupe sa Amazonove veb-stranice. Ti izveštaji sadrže detaljnije informacije o tome koliko oglašivač plaća za oglase, kao i koliko onaj ko ih objavljuje dobija od oglasa prikazanih na veb-stranici ili u aplikaciji treće strane. Kompanija takođe uvodi novu „čistu sobu“ (engl. clean room) za oglašivače koji vode kampanje u EU, u kojem je privatnost zaštićena i koje je zasnovano na oblaku“.
Međutim, ono što kompanija još nije detaljno objasnila jeste kakve promene – ako ih uopšte ima – uvodi da bi obezbedila zaštitu konkurencije na tržištu u okviru odredbi novog zakona. Pravila bi mogla da znače da kompanija ne sme svoje robne marke da stavlja u prvi plan u rezultatima pretraživanja ili da kopira proizvode nezavisnih prodavaca, za šta je bila prethodno optužena. Kompanija je dugo bila na meti kontrole zaštite konkurencije u EU, gde su je nadležni optuživali da zloupotrebljava podatke o prodavcima da bi prestigla konkurenciju. Kompanija je izmirila sve troškove 2022. godine i obećala da će prestati da koristi podatke koji nisu javno dostupni, kao i da će olakšati većem broju prodavaca da se pojave u okviru Featured Offer (ranije Buy Box), gde su proizvodi vidljiviji.
Microsoft
Operativni sistem Windows kompanije Microsoft potpada pod odredbe novog zakona, a to unosi promene u to koliko kompanija može da nameće – ili dozvoljava korisnicima da izbegavaju – brojne druge aplikacije i usluge unutar njega.
Softverski gigant je morao da izvrši niz promena da bi se uskladio sa odredbama zakona. Među njima je i opcija onemogućavanja ugrađenog Bing pretraživača, pri čemu nudi i deinstaliranje Edge pregledača, pa čak i dozvolu da kompanije, kao što je Google, da dodaju sopstveno prilagođeno veb-pretraživanje u Windows. Te opcije su dostupne korisnicima na tržištima EEA, što obuhvata države EU, kao i Island, Lihtenštajn i Norvešku.
Microsoft će dozvoliti računarima pod operativnim sistemom Windows na EEA tržištima da uklone Bing rezultate iz Windows pretraživanja, tako da bi Google potencijalno mogao da navede sopstvene rezultate pretrage. Treće strane, kao što je Google, će takođe moći da dodaju fidove na Windows Widget. Korisnici Windows 11 će prema odredbama novog zakona, koje olakšavaju deinstaliranje unapred instaliranih aplikacija, moći da deinstaliraju aplikacije Camera, Cortana i Photos.
Sve te promene se već primenjuju na računarima u Evropskom ekonomskom prostoru, da bi se kompanija usaglasila sa odredbama zakona. Preostaje nam da vidimo li će Google odlučiti da objavi sopstveni dodatak za rezultate Google pretraživanja u interfejsu Windows Search. Uskoro bi potencijalno mogao da se pojavi i veliki broj dobavljača Windows vidžeta.
EU je prvobitno istakla niz drugih Microsoft alata kao usluge čuvara kapije. Ipak, kompanija se izborila da se Edge, Bing i Microsoft Advertising izuzmu iz odredbi zakona, pošto što su se nadležni složili sa argumentom da te usluge ne spadaju u osnovne, jer kompanija tvrdi da one, u stvari, „funkcionišu kao izazovi na tržištu“.
ByteDance
Kineski gigant ByteDance je jedina kompanija čije sedište nije u Sjedinjenim Državama, a koja je dobila status čuvara kapije. Ima samo jednu uslugu koja je pokrivena odredbama novog zakona, a to je društvena mreža TikTok.
Kompanija je početkom nedelje izjavila da TikTok planira da se pridržava odredbi Zakona o digitalnim tržištima. Platforma je pokrenula API koji će evropskim korisnicima omogućiti da prenesu svoje podatke u druge aplikacije koje su se registrovale na TikTok-u da bi koristile alate. Registrovani programeri mogu da prenesu postove, pratioce i druge aktivnosti iz TikTok-a u sopstvene aplikacije uz dozvolu korisnika. Društvena mreža TikTok je izjavila da je unapredila alat Download your Data koji omogućava pojedinačnim korisnicima da izvoze i preuzimaju svoje postove i druge podatke. Za poslovne naloge uvodi opciju „poboljšana rešenja za prenos podataka“.
Iako kompanija uvodi navedene promene, smatra da ne bi trebalo da dobije status čuvara kapije, jer tvrdi da mreža TikTok „verovatno najuspešnije podstiče konkurenciju među platformama društvenih mreža“. Tvrdi se da je Komisija zasnovala svoju analizu na globalnoj tržišnoj kapitalizaciji kompanije, za koju ByteDance kaže da odražava poslovanje koje se čak i ne obavlja u Evropi, i da sama mreža TikTok ne ispunjava neophodan prag prihoda.
ByteDance je jedina kompanija koja nije američka, ali jeste čuvar kapije, što je u suprotnosti sa argumentima nekih kritičara da se EU nepravedno obrušila na američke kompanije. (Druga kompanija koja nema sedište u Sjedinjenim Državama je Samsung. Prvobitno je i ona obuhvaćena, ali je kasnije sklonjena sa liste čuvara kapije.) Neki od predstavnika američkog Kongresa su uputili protesno pismo EU u kojem tvrde „da se politika EU, posebno u okviru Zakona o digitalnim tržištima, očigledno obrušila na američke kompanije“. Zakonodavci su kritikovali činjenicu da Evropska komisija nije obuhvatila kineske firme, kao što su Huawei, Tencent i Alibaba, „uprkos činjenici da se agresivno takmiče sa američkim firmama u EU i na drugim tržištima“.