ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА 30.06.2020.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ЈУЛИ 2020.

Пријемни испит за упис на Рачунарски дизајн биће одржан 30. и 31. јула у 10 часова. Опширније на линку.

ИЗАБРАНИ СТИПЕНДИСТИ РАФ-А

Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама. Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину. Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године.

КОНТАКТ

Од 18. маја секретаријат почиње да ради у просторијама Факултета од 9 до 17 часова (улаз Трг републике 5, V спрат), а комуникација је могућа и преко мејла sekretarijat@raf.rs.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Теме семинара 2019

Никола Крстић, Рачунарски факултет

Да ли сте се икад запитали како уредјаји око нас функционишу? Шта је потребно и колико је компликовано направити нешто што може да нам користи? Или сте евентуално хтели да покренете напреднији хардверски пројекат? Ту долази мехатроника, као синергија различитих инжењерских области углавном неопходних да би се од идеје дошло до реализације. Кроз ово предавање појаснићемо шта је све потребно мехатроничару да би развио свој пројекат, уз занимљиве примере.

Microsoft Development Centar Serbia

Учесници семинара ће имати прилику да се боље упознају са MDCS, погледају просторије и попричају са програмерима у једној од водећих светских ИТ компанија.

Милан Томић, Рачунарски факултет

Основни изазови у чувању података. Употреба ДНК за чување података - опис, предности и недостаци досадашњих приступа. Примери успешне употребе ДНК за чување података. Актуелни проблеми.

Миљана Јовановић, Рачунарски факултет

Шта су сигнали и како их представљамо? Шта је дигитализација сигнала? Појам и значај спектра.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Како направити добру апликацију? Да ли је изглед (интерфејс) од кључне важности? Преглед опште познатих апликација и шта у њима не ваља (пример Јандекс апликације, бус плус у аутобусима). Која су општа правила за мобилне апликације, употреба боја, позиција менија. Шта је кључно за оптимизацију веб сајтова - општи примери SEO.

Проф. др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Електронско пословање се реализује помоћу неколико технологија где се подаци преносе путем Интернета кроз www сервис, e-mail или специјализоване апликације. Најчешћи вид заштите у апликацијама електронског пословања је криптографска заштита у оквиру TLS (Transpor Layer Security) протокола. У оквиру предавања ћемо се упознати са начином рада TLS протокола. Такође, представићемо анализу сигурности неких сервиса за електронско банкарство, као и анализу сигурности на друштвеним мрежама.

Филип Кнежевић, Орион телеком

Freelance могућности за младе на Upwork платформи. Искуство особе која је успела да се пробије поред јаке конкуренције. Зашто freelance? Како почети? Корисни савети у изради профила и комуникацији за клијентима.

Проф. Мр Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија. 

др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Сазнајте шта се све налази у невидљивом простору које нас окружује. Разни сигнали у виду таласа се налази свуда у нашој околини. Сада, уз помоћ технологије можемо видети како они изгледају а можда и сазнати шта раде. Због своје природе ширења, овакав пренос сигнала је прилично несигуран када је потребно пренети неку поверљиву информацију. Показаћемо колико је потенцијално угрожена информација у јавном ресурсу као што је ваздух.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

По чему се суштински разликују основне парадигме програмирања? Који су то програмски језици типични представници сваке од парадигми и како се у савременим програмским језицима на успешан начин мешају ови, на изглед потпуно различити приступи програмирању.  

Богдана Стамболовић, Рачунарски факултет

Дизајн система на Arduino Uno развојној плочи. Интерактивна радионица у којој ће ученици имати прилику да се опробају у прављењу исистема са мноштвом лампица, тастера, обртника и многиих других интерактивних компоненти, као и да свој систем програмирају у C програмском језику.

Проф. др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Пут од добре идеје од успешног решења све чешће води преко стартапа. На том путу сусрећемо разне необичности: његово височанство прототип, лукаво хаковање раста, смело пивотирање, генијалну дисруптивност и заносан ризичан капитал. Испут налећемо на пич, сид и ипо, са којима се боримо на све или ништа... На предавању ће бити објашњени сви ови нови концепти. Анализираће се како стартапи мењају свакодневни рад у рачунарству и шире, али и које су то често занемариване мане доба стартапа. 

Проф. др Стеван Милинковић, Рачунарски факултет

Свуда у свету, па и у Србији, велике софтверске компаније плаћају добре програмере износима који вишеструко премашују просечне зараде. Због чега они то толико плаћају? Шта програмери морају да знају да би били препознати као добри програмери? Како постати добар програмер? То су питања на која ћемо покушати да пружимо одговор у предавању „Како постати (заиста) добар програмер“.

Петар Кордић, Ликес&Цоокиес

Бити присутан на друштвеним мрежама из угла фирми. Како одредити која је циљна група и где се она налази. Како се оглашавати на друштвеним мрежама Facebook, Instagram, Linkedin у 2019 години.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2018

Милан Томић, Рачунарски факултет

Како је започео развој аутономних возила? Како аутономна возила раде? Колико су данас развијена аутономна возила и који су актуелни проблеми?

Вукашин Симуновић, GameCredits

Ускоро опширније...

Сергеј Гривцов, GoDaddy

Предавач Сергеј Гривцов, Sr. Manager - Software Development, упознаће учеснике семинара са организацијаом у односу на број људи у инжењеринг тимовима (crum/Project Management и још неке ствари ће бити покривене). Поред предавања биће организован и обилазак компаније.

Проф. др Милош Јовановић, Институт Михаило Пупин, Рачунарски факултет

Шта очекујемо од робота данас? Да ли смо спремни за роботе? Која питања роботи намећу у будућности?

Бранислав Милојковић, Рачунарски факултет

На овом предавању ћемо се упознати са проблемом  вештачке интелигенције, и видети како се он манифестује у области играња игара. Дискутоваћемо на које све начине играње игара може да се примени на решавање конкретних проблема. Поред дискусије, биће описани неки од најсавременијих алгоритама који се примењују у овој области. 

Немања Радосављевић, Рачунарски факултет

Милиони блогова и web сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду web сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ништа од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Мина Спасић, Program Manager и Наташа Малиновић, Proactive Team, Развојни центар Microsofta у Србији - MDCS

Једно од последњих истраживања компаније Microsoft показује да многе девојчице постају заинтересоване за предмете из области науке, технологије, инжењерства и математике у узрасту око 11.5 година, али да већ око 15. године њихово интересовање за ове тзв. „СТЕМ“ дисциплине драстично опада. Развојни центар Microsofta у Србији у свом тиму има велики број жена које заједно са својим колегама раде на развоју светски признатих пројеката. У оквиру семинара RAF IT DAYS Мина Спасић и Наташа Малиновић из Развојног центра Microsofta у Србији разговараће са учесницима на који начин се девојчице заинтересоване за науку и IT морају интезивније подржавати и подстицати, како би се касније лакше определиле за школовање и професионалну каријеру у СТЕМ дисциплинама.

Проф. др Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Ана Марковић, Рачунарски факултет

Шта је наука о подацима? Како се обрађују и како извлачимо корисне информације из великих скупова података? Упознајемо се са основним техникама и принципима науке о подацаима у програмском језику Python, коришћењем библиотеке пандас и алата Jupyter Notebook.

Група асистената и студената, Рачунарски факултет

Ускоро опширније...

Предраг Игњатовић, NetCast

Који све програмерски послови постоје? Какви су стручњаци потребни да би се направио велики пословни софтвер? Како постати експерт у изради информационих система и одакле почети?

Иван Билди, Likes&Cookies

Како пласирати производ на интернету? Какви нас трендови и праксе очекују у 2018. и годинама које су пред нама. Како се оглашавати на друштвеним мрежама: Facebook, Instagram, Google.

Никола Вурдеља, Orion telekom

Monitoring и security решења нове генерације. На предавању ће се причати о начину на који се може пратити једна телекомуникациона мрежа, који алати се користе у мониторинг системима, на који начин се осигурава безбедност мреже.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

У предавању ће бити речи о историјском развоју "мобилних" - ћелијских система, од прве до четврте генерације. Ко је био др Мартин Купер? Поред осврта на развој система, посебна пажња биће посвећена и самим уређајима. Да ли је развој уређаја (мобилних телефона) пратио развој технологије? Када су се појавили први уређаји са навигацијским системима, са екранима осетљивим на додир? На крају ћемо се позабивити развојем оперативних система за "мобилне" уређаје, као и кратким освртом на то шта нас чека у блиској будућности.

Проф. др Росана Теларовић, Рачунарски факултет

Информационе технологије се баве побољшањем процеса рада у сваком смислу, па су тако нашле примену и у дизајну, архитектури и грађевинарству. Више се не цртају само архитектонски пројекти коришћењем софтвера, већ рачунар контролише и бројне процесе у изградњи, а своје важно место напослетку заузима и у паметним зградама.

Проф. др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Софтверски пакети олакшавају рад у многим делатностима, укључујући и научна израчунавања у разним областима. У оквиру овог предавања даће се преглед разних софтверских пакета за научна израчунавања укључујући Maple, Wolphram Mathematica, R language, LabVIEW, MatDeck. У оквиру предавања највише пажње се посвећује Matlab-у, најзаступљенијем софтверском пакету у разним областима. Примери употребе се приказују у пакету отвореног кода Octave.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2017

На семинару ће бити организоване две посете водећим IT компанијама у Србији. У питању су MDSC (Microsoft Development Centar Serbia) и GoDaddy. Учесници ће имати прилике да се боље упознају са радом у IT индустрији, упознају инжењере који су само пар година старији од њих и стекну слику о томе како изгледа радити као IT стручњак у Србији.
Виртуелна Реалност: Cardboard, Daydream и шта нас чека.
Практична демонстрација кримповања UTP кабла, категорије 5е. Употреба кримп-клешта и тестера.
Кратак историјски преглед начина сакривања порука тако да не изазову пажњу, физичка стеганографија. Осврт на неке технике дигиталне стеганографије и практични примери сакривања порука у мултимедијалним фајловима.
Аудиторијум ће се упознати са интердисциплинарним приступима дизајну, те са дизајном као метамедисјком праксом. Иницираћемо критичку расправу појмова попут: „уметност“, „мода“, „лепо“, „корисно“ итд, и то на основу анализе референци из домена ликовне уметности, графичког дизајна, филма и фотографије.
Криптографија, или шифровање, је научна дисциплина која се бави тајним писањем и преносом информација. Једна од најпопуларнијих метода заштите тајности, али и аутентичности података засновавана је на асиметричном алгоритму RSA. Овај алгоритам користи два кључа, јавни који је доступан свим учесницима у коминикацији, и приватни који је скривен од осталих учесника у комуникацији, али је математички повезан са јавним. Сигурност RSA алгоритма се огледа у сложености факторизације великих бројева на просте чиниоце. Полазници ће се упознати на занимљив начин са применом простих бројева, биће им илустровани начини шифровања и дешифровања, као и софтверска симулација RSA алгоритма.
Машинско учење је област вештачке интелигенције које данас има највећу практичну примену. Неке од примена су препознавање руком писаног текста, препознавање лица, разумевање језика, детекција спамова и ризичних банкарских трансакција. Откривамо неке од техника којима се реализују програми који имају способност да “науче” како да решавају ове проблеме.
Шта све можемо да урадимо у Word-u и Excel-u, а никад нам нико није показао. Прављење форми, циркуларних писама и употреба формула, обрада података.
SEO (Search Engine Optimization) представља скуп метода и техника, које олакшавају машинама за претраживање (Google, Bing, Yandex и друге) да категоризују, индексирају, пронађу и рангирају веб садржаје. Последњих година, очекивана активност SEO је семантичко означавање веб страна, допуном појмовима који описују садржај стране и који се уписују у изворни кôд саме стране. Google и друге машине за претраживање могу да користе уписане семантичке податке да би садржај веб стране боље индексирале и да би га креативније представиле у резултатима претраге, користећи: Rich Cards, Breadcrumbs, или Sitelinks Search Box. Фокус предавања је на употреби JSON-LD формата и речника Schema.org за уграђивање семантичких, структуираних података у веб стране.{Примена микроконтролера у савременим наменским системима, Душан Обрадовић, Рачунарски факултет} Предавања о развојним платформама микроконтролера. У питању су Arduino, Raspberry pi, ARM архитектура и друго. Имају разнолику практицну примену и згодни су за поцетнике да се упознају са концептом програмирања микроконтролера. {слидерПримери програма за предиктивну аналитику, др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет}Предиктивна аналитика је узбудљива област која комбинује технике из домена као што су статистика закључивања, вештачка интелигенција, дејта мајнинг и обрада великих података. На предавању ће бити приказано неколико програма развијених за потребе предиктивне аналитике.
Није могуће утврдити када су тачно људи почели да користе дијаграме, које данас називамо графовима, за сликовит опис проблема. Према неким изворима, 1936. година, када је Denes Konig објавио монографију Теорија коначних и бесконачних графова, може се сматрати тренутком заснивања теорије графова као самосталне математичке дисциплине. Тада је термин граф ушао у општу употребу, и тада почињу прва интензивнија истаживања у овој области која су допринела да граф од помоћног цртежа постане један од основних математичких појмова. Еластичност и адаптивност апарата теорије графова омогућава да се бројни проблеми у најразличитијим научним дисциплинама решавају одређеним графовским техникама. Тако графове сусрећемо у хемији, физици, биологији, социологији и рачунарству. Примена теорије графова и њених метода заузима значајно место у и теорији електричних кола, теорији коначних аутомата, операционом истаживању, и слично. На предавању ће, између осталог, бити речи о неким од најстаријих познатих проблема који су у вези са графовима, као што су проблем кенигсбершких мостова, проблем осам дама, проблем четири боје и неки проблеми пребројавања графова. Елементи теорије графова биће повезани са другим математичким дисциплинама, односно објектима, као што су бинарне релације, функције, исказне формуле, Хасеови дијаграми, варијације, и друго.
Милиони блогова и web сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду web сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ниста од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.
На овом предавању ћемо се упознати са проблемом  вештачке интелигенције, и видети како се он манифестује у области играња игара. Дискутоваћемо на које све начине играње игара може да се примени на решавање конкретних проблема. Поред дискусије, биће описани неки од најсавременијих алгоритама који се примењују у овој области. 
Однос робота и људи у будућности. Могу ли роботи да исказују емоције. Како роботи могу да препознају емоције код човека. Шта су у ствари емоције и зашто је важно да машина препознаје и прилагођава себе емоцијама људи.
Тема „Предрачунарско доба и технике рачунања“ се бави људским потребама за рачунањем, најранијим областима са применом рачунања и првом, мануелном ером у тој области. Преко направа каве су abacus, logaritmar ili šiber, logaritamske tablice, te metoda za otklanjanje grubih grešaka računanja, prezentacija vodi sve do pojave prvog mehaničkog kalkulatora iz 1623. godine.
Kako napraviti cloud veb aplikaciju od početka, koristeći moderne jezike i alate Spring, Angular, MongoDB. Ceo proizvod zatim leti u oblake na NetCast klaud odakle je dostupan svim korisnicima širom sveta.
Opis teme: uvod o Nordeusu, proces pravljenja igara - od skice do krajnjeg proizvoda, usmerenje - koji profili ljudi učestvuju u procesu pravljenja igara, vrednost praktičnog iskustva u toku školovanja.


  • Viktor Lučić osvojio je prvo mesto na prestižnom CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • Одржано онлајн финале такмичења RAF Challenge

    Финале дванаестог информатичког такмичења за ученике средњих школа "RAF Challenge 2020" ове године је због измењених околности одржано онлајн путем платформе Zoom. Такмичење у организацији Друштва математичара Србије и Рачунарског факултета из Београда одржано је 16. маја 2020. године.          

  • Одржан онлајн семинар за средњошколце RAF IT Days

    Завршен је овогодишњи ИТ семинар за средњошколце у организацији Рачунарског факултета - RAF IT days 2020, који је због измењених околности у земљи ове године одржан први пут онлајн.  На семинару је учествовало 50 средњошколаца који су предавања пратили путем онлајн платформе Zoom и на тај начин имали могућност да директно комуницирају са предавачима, а прилику да слушају семинар добили су и сви остали заинтересовани средњошколци путем уживо преноса на YouTube каналу факултета.  

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Брилијантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су брилијантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати колико је трајало такмичење тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је у свом пуном сјају оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.

  • Студенти Рачунарског факултета једини из Србије на информатичком такмичењу у Белорусији

    Студенти Рачунарског факултета у Београду били су једини учесници из Србије на међународном информатичком такмичењу BSUIR 2019, одржаном на Белоруском државном универзитету у Минску у  Белорусији. Тим под називом "Thanks to MDCS" кога чине студенти Рачунарског факултета у Београду: Алекса Плавшић, Алекса Милисављевић и Владимир Миленковић студент Cambridge универзитета, први пут су учествовали на овом такмичењу и постигли завидни резултат освојивши трећу награду у веома оштрој конкуренцији. На ово престижно такмичење које се одржава девети пут студенти Рачунарског факултета отишли су уз подршку Microsoft-а.