ВАЖНА ОБАВЕШТЕЊА

Невероватан успех РАФ-овог тима на Google-овом светском програмерском такмичењу Hash Code

У низу фантастичних такмичарских успеха студенти Рачунарског факултета постигли су до сада највеће достигнуће.

Да су међу најбољима у свету, доказали су Алекса Плавшић, Павле Мартиновић и Алекса Милисављевић, студенти Рачунарског факултета. Екипа RAF Penguins, коју чине ова три сјајна програмера, још једном је заблистала пуним сјајем остваривши пласман у светско финале Google-овог програмерског такмичења Hash Code. На овом престижном такмичењу, које је одржано 25.02.2021. године, за пласман у финале борило се чак 9000 тимова из целог света, а екипа RAF Penguins са Рачунарског факултета освојила је 14. место и још једном показала да јој је место у самом светском програмерском врху.

Hash Code је Google-ово годишње, тимско, програмерско такмичење у коме екипе, које могу бројати од два до четири члана, током четири сата решавају алгоритамски проблем, сачињен према стварном инжењерском изазову, на који би наишли да су запослени у компанији као што је Google. Светско финале такмичења Hash Code одржаће се 24. априла 2021. године. Листу финалиста (39) и пласман свих такмичара можете погледати на следећем линку. https://codingcompetitions.withgoogle.com/hashcode/archive/2021

НАСТАВА НА РАЧУНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ШКОЛСКОЈ 2020/2021.

Пре почетка наставе сви студенти су се изјаснили да ли хоће наставу да прате у просторијама Факултета, или преко Zoom платформе од куће. Жеље студената II, III и IV године у потпуности су испуњене, док студенти I године, због превеликог броја заинтересованих, наставу прате на Факултету сваке друге недеље (задовољен критеријум од 4m2 по студенту).

Настава се одржава по унапред утврђеном, уобичајеном распореду. У свим учионицама обезбеђени су екрани по којима може да се пише и који су преузели улогу табли. Оно што се пише по екранима, као и унапред припремљене презентације, видљиве су преко пројектора студентима у учионицама, а студенти који наставу прате од куће виде то на свом екрану и чују глас наставника. И студенти који наставу прате од куће могу да постављају питања, да одговарају на питања наставника и на други начин учествују у настави.

Сваки одржани час аутоматски се снима, тако да је доступан студентима и за касније прегледање.

ОНЛАЈН НАСТАВА У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ 16.03.2020. ГОДИНЕ

Рачунарски факултет је већ од 9 сати ујутру 16. марта, 12 сати након објављивања ванредног стања, у потпуности прешао са класичног начина извођења наставе на онлајн наставу. Онлајн настава из свих предмета на свим студијским програмима изводи се уживо и интерактивно по распореду часова, при чему студенти у току наставе постављају питања и добијају одговоре на њих (Примери предавања и вежби онлајн наставе). После прве недеље, реакција студената је да је овакав начин извођења наставе веома делотворан, ефикасан, занимљив и, свакако, „удобнији“, као и да би у неком облику могао да буде задржан и после ванредног стања. Факултет је у априлу из свих предмета организовао и онлајн проверу знања(колоквијуме).

Рачунарски факултет

Студијски програми

Теме семинара 2019

Никола Крстић, Рачунарски факултет

Да ли сте се икад запитали како уредјаји око нас функционишу? Шта је потребно и колико је компликовано направити нешто што може да нам користи? Или сте евентуално хтели да покренете напреднији хардверски пројекат? Ту долази мехатроника, као синергија различитих инжењерских области углавном неопходних да би се од идеје дошло до реализације. Кроз ово предавање појаснићемо шта је све потребно мехатроничару да би развио свој пројекат, уз занимљиве примере.

Microsoft Development Centar Serbia

Учесници семинара ће имати прилику да се боље упознају са MDCS, погледају просторије и попричају са програмерима у једној од водећих светских ИТ компанија.

Милан Томић, Рачунарски факултет

Основни изазови у чувању података. Употреба ДНК за чување података - опис, предности и недостаци досадашњих приступа. Примери успешне употребе ДНК за чување података. Актуелни проблеми.

Миљана Јовановић, Рачунарски факултет

Шта су сигнали и како их представљамо? Шта је дигитализација сигнала? Појам и значај спектра.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Како направити добру апликацију? Да ли је изглед (интерфејс) од кључне важности? Преглед опште познатих апликација и шта у њима не ваља (пример Јандекс апликације, бус плус у аутобусима). Која су општа правила за мобилне апликације, употреба боја, позиција менија. Шта је кључно за оптимизацију веб сајтова - општи примери SEO.

Проф. др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Електронско пословање се реализује помоћу неколико технологија где се подаци преносе путем Интернета кроз www сервис, e-mail или специјализоване апликације. Најчешћи вид заштите у апликацијама електронског пословања је криптографска заштита у оквиру TLS (Transpor Layer Security) протокола. У оквиру предавања ћемо се упознати са начином рада TLS протокола. Такође, представићемо анализу сигурности неких сервиса за електронско банкарство, као и анализу сигурности на друштвеним мрежама.

Филип Кнежевић, Орион телеком

Freelance могућности за младе на Upwork платформи. Искуство особе која је успела да се пробије поред јаке конкуренције. Зашто freelance? Како почети? Корисни савети у изради профила и комуникацији за клијентима.

Проф. Мр Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија. 

др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Сазнајте шта се све налази у невидљивом простору које нас окружује. Разни сигнали у виду таласа се налази свуда у нашој околини. Сада, уз помоћ технологије можемо видети како они изгледају а можда и сазнати шта раде. Због своје природе ширења, овакав пренос сигнала је прилично несигуран када је потребно пренети неку поверљиву информацију. Показаћемо колико је потенцијално угрожена информација у јавном ресурсу као што је ваздух.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

По чему се суштински разликују основне парадигме програмирања? Који су то програмски језици типични представници сваке од парадигми и како се у савременим програмским језицима на успешан начин мешају ови, на изглед потпуно различити приступи програмирању.  

Богдана Стамболовић, Рачунарски факултет

Дизајн система на Arduino Uno развојној плочи. Интерактивна радионица у којој ће ученици имати прилику да се опробају у прављењу исистема са мноштвом лампица, тастера, обртника и многиих других интерактивних компоненти, као и да свој систем програмирају у C програмском језику.

Проф. др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Пут од добре идеје од успешног решења све чешће води преко стартапа. На том путу сусрећемо разне необичности: његово височанство прототип, лукаво хаковање раста, смело пивотирање, генијалну дисруптивност и заносан ризичан капитал. Испут налећемо на пич, сид и ипо, са којима се боримо на све или ништа... На предавању ће бити објашњени сви ови нови концепти. Анализираће се како стартапи мењају свакодневни рад у рачунарству и шире, али и које су то често занемариване мане доба стартапа. 

Проф. др Стеван Милинковић, Рачунарски факултет

Свуда у свету, па и у Србији, велике софтверске компаније плаћају добре програмере износима који вишеструко премашују просечне зараде. Због чега они то толико плаћају? Шта програмери морају да знају да би били препознати као добри програмери? Како постати добар програмер? То су питања на која ћемо покушати да пружимо одговор у предавању „Како постати (заиста) добар програмер“.

Петар Кордић, Ликес&Цоокиес

Бити присутан на друштвеним мрежама из угла фирми. Како одредити која је циљна група и где се она налази. Како се оглашавати на друштвеним мрежама Facebook, Instagram, Linkedin у 2019 години.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2020

Списак могућих тема за RAF IT Days 2020

Милош Раденковић, Рачунарски факултет

Биће представљене карактеристике Ruby програмског језика, његове специфичности, и занимљивости које су могуће. Упоредо са самим језиком биће направљен кратак осврт на интерпретерске језике, типове података и објектно оријентисано програмирање.

Др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са РАФ курсом из програмирања на порталу Петља. Радионица ће покрити неколико основних тема из програмирања као што су типови података и променљиве, комуникација преко системског улаза и излаза, оператори и наредбе гранања и петље. Кроз израду задатака упознаћемо се са целим поступком реализације програма преко припреме, анализе, алгоритамског начина размишљања до имплементације мањих програма у програмском језику C. Сваки програм ће моћи аутоматски да се тестира онлајн на порталу Петља у оквиру курса Рачунарског факултета. 

Др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

У оквиру предавања представићемо најпопуларније софтверске пакете за обраду сигнала као што су Matlab и Octave. Видећемо и неколико примера обраде сигнала у популарним програмским језицима као што је Python. Потом ћемо се упознати са софтверским пакетом MatDeck. MatDeck омогућује обраду сигнала уз могућност програмирања, едитовања текста и визуелног приказа резултата. MatDeck је посебно прилагођен за аквизицију података уз примену хардверских картица познатих светских произвођача као што су ICP DAS, Advantech, Labjack. У оквиру предавања упознаћемо се са илустративним примерима употребе.

Др Миланка Гардашевић Филиповић, Рачунарски факултет

 У оквиру предавања, осим историјског осврта на неке занимљивости у математици, биће речи о основним појмовима у линеарној алгебри-векторима и матрицама, као и њиховој вези са рачунарском графиком. Да би се разматрао положај неког објекта у простору мора се поставити референтни систем, а то значи да се свака тачка разматрног ентитета дефинише са више од једног податка, па се са бројева прелази на векторе. Основне трансформације попут транслације, скалирања, смицања, рефлексије...веома се једноставно описују матрицама. 

Лазар Карбунар, Рачунарски факултет

Општенаменски и наменски рачунарски системи. Разлика између процесора, микроконтролера. Сврха и предност наменских (embedded) система. Пример једног embedid система, Ардуино платформа. Писање једноставних пример програма за Ардуино платформу 

Немања Радосављевиц, Рачунарски факултет

Милиони блогова и wеб сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду веб сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ниста од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Наглим развојем Интернет технологија, порастао је и број уређаја који се могу контролисати путем рачунарске мреже и Интернета. Могућност повезивања сензора различитих врста на IP мрежну инфраструктуру дало је могућност даљинског надгледања различитих параметара неког стана. Комбинација са IP управљивим актуаторима (као што је нпр. прекидач) ствара се могућност аутоматизованог управљања процеса у стану. Тако на пример, комбинацијом сензора присуства, и IP прекидача, можемо потпуно аутоматизовати употребу осветљења у неком паметном стану.

Немања Марковић, Рачунарски факултет

Учесници ће се упознати са развојем домаће Гејминг индустрије, сазнаће који све то послови обухватају прављење једне видео игре као и начине на које игре могу да зараде.

Др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Компајлер је кључан алат у прављењу софтвера. Сваки програмер треба да зна како компајлер ради, да би могао да програмира брзо и тачно. Главни делови компајлера су скенер, парсер, семантички анализатор, генератор кода и оптимизатор. На предавању ће бити објашњени функција и основе начина рада главних делова компајлера. Приказаће се историјски развој компајлера. Представиће се садашње стање у технологијама за развој компајлера.

Др Јелена Васиљевић, Рачунарски факултет

На овом предавању сазнаћете више о широкој лепези могућности примена алата и метода вештачке интелигенције у дијагностици карцинома и других болести, њиховом лечењу, као и у предикцији ефикасности хемотерапија. Неки од тих алата су неуронске мреже, фрактали и мултифрактали, генетски алгоритми, специјални роботи са применама у хирургији и при разним терапијама у медицини и многи други. Сазнаћете за остварене фантастичне резултате научног истраживања, много пура наградјиване најпрестижнијим наградама где су учествовали у тимовима и студенти РАФ-а.

Др Драгољуб Пилиповић, Рачунарски факултет

Бројеви и бројни системи су основа рачунања а то је базна операција за рачунске машине и уопште за подручје рачунарства. Описаће се следећи бројни системи: египатски, вавилонски, сино-систем, грчки, римски, јеврејски, абџад, ћирилични, индо-арапски.

Др Снежана Поповић, Рачунарски факултет

SQL је скраћеница од Structured Query Language, језика који се користи за комуникацију са релационим базама података. Различити типови апликација користе SQL језик за CRUD операције (убацивање, читање, измену и брисање) над подацима. SQL Injection (SQLi) је тип напада који омогућава извршавање злонамерних SQL наредби. Иако је присутан годинама уназад, SQLi је и даље преовлађујући сигурносни пропуст код веб апликација. Тема предавања су злонамерно коришћење SQL рањивости и начини, да се већ у фази креирања апликација, спрече могућа успешна извршења напада и штетне последице.

Др Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија.

 Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Када је настала мобилна телефонија и које све системе имамо данас. Када су произведени први мобилни уређаји са навигацијом, камерама, екранима осетљивим на додир. Шта нас чека у будућности.

 Бранко Фулурија, Норедус

Свет у коме данас зивимо јесте заправо свет великих података. Сваког дана се генерише невороватна колицина података у различитм облицима и из многобројних извора. Рачунарство у облаку је концепт дељења рачунарских ресурса преко мреже и пружа појединцима и колективима могћност употребе модерних алата и сервиса који су раније били доступни само највећим компанијама. У овом предавању ћемо закорачити у занимљиви свет великих података и рачунарства у облаку и упознати велики потенцијал комбинације ова два концепта.

 Бојан Ивановић и Илија Дамњановић, Цоминг

У презентацији ће бити речи шта је то ЕРП решење, шта је све то што треба знати о пословном софтверу, које су то предности ЕРП решења у односу на друге софтвере, која је улога ЕРП програмера и консултанта.

 Тамара Радивојевић, Б4Б

 У свету великих предузећа и мултинационалних компанија који послују са мноштвом производа и услуга, на различитим тржиштима, основни циљ је остваривање профита. Искуство је показало да највећи профит остварују компаније које имају способност за боље и адекватније планирање и управљање ресурсима предузећа.

Самим тиме не треба да чуди да се све више пажње у бизнису посвећује информацијама, односно њиховом прикупљању, складиштењу и интерпретацији – нарочито сада када нам напредак у технологији и информационим системима пружа огромне капацитете и могућности рада са истим.

SAP Intelligent enterprise омогућава брзу обраду података у пословне информације уз помоћ савремених информационих технологија које обједињују вештачку интелигенцију, машинско учење, Internet of Things и аналитику. Аутоматизација свакодневног пословања, боља интеракција са купцима и добављачима, брзо прикупљање и обрада података, откривање образаца и предвиђање исхода, представљају темеље SAP Intelligent enterprise.  

Укратко, ово предавање ће пружити увид како информационе технологије утичу на модерно пословање.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2018

Милан Томић, Рачунарски факултет

Како је започео развој аутономних возила? Како аутономна возила раде? Колико су данас развијена аутономна возила и који су актуелни проблеми?

Вукашин Симуновић, GameCredits

Ускоро опширније...

Сергеј Гривцов, GoDaddy

Предавач Сергеј Гривцов, Sr. Manager - Software Development, упознаће учеснике семинара са организацијаом у односу на број људи у инжењеринг тимовима (crum/Project Management и још неке ствари ће бити покривене). Поред предавања биће организован и обилазак компаније.

Проф. др Милош Јовановић, Институт Михаило Пупин, Рачунарски факултет

Шта очекујемо од робота данас? Да ли смо спремни за роботе? Која питања роботи намећу у будућности?

Бранислав Милојковић, Рачунарски факултет

На овом предавању ћемо се упознати са проблемом  вештачке интелигенције, и видети како се он манифестује у области играња игара. Дискутоваћемо на које све начине играње игара може да се примени на решавање конкретних проблема. Поред дискусије, биће описани неки од најсавременијих алгоритама који се примењују у овој области. 

Немања Радосављевић, Рачунарски факултет

Милиони блогова и web сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду web сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ништа од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Мина Спасић, Program Manager и Наташа Малиновић, Proactive Team, Развојни центар Microsofta у Србији - MDCS

Једно од последњих истраживања компаније Microsoft показује да многе девојчице постају заинтересоване за предмете из области науке, технологије, инжењерства и математике у узрасту око 11.5 година, али да већ око 15. године њихово интересовање за ове тзв. „СТЕМ“ дисциплине драстично опада. Развојни центар Microsofta у Србији у свом тиму има велики број жена које заједно са својим колегама раде на развоју светски признатих пројеката. У оквиру семинара RAF IT DAYS Мина Спасић и Наташа Малиновић из Развојног центра Microsofta у Србији разговараће са учесницима на који начин се девојчице заинтересоване за науку и IT морају интезивније подржавати и подстицати, како би се касније лакше определиле за школовање и професионалну каријеру у СТЕМ дисциплинама.

Проф. др Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Ана Марковић, Рачунарски факултет

Шта је наука о подацима? Како се обрађују и како извлачимо корисне информације из великих скупова података? Упознајемо се са основним техникама и принципима науке о подацаима у програмском језику Python, коришћењем библиотеке пандас и алата Jupyter Notebook.

Група асистената и студената, Рачунарски факултет

Ускоро опширније...

Предраг Игњатовић, NetCast

Који све програмерски послови постоје? Какви су стручњаци потребни да би се направио велики пословни софтвер? Како постати експерт у изради информационих система и одакле почети?

Иван Билди, Likes&Cookies

Како пласирати производ на интернету? Какви нас трендови и праксе очекују у 2018. и годинама које су пред нама. Како се оглашавати на друштвеним мрежама: Facebook, Instagram, Google.

Никола Вурдеља, Orion telekom

Monitoring и security решења нове генерације. На предавању ће се причати о начину на који се може пратити једна телекомуникациона мрежа, који алати се користе у мониторинг системима, на који начин се осигурава безбедност мреже.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

У предавању ће бити речи о историјском развоју "мобилних" - ћелијских система, од прве до четврте генерације. Ко је био др Мартин Купер? Поред осврта на развој система, посебна пажња биће посвећена и самим уређајима. Да ли је развој уређаја (мобилних телефона) пратио развој технологије? Када су се појавили први уређаји са навигацијским системима, са екранима осетљивим на додир? На крају ћемо се позабивити развојем оперативних система за "мобилне" уређаје, као и кратким освртом на то шта нас чека у блиској будућности.

Проф. др Росана Теларовић, Рачунарски факултет

Информационе технологије се баве побољшањем процеса рада у сваком смислу, па су тако нашле примену и у дизајну, архитектури и грађевинарству. Више се не цртају само архитектонски пројекти коришћењем софтвера, већ рачунар контролише и бројне процесе у изградњи, а своје важно место напослетку заузима и у паметним зградама.

Проф. др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Софтверски пакети олакшавају рад у многим делатностима, укључујући и научна израчунавања у разним областима. У оквиру овог предавања даће се преглед разних софтверских пакета за научна израчунавања укључујући Maple, Wolphram Mathematica, R language, LabVIEW, MatDeck. У оквиру предавања највише пажње се посвећује Matlab-у, најзаступљенијем софтверском пакету у разним областима. Примери употребе се приказују у пакету отвореног кода Octave.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима
  • Одржано онлајн финале такмичења RAF Challenge 2021

    Финале тринаестог информатичког такмичења за ученике средњих школа "RAF Challenge 2021" ове године је због измењених околности одржано онлајн путем платформе Zoom.Такмичење у организацији Друштва математичара Србије и Рачунарског факултета из Београда одржано је 20. марта 2021. године.       Ученици су се такмичили у три категорије, а послато је преко 100 радова из 26 средњих школа. У првој категорији задатак је био направити презентацију на тему "Виртуелна и аугментативна реалност", друга, где су ученици на тему "Иновативна примена софтвера за развој вештине" могли да направе видео игру или апликативни програм и задатак у трећој категорији био је направити видео и аудио материјал на тему "Мој свет кроз интернет". На финале такмичења позван је 31 средњошколац, а најбољи су освојили вредне награде.  

  • Директор Мајкрософт развојног центра о Рачунарском факултету

    У интервјуу са Драганом Томићем, директором Мајкрософт развојног центра у Србији (Microsoft Development Center Serbia - MDCS) који је приредио РТС, говорило се о профилима људи које Мајкрософт тражи у Србији. Као један од најбољих послодаваца у Србији који броји између 300 и 400 запослених, MDCS унапређује свој тим и запошљава нове инжењере. Неретко су управо студенти Рачунарског факултета кадар који испуњава критеријуме запошљавања у овој престижној ИТ компанији. Ову чињеницу истакао је Драган Томић у поменутом интервјуу, нагласивши:  "Првенствено тражимо техничке људе. Доста их долази са ЕТФ-а јер је највећи, онда Математички и Рачунарски факултет у Београду. Долазе са ПМФ-а из Новог Сада, са ФТН-а из Новог Сада. Имамо људе из Крагујевца, Ниша. Из целе Србије имамо људе са наших техничких факултета." Мајкрософт развојни центар у Србији први је у Југоисточној Европи и један је од свега 20 развојних центара широм света. Како је компанија увећавала свој програмерски тим, тако је растао и број студената Рачунарског факултета који су им се придружили. Наши садашњи и дипломирани студенти започињали су своју професионалну каријеру праксом, али су у Мајкрософту нашли и запослење. Више о каријерама РАФ-оваца и компанијама у којима раде прочитајте у одељку АЛУМНИ. Цео интервју на тему "Какве људе Мајкрософт тражи у Србији" доступан је на ЛИНКУ.

  • Студенти РАФ-а први на Planet Балкан хакатону

    Фондација „Serbian Case for Space“ заједно са фирмом „Planet“, чије је седиште у Сан Франциску, организовала је 31. октобра и 1. новембра први Planet Balkan Hackathon који се одржао онлајн и у ком је учествовало око 40 тимова. На овом такмичењу бирала се једна од три теме ("Климатске промене", "Пољопривреда" или "Паметни градови") и задатак је био креирати решење користећи сателитске податке које је обезбедила компанија Planet. Прво место је освојила екипа GitGud у чијем су саставу четири студента Рачунарског факултета : Павле Галантић, Павле Прица, Андрија Милојевић и Илија Павловић.  

  • Виктор Лучић освојио је прво место на престижном CodeIT такмичењу

    Виктор Лучић, студент Рачунарског факултета, освојио је прво место у финалу у сениорској конкуренцији на престижном међународном такмичењу из програмирања CODEIT одржаном 14. јуна 2020. године. Ове године такмичење је одржано онлајн, а седиште координатора такмичења било је у Софији.    Поред Виктора у финалу су се такмичила још два студента са РАФ-а -  Алекса Плавшић и Новак Живанић, а укупно њих шесторо из Србије.    О каквом успеху је реч, сведочи и чињеница да је од укупно 23 финалиста, Рачунарски факултет имао чак три представника, а да се за место у финалу од октобра до маја, борило више од 100 учесника.    РАНГ ЛИСТА

  • Изабрани стипендисти РАФ-а

    Као и сваке године, Рачунарски факултет доделио је стипендије талентованим ученицима који су постигли запажене успехе на националним и међународним такмичењима из информатике, математике и физике. Циљ нам је да што већем броју талената омогућимо образовање које ће им отворити пут ка запослењу у врхунским домаћим и страним компанијама.    Објављена је листа стипендиста за упис у школску 2020/2021. годину.  Додељено је 8 пуних и 12 полустипендија за четворогодишње школовање на академским студијама РАФ-а. Матуранти који су добили пуне стипендије за бесплатно студирање као и они који су добили полустипендије могу се уписати до 17.06.2020. године. 

  • РАФ-овци убедљиво најбољи на Првом РАФ Хакатону

    На Првом РАФ Хакатон-у, одржаном 21. и 22. децембра 2019. године на Рачунарском факултету, прва три места освојили су тимови студената са РАФ-а. Тријумфовао је тим Кмице кога су чинили Вукоман Стојановић, Стефан Бургић, Душан Здравковић и Миљан Текић, друго место освојила екипа RAFx у саставу Бранко Фулурија, Милош Милуновић, Вања Пауновић и Михаило Вигњевић . Треће место припало је тиму Runtime<T>error, а чинили су га Лука Јовичић, Ђорђе Величковић и Лазар Булић. Од укупно 118 пријављених студената са чак 12 факултета из целе земље, 8 тимова је добило прилику да учествује на Хакатону. Осим са Рачунарског факултета, у финалу су учествовали тимови са Факултета организационих наука, Електротехничког факултета и Математичког факултета из Београда, као и Факултета техничких наука из Новог Сада.   Такмичари су добили прилику да у року од 24 часа искажу своје идеје и знање одговоривши на задату тему. Наиме, задатак је био осмислити најбољи метод за истраживање тржишта користећи све јавно доступне податке и алате.

  • Бриљантан успех студената Рачунарског факултета на највећем регионалном студентском такмичењу у Европи

    Студенти Рачунарског факултета постигли су бриљантан успех освојивши треће место на највећем регионалном студентском такмичењу из информатике за Југоисточну Европу ICPC, које је одржано у суботу 19. октобра 2019. у Букурешту у Румунији. У оштрој конкуренцији, коју је чинио чак 101 тим из Југоисточне Европе, тим Рачунарског факултета кога су чинили Алекса Плавшић студент четврте године, Алекса Милисављевић студент друге године и Павле Мартиновић студент прве године, са лакоћом је успео да освоји треће место и на тај начин да се пласира у финале такмичења, које ће се одржати у Москви крајем јуна 2020.године. Током пет сати, колико је трајало такмичење, тимови из Босне, Румуније, Бугарске, Украјине, Турске Грчке, Молдавије, Кипра и Србије решавали су 11 задатака из алгоритама и структура података. Из Србије, такмичила су се 3 тима са Рачунарског факултета и 3 тима са Електротехничког факултета. Наш тим РАФ Penguins кога чине ова три сјајна момка заблистао је својим пуним сјајем, оставивши далеко иза себе остале тимове из Србије, али и из осталих земаља које су се такмичиле. Све ово је доказ да најбољи студенти Србије долазе са РАФ-а! Са нестрпљењем чекамо такмичење у Москви и надамо се да ће наш тим засијати још јачим сјајем!         

  • Доминација студената РАФ-а на Електријади 2019

    Рачунарским факултетом у Београду одјекнуле су најбоље могуће вести које се на факултету могу чути. На Електријади 2019 у категорији алгоритми и структуре података студенти Рачунарског факултета били су најбољи! У екипном такмичењу студенти Рачунарског факултета у Београду освојили су прво и друго место оставивши иза себе тимове са Електротехничког факултета у Београду. Првопласирану екипу РАФ 1 чине студенти : Алекса Милисављевић, Никола Јовановић  и Богдан Бакарец. Друго место освојила је екипа РАФ 2 коју чине Огњен Ђуричић, Филип Ћосовић и Стефан  Максовић.

  • Успеси студената РАФ-а на Електријади 2019 се настављају

    Након великог успеха који су студенти Рачунарског факултета постигли у категорији: алгоритми и структуре података што смо већ са поносом истакли, сада се дичимо новим успесима наших студената. Наиме тим Рачунарског факултета кога чине студенти: Никола Јовановић, Ђорђе Анђелковић и Михаило Вигњевић освојили су друго место на екипном такмичењу из информатике на Електријади 2019.

  • Студенти РАФ-а настављају да нижу успехе на Електријади 2019

    Студенти Рачунарског факултета у Београду не престају да нижу успехе на Електријади 2019. У категорији : објектно оријентисано програмирање студенти Рачунарског факултета освојили су: Вукоман Стојановић у индивидуалном такмичењу треће место, а у екипном такмичењу четврто место освојили су Стефан Живковић, Милутин Милићевић и Алекса Милисављевић , пето место освојила је екипа коју чине : Вукоман Стојановић, Богдан Бакарец, Стефан Максовић . На индивидуалном такмичењу из математике треће место освојио је  Алекса Милисављевић. Ове године освојено је треће место из стоног тениса. Ово је прва РАФ-ова медаља из спорта, а освојили су је : Стефан Бургић, Милан Митић и Душан Ивковић. Честитамо свим студентима који су Рачунарски факултет окитили овако великим бројем значајних успеха.