Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Planirate da uložite novac u bitkoine? Nemojte

Kolektivno ludilo koje vlada oko novih kriptovaluta sve više počinje da liči na period Zlatne groznice. Bez obzira na to koliko vam cela pomama izgleda privlačno, ne nasedajte. Već nekoliko godina posmatram prilike u vezi sa bitkoinima i očekujem da će ceo proces jednostavno raspasti. Međutim, kolektivno ludilo koje vlada oko novih kriptovaluta sve više počinje da liči na period Zlatne groznice širom sveta. Shvatio sam da je cela situacija izmakla kontroli kad je moje sanduče elektronske pošte bilo preplavljeno finansijskim pričama i pitanjima koji se svode na jedno, a to je, da li treba ulagati u kriptovalute ili ne. Najbolje bi bilo da počnemo sa odgovorom: Ne, nemojte da ulažete novac u bitkoine.

Prvo zbog toga što kupovanje kriptovaluta nije ulaganje, kao što nije ni kupovanje zlata, lalinih pupoljaka ili

Opširnije...

CES 2018 će vam skrenuti pažnju na 5G


Ove godine, najveći svetski sajam potrošačke elektronike, uperiće svjetlo na bežičnu tehnologiju sledeće generacije koja će obeležiti narednu deceniju. Na ovogodišnjem CES-u će biti puno razgovora o automobilima bez vozača, povezanim kućama i internetu stvari. Evo tehnologije koja će dovesti do svih tih inovacija u narednoj deceniji: 5G. Skraćena oznaka "5G" označava petu generaciju bežične tehnologije. Širokopojasne bežične brzine koje dobijate na svom telefonu sada? To je tehnologija 4G. Pa razmislite o tome šta je sledeće. Ako ste uzbuđeni zbog te perspektive, niste jedini. Tehnički posmatrači vide 5G kao osnovu za mnoštvo drugih trendova. Na prošlogodišnjem CES-u, direktor Qualcomma Steve Mollenkopf opisao je 5G kao najveću stvar od uvođenja električne energije.

Опширније...

Zašto kompanija Alphabet želi da sagradi grad? Da bi dobila više podataka, naravno

Povezani gradski okruzi su sledeći potez Silicijumske doline! Većina ljudi bi verovatno bila potpuno zbunjena kad bi ih neko upitao da objasne frazu „izgraditi grad od interneta“. Međutim, trebalo bi da se naviknemo na ideju, jer to upravo pokušava Google-ova matična kompanija Alphabet. U oktobru 2016. godine, Sidewalk Labs, odeljak za urbane inovacije kompanije Alphabet, objavio je planove za transformaciju 16 američkih gradova i sa njima povezanih okruga u pametne gradove sa razvijenim prednostima savremenih informacionih tehnologija. Posle godinu dana, ogroman projekat je u zamahu pošto je Sidewalk Labs potpisao ugovor sa gradom Torontom prema kome je dobio dozvolu da 332 hektara zemljišta uz obalu pretvori u okrug povezanih gradova. U reagovanju na planove postavljena su i neka pitanja. Prvo i najvažnije: šta znači „od interneta“? Detalji projekta Toronto su prilično oskudni, ali objava Sidewalk Labs-a u vezi sa „izgradnjom okruga“ nudi objašnjenje. Zasnovana je na sistemu „sveprisutnog povezivanja“, koje Sidewalk Labs već́ razvija putem besplatne gigabitne bežične internet mreže u Njujorku. Ideja se sastoji u sledećem: kad se ljudi povežu na mrežu, podaci o njihovom ponašanju omogućiće da budući gradovi budu izgrađeni na čvrstom temelju dokaza o njenim stanovnicima. Takav temelj bi obezbedio pravilno urbano planiranje i razvoj od samog početka stvaranja grada.

Опширније...

Ocene Silicijumske doline za 2017. godinu

Kad se u budućnosti istoričari osvrnu na 2017. godinu, uvideće da su tada najmoćnije američke tehnološke kompanije i ekosistem investicionog kapitala koji ih je stvorio bile pod neobično velikom lupom političara i javnosti. Inovativna mašinerija u toj oblasti ostvarila je brojne tehničke novine, ali sporovi u vezi sa lažnim vestima i seksualnim uznemiravanjem koje su prijavile poslovne žene bacile su senku na Silicijumsku dolinu u ovoj godini. Sledi kratka rekapitulacija najvažnijih događaja.

USPONI

Velike tehnološke kompanije u zalivskoj oblasti San Franciska imale su mnogo posla u 2017. godini, a veštačka inteligencija je za mnoge od njih bila od najveće važnosti. Sa dugačkog spiska novina u toj oblasti spomenućemo TensorFlow Lite kompanije Google, odnosno „laku kategoriju“ softvera otvorenog koda za mašinsko učenje koja je ubrzala prihvatanje veštačke inteligencije u mnogim kompanijama. Nova verzija je omogućila korišćenje veštačke inteligencije u mobilnim telefonima i kućnim aparatima kao što su frižideri i zvučnici. I kompanija Facebook je doprinela napretku veštačke inteligencije predstavljanjem platforme ParlAI, koja je naučnicima olakšala stvaranje razgovornih sistema veštačke inteligencije i kombinovanje različitih pristupa mašinskom dijalogu.

Napredak je napravljen i u oblasti hardvera za veštačku inteligenciju. Kompanija za proizvodnju poluprovodnika Nvidia sa sedištem u Santa Klari uočila je da je cena njenih deonica skočila kad su istraživačke laboratorije i kompanije kupile veliki broj grafičkih procesorskih jedinica iz njene proizvodnje koje su postale deo mnogih aplikacija mašinskog učenja. Kompanija je predstavila i brojne nove proizvode koji su namenjeni veštačkoj inteligenciji, a uspela je da pokaže kreativnu primenu svoje tehnologije. Kompanija Google predstavila je novo integrisano kolo za mašinsko učenje – procesorsku jedinicu Cloud Tensor, kao i te povezane jedinice u oblaku pomoću brzih veza podataka da bi se napravili moćni veštački inteligentni računari.

Autonomna vozila i proširena stvarnost druga su dva prioriteta tehnoloških kompanija iz Silicijumske doline. Waymo, kompanije Alphabet kao i Uber, Lyft i Tesla tokom godine su objavljivali novosti u vezi sa transportom. Kompanija Waymo je odlučila da testira flotu autonomnih vozila u Finiksu; Uber je odlučio da potroši jednu milijardu dolara na 24.000 autonomnih vozila kompanije Volvo. Na tom putu našlo se i nekoliko udarnih rupa uključujući i pravnu bitku između kompanija Uber i Waymo oko krađe intelektualne svojine koja će se najverovatnije nastaviti u 2018. godini. Na polju proširene stvarnosti, Google i Apple su predstavile unapređene programe za svoje pametne telefone i tablete što će omogućiti masovnu proizvodnju nove tehnologije.

I inovativne kompanije u Silicijumskoj dolini imale su mnogo posla. Predviđanja iz 2016. godine koja su najavljivala predstojeće nestajanje takozvanih „jednoroga“, tehnoloških kompanija ili privatnih preduzeća vrednosti od 1 milijarde dolara ili više, nisu se ostvarila. Ukupna ulaganja preduzetnog kapitala se povećavaju. Prema podacima stručnih časopisa, preduzetni kapital dostigao je najvišu vrednost u deceniji. To je ohrabrilo inovativne kompanije u Dolini, iako su postojale naznake da se usporava finansiranje kompanija u ranoj fazi razvoja jer se sve više novca sliva u kompanije „jednoroge“.

PADOVI

To su bile dobre vesti, a sad one loše. Spor oko napora Rusije da utiče na ishod predsedničkih izbora 2016. godine izmišljajući objave na društvenim mrežama Facebook, Twitter, YouTube i mnogim drugim izazvao je intenzivno interesovanje Kongresa za funkcionisanje tih kompanija. Izvršni direktor kompanije Facebook Mark Zakerberg odmah je odbacio optužbe da je Rusija izmanipulisala njegovu platformu i tako uticala na glasanje i glasače. Kad se kasnije ispostavilo da su se objave iz Rusije pojavile u odeljku novosti na nalozima 126 miliona ljudi – što je mnogo više 10 miliona kako je procenila kompanija – otkriće je pokrenulo žestoku debatu o mogućnostima zauzdavanja Facebook-a i ostalih društvenih mreža.

Tokom godine pojavili su se uznemirujući dokazi da društvene mreže iz Silicijumske doline ne mogu efikasno da kontrolišu sadržaj koji se objavljuje. Kao odgovor na ogroman broj nasilnih video sadržaja i govora mržnje koji su se pojavili, kompanija Facebook je u maju izjavila da će pored 4.500 zaposlenih zaduženih za pregledanje sadržaja koji ne odgovaraju postavljenim standardima zajednice na društvenoj mreži, uposliti još 3.000. Početkom decembra, kompanija YouTube ,koja je takođe kritikovana zbog neodlučnosti da se uhvati u koštac sa neprimerenim sadržajima, rekla je da Google, u čijem je posedu, namerava da proširi tim zadužen za pregledanje neodgovarajućeg materijala koji bi sledeće godine trebalo da broji 10.000 članova.

Nagomilavanje ljudske radne snage neće rešiti taj problem. Izazov za Silicijumsku dolinu ne samo u sledećoj, nego i u narednim godinama, biće pronalaženje boljih tehnoloških alatki koje bi mogle da se iskoriste u te svrhe. Veštačka inteligencija bi ovde mogla da obavi važan zadatak. Kompanija YouTube kaže da je 98% uklonjenih video sadržaja obeleženo pomoću algoritama mašinskog učenja; polovinu sklone za manje od dva sata od postavljanja na sajt. Ohrabrujuće, ali društvene mreže bi trebalo da dođu do mnogo boljih rešenja za ovaj problem.

Postoji još nešto čime Silicijumska dolina, ili, još bolje, cela industrija savremenih tehnologija treba da se pozabavi, a to je duboko uvrežena rodna diskriminacija. Suzan Fauler je u februaru donela hrabru odluku i napisala objavu o poražavajućem stanju ljudskih odnosa u kompaniji Uber, zbog čega je izvršni direktor Travis Kalanik ostao bez radnog mesta nakon što je izvršena unutrašnja kontrola. Njena objava je pokrenula i širu raspravu o rodnoj diskriminaciji u svetu savremenih tehnologija. Rasprava je postala izuzetno ozbiljna pošto se pojavilo nekoliko izveštaja preduzetnica koje su navele da su ih seksualno uznemiravali pojedini ulagači preduzetnog kapitala i drugi istaknuti poslovni ljudi iz Silicijumske doline.

Rid Hofman, osnivač društvene mreže LinkedIn i visoko cenjeni investitor u Silicijumskoj dolini je u novembru pozvao rukovodioce tehnoloških kompanija da ulože veće napore u suzbijanje rodne i rasne diskriminacije. Izjavio je da kompanije snose odgovornost za svoje postupke i da su standardi sve viši što su kompanije veće. Silicijumska dolina je promenila način poslovanja i proizvodnje u mnogim privrednim granama. U 2018. godini trebalo bi da se postara da promeni sebe.

Napravljeni roboti najsličniji čoveku: igraju badminton, prave čučnjeve i imaju kompletan skelet


Japanski naučnici razvili su robote koji mogu da igraju badminton, rade zgibove i izvode vratolomne pokrete tako što su prvi put od kad se prave roboti, napravili zglobove koji funkcionišu kao ljudski i stvorili ljudsku strukturu kostiju da bi robotima omogućili obavljanje potpuno prirodnih pokreta. Većina humanoidnih robota koji su se do sad pojavili napravljeni su uz pomoć najjednostavnijih inženjerskih principa zbog čega im je telo kruto i glomazno, a pokreti kruti. Međutim, tim sa Univerziteta u Tokiju napravio je par humanoidnih robota koje su nazvali Kengoro i Kenšir. Pri stvaranju robota, tim je pratio kretnje ljudskog tela, rekonstruisao ceo mišićno-koštani sistem u aluminijumu, čeliku i plastici i ugradio sintetičke tetive i zglobove. Roboti imaju grudni koš i pokretljivu kičmu, kao i senzorni nervni sistem koji stalno nadzire ravnotežu i stabilnost. Pošto su dobili mogućnost obrade informacije, mogu da deluju bez unapred datih instrukcija. Naučnici i programeri kažu da njihovi humanoidi mogu da pomognu istraživačima da razumeju kako se ljudi kreću tokom sportskih aktivnosti, mogu da pomognu u razvoju veštačkih udova, unaprede izgled lutaka koje se koriste u testiranju sudara i pruže realističniju proceduru za rast ljudskih tkivnih graftova.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079