Из техничких разлога садржај читалишта можете пратити искључиво на латиници.

Roboti pružaju tračak nade za nuklearnu katastrofu u Fukušimi

11. marta 2011. godine, najgora nuklearna katastrofa u istoriji pukla je kao bomba. Čak i sada, roboti se približavaju samo toliko da vide koliko je stanje stvarno loše. Svrbi me nos. Instinktivno podižem ruku, ali moji prsti, prekriveni sa tri rukavice - jedne od platna, dve od lateksa - udaraju u providni plastični štit gas maske. Ruka mi nespretno drži svesku i olovku. Nosim beli Tyvek kombinezon preko pantalona, košulje i glave, koja je pokrivena svetlo žutim šlemom. Takođe nosim duple čarape i teške gumene čizme. Hodanje nije lako, a opremu osećam kao nespretnu drugu - i treću, i četvrtu - kožu. Klaustrofobična oprema izgleda kao pravo iz trilera o zombi apokalipsi. A tu je i taj svrab koji ne mogu da počešem.  Za svu tu zaštitu postoji dobar razlog - nalazim se unutar šupljeg vrha reaktora Jedinice 3 u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči. Da, upravo Fukušima Daiči, mesto najgore nuklearne katastrofe na svetu. Jedinica 3 je bila jedan od tri reaktora osakaćenih 11. marta 2011. godine, nakon što je zemljotres od 9 stepeni Rihterove skale udario 129 km od obale Japana. (Jedinice 4, 5 i 6 u Daičiju nisu u to vreme radile.) Potres je toliko tresao da je pomerio Zemljinu osu za skoro 10 centimetara, a obalu Japana za 2,5 metra. U to vreme je radilo jedanaest reaktora u četiri nuklearne elektrane širom regiona. Sve su se isključile automatski. Sve su prijavile da nema značajne štete.

Опширније...

Duga, spora smrt komercijalnog Unixa

Unix je bio standard za računanarstvo presudno za poslovanje. Sada se jedva održava u životu. Kako će se to završiti?

U devedesetim godinama prošlog veka, pa čak i tokom 2000-ih, ako ste imali kritične aplikacije za koje se tražilo nula zastoja, otpornost, zaobilaženje grešaka i visoke performanse, a niste želeli mejnfrejme, Unix je bio vaše rešenje.  Ako vaše baze podataka, planiranje resursa preduzeća, ljudski resursi, platni spiskovi, računovodstvo i druge poslovne aplikacije nisu radile na mejnfrejmu, verovatno su radile na Unix sistemima četiri dominantna proizvođača: Sun Microsystems, HP, IBM ili SGI. Svaki od njih imao je svoju vlastitu aromu Unixa i vlastiti RISC procesor. Za fajlove i štampu, ili možda za servere manjih odeljenja u najboljem slučaju su korišćeni serveri koji rade sa čipom x86. Danas je to svet x86 i Linuxa, sa određenim prisustvom Windows servera. Praktično svaki superračunar na listi Top 500 izvršava neku aromu Linuxa i koristi procesor x86. SGI je odavno otišao. Sun je neko vreme živeo kroz Oracle, ali je 2018. godine Oracle konačno odustao. HP Enterprise isporučuje samo nekoliko Unix servera godišnje, prvenstveno kao nadogradnju za postojeće korisnike sa starim sistemima. Jedino je IBM još uvek u igri, isporučujući nove sisteme i unapređenja u svom operativnom sistemu AIX. Nećemo da mozgamo o tome kako smo došli dovde. Umesto toga, ovo je uvid u to gde komercijalni Unix ide, i kako i kada će na kraju umreti. (Napomena: Mi konkretno govorimo o propadanju komercijalnog Unixa. Besplatne varijante i varijante otvorenog koda kao što je FreeBSD, koji je nastao iz projekta Berkeley Software Development (BSD) na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, i GNU još uvek cvetaju.)

Опширније...

CI/CD kao usluga: 10 alata za neprekidnu integraciju i isporuku u oblaku

Od Bitbucket-a i GitLab-a do AWS CodePipeline-a i Travis CI-ja, pogledajte ovih 10 usluga za oblak da biste automatizovali svoje softversko građenje, testiranje i implementaciju. Oblak i kontinuirana integracija (engl. CI - continuous integration) su prirodno povezani. Dok nas oblak oslobađa muke instaliranja i održavanja fizičkih servera, kontinuirana integracija automatizuje mnoge mučne poslove izgradnje, testiranja i implementacije našeg koda. Ako oboje ima za cilj da se rasterete razvojni timovi, ima smisla da se oni kombinuju i tako se jednim korakom eliminiše još više napora. Postoje mnoge usluge kontinuirane integracije i sve one rade uglavnom isto, bar u apstraktnom smislu. One počinju sa listom zadataka kao što su prevođenje ili testiranje, koji se moraju obaviti pre nego što svet počne da koristi genijalnost vašeg novog softvera. Kada potvrdite svoje linije koda, alati počinju izvršavanje po kontrolnoj listi sve dok ne naiđu na prepreku. Ako ne bude prepreka, svi su zadovoljni.

Опширније...

Šta je bezbednost aplikacije? Proces i alati za obezbeđenje softvera

Provera bezbednosnih propusta u vašim aplikacijama je bitna jer pretnje postaju sve jače i preovlađujuće. Bazbednost aplikacija je proces koji čini aplikacije sigurnijim tako što pronalazi, popravlja i poboljšava bezbednost aplikacija. Mnogo toga se dešava tokom razvojne faze, ali uključuje takođe alate i metode za zaštitu aplikacija kada su one već u primeni. Ovo postaje sve važnije jer hakeri svojim napadima sve više ciljaju aplikacije. Bezbednost aplikacija dobija mnogo pažnje. Dostupne su na stotine alata za obezbeđivanje različitih elemenata vašeg portfolija aplikacija, od zaključavanja izmena kodiranja do procene nehotičnih pretnji kodiranja, procene opcija enkripcije i dozvola za reviziju i prava pristupa. Postoje specijalizovani alati za mobilne aplikacije, za aplikacije na mreži i za zaštitne zidove dizajnirane posebno za veb aplikacije.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079