1943.
Истраживачи на Univerzitetu Пенсилваније почели су рад на ENIAC-u (Electronic Numerical Integrator and Computer ), машини која је била у стању да обави тада изванредних 5.000 сабирања у секунди. ENIAC је био обавијен војном тајном пошто му је главна сврха било израчунавање „артиљеријских таблица“ за гранате. Пре ENIAC-а, то су радиле жене (које су звали рачунарке – „computers“) које су у великим групама радиле на механичким стоним калкулаторима. ENIAC је довршен тек после рата (фебруара 1946) али је генерација пројектаната рачунара учила на његовом дизајну и на летњем курсу који су држали Екерт (Eckert) и Mohli (Mauchly) на факултету Moore Сцхоол. ENIAC је, међутим, био у стању да решава разноврсне рачунске проблеме опште намене и био је 1948. ангажован на две године. ENIAC је постао познат јавности када је довршен фебруара 1946, када су вође пројекта Џон Mohli и Преспер Екерт поносно приказали 93 квадратна метра утикача, прекидача и лампица који су рачунали 1.000 пута брже од осталих машина у то време.