Zemlje koje primenjuju biometriju
Sjedinjene Američke Države
Vlada SAD postala je veliki zagovornik biometrije zbog povećanog straha od terorizma još od 11. septembra 2001. godine.
Federalni biro trenutno troši milijardu dolara da napravi novu biometrijsku bazu podataka u koju će da pohraniti DNK, otiske prstiju i druge biometrijske podatke. Raščunari koji će raditi s bazom podataka nalaziće se u podzemnom postrojenju veličine fudbalskog terena.
I Department of Homeland Security i DARPA mnogo ulažu u istraživanje sistema za prepoznavanje lica. Information Processing Technology Office pokrenuo je program za prepoznavanje ljudi na daljinu i razvio tehnologije koje su u mogućnosti da identifikuju osobu na daljini i do 150 metara na osnovu crta lica.
Bivši američki predsednik Džordž Buš izdao je 2008. godine direktivu kojom je tražio da se poveća mogućnost razmene i interoperabilnosti u prikupljanju, čuvanju, upotrebi, analizi i razmeni biometrijskih i drugih podataka pojedinaca između ministarstava i agencija američke federalne vlade.
Od 2005. izrađuju se američki pasoši s facijalnim biometrijskim podacima. Zagovornici privatnosti u mnogim zemljama kritikovali su upotrebu ove tehnologije kao potencijalni uzrok narušavanja građanskih sloboda i privatnosti i krađu identiteta. Trenutno u SAD i EU postoje shvatanja da informacije mogu biti skinute i identifikovati nacionalnu pripadnost ljudi, što se može iskoristiti u kriminalne svrhe kao što je, npr., kidnapovanje.
Common Access Card ministarstva odbrane SAD je identifikaciona kartica koja se daje ljudstvu koje radi za vladu i koje radi na posedima američke vojske. Ova kartica sadrži biometrijske podatke i digitalne fotografije. Takođe ima laserski ugrađene fotografije i holograme kako bi se povećala sigurnost i smanjio rizik od falsifikovanja. Izdato je preko deset miliona ovih kartica.
Prema Džimu Vajmanu, direktoru nacionalnog biometrijskog test centra na univerzitetu u San Hozeu, Diznilend je najveći pojedinačni korisnik biometrije. Međutim program US-VISIT uskoro će prevazići upotrebu biometrije u Diznilendu.
Nemačka
Biometrijsko tržište u Nemačkoj oseća veliki porast poslednjih godina. Tržište će se povećati sa otprilike oko 12 miliona na 377 miliona evra. Federalna vlada će najviše doprineti ovom razvoju. Pojedinačno, biometrijske procedure otiska prsta i prepoznavanja lica mogu profitirati od vladinog projekta. U maju 2005. Gornji dom nemačkog parlamenta odobrio je korišćenje ePass, pasoša koji je dat svim nemačkim građanima a koji sadrži biometrijsku tehnologiju. ePass se koristi od novembra 2005. i sadrži čip s digitalnom fotografijom i otisak prsta obe ruke, obično kažiprsta, ali mogu se koristiti i otisci drugih prstiju ako čovek nema kažiprst ili je otisak loš.Treći način za biometrijsku identifikaciju jeste skeniranje rožnjače oka koja će se uvesti kasnije. Povećana upotreba biometrijske tehnologije u Nemačkoj jeste napor da se ne samo građani učine sigurnim u okviru granica Nemačke nego i da se ispuni rok koji su dale SAD zemljama koje koriste vize da uvedu biometrijske pasoše. Uz pravljenje biometrijskih pasoša za nemačke građane, nemačka vlada izdala je nove zahteve za posetioce koji se prijavljuju za vizu. Samo konkurenti za dugoročne vize, koje omogućuju prebivalište na tri meseca ući će u biometrijski registracioni program. Nove radne vize će takođe imati otiske prstiju, skeniranje rožnjače i digitalne fotografije. Nemačka je takođe jedna od prvih zemalja koja je implementirala biometrijsku tehnologiju na olimpijskim igrama kako bi zaštitila nemačke sportiste. Olimpijske igre su uvek napet događaj u smislu bezbednosti i prethodne igre potresli su teroristički napadi – Nemačka je poslednji put bila domaćin igara u Minhenu 1972. i tada je ubijeno 11 izraelskih sportista.
Biometrijska tehnologija je prvi put korišćena na letnjim Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Na registrovanju akreditovani posetioci dobili su identifikacionu karticu koja sadrži njihov otisak prsta, i ona im je omogućavala ulazak u „Nemačku kuću“. U akreditovane posetioce spadaju i sportisti, trenersko osoblje, menadžment tima i pripadnici medija.
Kao protest protiv povećane upotrebe biometrijskih podataka, uticajna hakerska grupa Haos kompjuterski klub objavio je otisak prsta nemačkog ministra unutrašnjih poslova Volfganga Šaubla u martu 2008. kao dodatak magazinu Datenschleuder. Magazin je takođe imao otisak prsta na filmu koji se može koristiti da se zavara čitač otiska prsta.
Brazil
Od početka 20. veka građani Brazila koriste identifikacione kartice. Brazilska vlada usvojila je biometriju zasnovanu na otiscima prstiju zahvaljujući zalaganju doktora Feliksa Pačeka. Doktor Pačeko je bio prijatelj doktora Huana Vučetića, koji je izmislio kompletan klasifikacioni sistem koji postoji. Vučetićev sistem usvojen je ne samo u Brazilu nego i u mnogim drugim zemljama Južne Amerike. ID institut (Instituto de Identificação Félix Pacheco) jeste najstariji institut u Brazilu i integrisan je u DETRAN (brazilski ekvivalent DMV) u civilni i kriminalni AFIS sistem 1999.
Svakoj državi u Brazilu dozvoljeno je da štampa sopstvene ID kartice, ali su obrazac i datum isti za sve. ID kartice štampane u Riju (tada glavnom gradu) potpuno su digitalizovane i koriste 2D bar kod sa informacijama koje se mogu koristiti i bez korisnika. 2D bar kod kodira boju fotografije , potpis, dva otiska prsta i ostale građanske podatke. Ova tehnologija je razvijena 2000. kako bi se povećala sigurnost brazilskih ID kartica.
Do kraja 2005. brazilska vlada počela je razvijanje novog pasoša. Nova dokumenta puštena su u upotrebu početkom 2007. u Braziliji, glavnom gradu. Novi pasoši imaju nekoliko zaštitnih osobina, lasersku perforaciju, UV sakriveni simbol, bezbednosni sloj preko promenljivih podataka itd. Brazilski građani će imati svoj potpis, sliku i 10 uzetih otisaka prsta tokom izrade pasoša. Svi podaci će se čuvati u ICAO E-passport standardu.
Irak
Biometrija je korišćena u Iraku kako bi se što više Iračana uvelo u evidenciju i kako bi im se obezbedila ID kartica koju nije moguće falsifikovati. Tokom stvaranja baze podataka, skupljene biometrijske informacije su uključene u centralnu bazu podataka koja dozvoljava korisniku kreiranje profila.Čak i ako Iračanin izgubi karticu, moguća je identifikacija pomoću korišćenja jedinstvenih biometrijskih informacija. Informacije mogu biti dodate na svaki snimljeni profil kao što je biografija. Ovo može da pomogne američkim snagama da utvrde da li je neko pravio nevolje u prošlosti. Glavni sistem koji se koristi u Iraku je BISA. Ovaj sistem koristi pametne kartice i korisničku biometriju kako bi oemogućio neovlašćen ulazak u baze ili druge instalacije. Drugi se zove BAT, što znači Biometric Automated Toolset.
Japan
Nekoliko banaka u Japanu usvojile su ili potvrdu pomoću vena šake ili vena prsta za svoje bankomate. Tehnologiju potvrde pomoću vena šake razvio je Fudžicu i pored ostalih firmi dokazala je da ima prihvatljiv procenat greške pri potvrdi identiteta. Tehnologiju potvrde identiteta pomoću vena prsta razvio je Hitači. Ovu tehnologiju su usvojile mnoge banke kao što su Sumitomo Mitsui Financial Group, Mizuho Financial Group i Japan Post Bank. Tehnologiju potvrde identiteta pomoću vena šake usvojile su banke kao što su Bank of Tokyo-Mitsubishi UFJ.
Ujedinjeno Kraljevstvo
Skeneri otisaka prstiju korišćeni su u nekim školama kako bi se sredstva sa računa roditelja prebacila za plaćanje ishrane dece. Korišćenjem takvog sistema može se napraviti nutritivni izveštaj na osnovu kojeg bi roditelji imali uvid u ishranu deteta.Ovo je izazvalo negodovanje grupa koje se zalažu za slobodu smatrajući da se time mladima oduzima sloboda izbora. Drugi problem predstavljala je opasnost da podaci ne procure do proizvođača hrane.
Australija
Posetioci koje žele da obiđu Australiju moraće da prođu biometrijsku potvrdu kao deo sistema Smartgate koji povezuje pojedince s njihovim vizama i pasošima. Biometrijski podaci se već skupljaju od nekih koji traže vizu od Imigracionog odeljenja. Australija je prva koja je uvela biometrijski kod za privatnost. Kod ima standarde o privatnosti koji su najbliži ekvivalent nacionalnim australijskim principima i aktu o privatnosti, a takođe uključuje visoke standarde o zaštiti privatnosti. Korišćenje ovog koda je dobrovoljno.