Možemo reći da je krađa jedan od najčešćih oblika računarskog kriminala. Pojavom interneta raćunari su počeli da se koriste za krađu informacija, krađu novca i mnogih drugih stvari. Ponekad lopovi koriste računare i drugi alat da ukradu kompletne identitete.
Krađa identiteta se definiše kao proces korišćenja tuđih ličnih podataka sa ciljem ostvarivanja direktne koristi za sebe, radi dobijanja finansijskih zarada, kredita i drugih pogodnosti na osnovu zloupotrebljenog identiteta.
Uvod u krađu identiteta
Još odavnina se pojavljuje krađa identiteta ali naravno u drugim oblicima, još mnogo pre nastanka kompjutera. Ljudi su pravili nove ili krali postojeće identitete kako bi izbegli zatvor u želji za novom šansom. Ova vrsta krađe identiteta se naziva “ghosting”.
Ljudi su se takođe dosetili telefonskih poziva pokušajući da izvuku informacije putem navodnih dobitaka na lotou i lažnih poklona. Zatim su pretraživali po raznom smeću za izgubljenim novčanicima i dokumentima.
Nove tehnologije su uvele nove pristupe neetičkom ponašanju. Jedna od najvećih briga jeste lakoća kojom se lične informacije mogu prikupiti, deliti i zloupotrebiti preko interneta. Čim se priključimo na internet postoji šansa da nam neko preko mreže može pristupiti podacima na računaru, jedna od posledica narušavanja nečije privatnosti može da bude krađa identiteta. Osoba koja ukrade identitet može da zloupotrebi isti, i traži pozajmicu od banke, kupuje određenu robu, uplati putovanje i mnoge druge stvari. Ova vrsta zloupotrebe je definitivno jedna od najzastupljenijih, kako u “online”, tako i u “offline” okruženju. Ono što je zanimljivo je činjenica da različite vrste drugih oblika kriminalnih aktivnosti koje se dovode u vezu sa sajber kriminalom, u osnovi imaju krađu identiteta kao polaznu tačku za izvršavanje kriminalnih dela.
Tipovi krađe identiteta
Krađa identiteta se javlja u raznim oblicima, možemo ih podeliti u više tipova po prioritetu :
Krađa identiteta preko ličnih dokumenata
Lopovi mogu da iskoriste vaša dokumenta i predstave se u vaše ime, najčešće ukoliko su imali problema sa zakonom u prošlosti. Kako bi izbegli posledice od strane države. Ovo je najopasniji vid krađe identiteta jer osoba čija su dokumenta ukradena može imati ozbiljne posledice. Informacije koje lopov može da iskoristi u ilegalne svrhe su broj:
1. Ime,
2. Prezime,
3. Datum rođenja,
4. Mesto rođenja,
5. Broj lične karte,
6. JMBG,
7. Vozačku dozvolu,
8. Zdravstvenu knjižicu
Jedna od zanimljivih stvari je da lopov može da upotrebi čak i zdravstvenu knjižicu kako bi iskoristio tuđe osiguranje
Krađa identiteta preko bankovnih kartica
Pristupom informacija vaše kartice. Lopov može da pristupi vašim bankovnim računima i da ih koristi ilegalno. Kako bi skinuo novac, kupovao i tako vas finansijski oštetetio.
Sintetisana krađa identiteta
Sintetička krađu identiteta je prevara koja uključuje korišćenje izmišljenog identiteta. Lopovi stvaraju nove identitete koristeći kombinaciju stvarnih i izmišljenih informacija, ili ponekad potpuno izmišljenih informacija. Tipično, prevaranti će koristiti pravi broj socijalnog osiguranja ili JMBG-a i upariti ga sa izmišljenim imenom.
Primeri krađe identiteta
Putem baze podataka
Jedan od načina je krađa informacija iz baza podataka banaka, e-trgovina, obračunskih ustanova i drugih koje imaju takvu vrstu informacija korisnu za lopove. Najveći krivac za ovakvu vrstu krađe identiteta je upravo taj sajt, jer čuva veoma važne informacije korisnika ali uprkos tome lak je za provaljivanje i vađenje podataka.
Putem elektronske pošte ( “phishing” )
Najjednostavniji način krađe identiteta je napad spamom, pod spamom se podrazumeva neželjena i zlonamerna pošta. Najčešća tehnika koja šalje spam poruke je “phishing”. “Phishing” označava lažno predstavljanje u elektronskoj pošti kao postojeće kompanije, kojim se primalac navodi da prosledi svoje podatke na lažne adrese elektronske pošte. “Phishing” predstavlja pokušaj krađe podataka korisnika interneta putem falsifikovane “web” stranice. Obično se link za takvu stranicu nalazi u “e-mail-u” ili “chat” porukama koje se nasumićno šalju, u pokušaju da se klijenti prevare i navedu da otkriju informacije na lažnoj “web” stranici. U tim porukama obično se tvrdi da je neophodno potvrditi informacije o računu, i klijenti nagovaraju da kliknu na dati link u “e-mail-u” koja vodi do lažne “web” stranice. Sve informacije koje se upišu na lažnoj web stranici dospevaju u ruke kriminalaca koje oni zatim koriste u svoje nezakonite svrhe. Primer lažne “web” stranice može biti http://www.nds.rs/ koji može da zameni http://www.nbs.rs/ (Narodna Banka Srbije). Teško vidljiva greška može mnogo da košta.
Putem zlonamernih softvera
Preko zlonamernih softvera se može doći do željenih informacija koje poseduje određena osoba, time što virus pokupi lozinke, korisnička imena i ostale bitne informacije.
Odbrana od krađe identiteta
- Kao prvo vodite računa o vašim ličnim dokumentima i pazite gde ih ostavljate.
- Nikome ne dajte vaše lične podatke Van državnih ustanova i ovlašćenih banaka.
- Ne bacajte dokumenta sa vašim informacijama u smeće koje je dostupno svima. Predlog je čuvati sva važna dokumenta.
- Proveravajte bankovna stanja redovno
- Ne otvarajte raznorazne reklame na „web“ sajtovima
- Pazite koje „e-mail“ poruke otvarate
- Ne ulazite na sajtove koji su manje poznati i dobro pogledajte adresu bolje poznatih sajtova kako ne bi naseli na prevaru
Autor: Nebojša Šapić