Šef za štampače Enrique Lores želi da vrati radost jednostavnog gledanja fotografija koje nas podsećaju na dobra vremena. Kada ste poslednji put bili uzbuđeni zbog štampača? Možda je to bilo 1999. godine kada su tri nezadovoljna radnika bejzbol palicom uništila jedan štampač u filmu ‘Kancelarijski prostor’. Enrique Lores, direktor HP-ovog štamparskog odeljenja, želi da vam pruži bolji doživljaj. Sretan je što možete na telefonu da prelistavate fotografije koje vam se sviđaju. Ali za slike koje volite, on želi da napravite nešto što možete da osetite u ruci i zakačite na frižider da biste mogli ponovo doživeti dobra vremena. Da bi nas doveo do toga, on pokušava da napravi štampače koji su lakši za korišćenje – naročito sa vašeg telefona – a nemaju manu kertridža sa mastilom koje zateknete osušene kada za školski projekat svog deteta obrišete prašinu sa vašeg štampača.
Lores ima i veličanstvenije ideje u pripremi: društvena štampa na zabavama sa HP-ovim malim štampačem Sprocket, lično prilagođenim časopisima, kodiranje uvećanom realnošću koje će otkriti da li Louis Vuitton tašna jeste ili nije falsifikat, i štampači koji ukrašavaju vrata, majice i zavese novim dizajnom. HP je čak i deo japanskog hotelskog projekta koji će prilagoditi podove, zidove i nameštaj vaše sobe, ako dođete tokom olimpijskih igara 2020. godine.
I možda najradikalnije, on želi da napravi štampač koji ćete zapravo rado videti. „Na našu sramotu, videli smo da potrošači troše više novca na nameštaj da bi sakrili štampače nego na kupovinu štampača“, rekao je Lores. Ako investicije HP-a u dizajn uspeju, bićete ponosni da prikažete svoj sledeći štampač.
Lores, doteran čovek sa pevušećim španskim akcentom, nadgleda poslovanje koje donosi 20 milijardi dolara godišnje, a prodaje ne samo jeftine inkjet štampače koji sede u vašoj kućnoj kancelariji, već i nezgrapne štampače-kopirke u kancelarijama i mamutske Indigo štampače koji mogu da štampaju visokokvalitetne prilagođene foto-knjige iz kompanija poput Shutterfly. A ako ste fotograf entuzijasta, on ima neke fine štampače za velike formate koje bi voleo da vam proda.
Lores je razgovarao o svom poslu sa CNET-om. Sledeće je uređeni transkript tog razgovora.
P: Ljudi vide štampače kao korisne stvari koje zauzimaju prostor u kancelariji. Da li su oni dosadna kategorija proizvoda?
Lores: To je dugo bio slučaj, i to je jedna od stvari koje smo počeli da menjamo.
Uzbuđenje će doći više od izlaza nego od samih štampača. Ono što potrošači žele je da štampaju fotografiju osobe koju vole. Nešto što nismo dovoljno radili je da redefinišemo ovu kategoriju i postignemo da štampači izgledaju lepo. Ako pogledam štampače koje smo pravili pre 29 godina i štampače koje pravimo danas, oni su slični. Kao lideri u kategoriji, nismo učinili dovoljno da je ponovo otkrijemo. To je nešto što radimo danas.
Prošle godine smo lansirali Sprocket, mali štampač za potrošače. Ovo nam se dopada ne samo zato što je to sjajan posao, već zato što unosi energiju u ovu kategoriju. Pokazuje potrošačima nove stvari, nove načine eksperimentisanja sa štampanim dokumentom. Štampanje je ponovo uzbudljivo.
Za mlade generacije koje nikada ranije nisu koristile štampu, to im pokazuje šta je moguće. Imamo inicijativu pod nazivom društveno štampanje, gde je reč o tome kako možemo da stvorimo ta iskustva. Mi [ćemo omogućiti] ono što nazivamo režim zabave – nekoliko ljudi se može povezati sa njim i odštampati svoje fotografije na istom [Sprocket] štampaču kako bi se osiguralo da to postane društveno iskustvo.
Dakle, štampač je sredstvo – isticanje uspomena. Da li možete dati primere šta će se dešavati što je danas nemoguće?
Lores: Najbolji primer su fotografije. Razmislite o tome koliko fotografija svakodnevno snimaju svi naši telefoni. Velika, velika, velika većina se nikad više ne pogleda. Zaboravite da ih imate. Izgubili smo radost gledanja fotografija koje smo snimili. Sa štampanjem možete tu radost da vratite. Kada imate fizičku fotografiju kod kuće ili na frižideru, ova slika vraća sećanja na trenutak kada ste je snimili. Fizička iskustva su važna jer ona stvarno pomažu da ponovo doživite ta sećanja u kojima zaista uživate.
Šta mislite o pretplatničkoj službi u kojoj se vaše fotografije automatski učitavaju i dobijate stranicu sa gomilom slika?
Lores: Radimo na mnogim od ovih pravaca. Na primer, mi omogućavamo govorno upravljanje. Vi se vraćate sa putovanja, vidite svoje fotografije na Google Photos, a zatim kažete: „Print this photo“ (Odštampaj ovu fotografiju).
Koliko je velika zarada od štampe u HP-u?
Lores: Oko 20 milijardi dolara godišnje – oko 40 do 45 odsto prihoda kompanije i oko 80 odsto profita kompanije. Pošto je razdvajanje (razdvajanje Hewlett-Packard-a u kompaniju Hewlett-Packard Enterprise i Loresovu kompaniju HP), biznis je počeo ponovo da raste. U posljednjih pet kvartala rastemo. Pre toga, nismo se povećavali još od pre 2011. godine.
Prebacili ste deo kupovine mastila na pretplatnički model. Koji deo kupaca je na tom planu?
Lores: Mi ne objavljujemo broj kupaca, ali on raste u poslednjih četiri ili pet godina. To postaje značajan deo našeg poslovanja.
Sa modelom pretplate, štampanje je jeftinije za 70 odsto. I HP prati količinu mastila u štampaču, pa pre nego što štampaču ponestane mastila, mi isporučujemo potrošaču novi kertridž. Staramo se da štampači uvek rade.
Da li će u nekom trenutku svi ovako kupovati zalihe? Pretpostavljam da su neki ljudi nervozni zbog toga jer misle da će ih zadesiti troškovi koje ne očekuju.
Lores: Mnogi klijenti ne vole da daju svoju kreditnu karticu ili uopšte ne vole pretplatničke usluge. Tako da mislim da nikad nećemo biti na 100 posto, ali vrlo veliki deo potrošača hoće.
Zanima me vaša tehnologija prilagođenog štampanja stvari kao što su foto-knjige i časopisi i foto kalendari. Recite mi šta ste uradili sa aprilskim izdanjem Elle-a sa Kim Kardashian.
Lores: Svaka naslovna strana ima posebnu, jedinstvenu poruku. Ova je „Zdravo, Enrique“, sa Kiminim potpisom. Svaki pretplatnik je dobio drugačiji časopis sa posebnom posvetom. Bilo je to da im pomogne da naprave drugačiju vezu sa svojim pretplatnicima. Ovo je samo početak, jer na isti način na koji smo prilagodili naslovnu stranu, možemo da personalizujemo čitav časopis.
Svi ovi časopisi imaju dosta informacija o pretplatnicima. Oni znaju koje članke vole, koji članci im se ne dopadaju. Oni znaju vrstu proizvoda koji mogu biti zanimljivi i vrste proizvoda koji nisu zanimljivi. Oni bi mogli da redizajniraju i kompletan časopis i naprave potpuno personalizovan časopis. Ali ne možete da personalizujete 100 posto, jer postoji vrednost i u neočekivanom – ali takođe možete da personalizujete neočekivano. Jednog dana će se i to desiti.
Mi možemo da izradimo personalizovane udžbenike. Možete da birate lekcije. To će u potpunosti promeniti iskustvo nastave i iskustvo učenja.
Zanimljiva je uvećana realnost. Kako se uklapate u to?
Lores: Imamo tehnologije štampanja koje mogu u slike da ugrade specijalne kodove koji su nevidljivi za ljudsko oko, ali su vidljivi senzorima. Kada senzor vidi takvu sliku, dobićete e-poštu ili dobijate digitalno iskustvo. Svi Sprocketi koje danas prodajemo imaju ugrađenu ovu tehnologiju. Na primer, možete snimiti video zapis ptice i odštampati jedan od okvira. Kada ovaj okvir vidite kroz svoj telefon, videćete ceo video.
Mi ćemo ovo ugraditi i u druge tehnologije. To radimo za pakovanje. To takođe može doneti bezbednost, a bezbednost je vrlo zanimljiva za kancelarijske dokumente.
Na ambalaži ćete dobiti dosta informacija o tome kada je nešto proizvedeno, ili da li je proizvedeno u jednoj fabrici ili drugoj fabrici. To možete koristiti za bezbednost od falsifikovanja. Ako razmislite o lekovima, na primer, borba protiv falsifikovanja je zaista važna. Sve ove tehnologije stvarno će pomoći da se ta borba pojednostavi.
Izveštavao sam sa jednog suđenja o patentnu – Apple protiv Samsunga – i svako jutro bi ljudi u sudnicu dovozili ogromna kolica sa po tri ili četiri desetine paketa, svaki od 300 ili 400 stranica papira. Najveći deo je samo stajao tamo, kao nepomične hrpe mrtvih stabala. Da li je to pravi način da se radi?
Lores: Dozvolite mi da pričam o mrtvim stablima. Održivost je sve važnija za sve nas. Danas štampanje ima stigmu da nije održivo. Verovali ili ne, to nije tačno.
Kada razmišljate o mrtvim stablima koja su se unosila u sudnicu, vi imate vizuelni prikaz od pre nekih verovatno 50 ili 100 godina, kada je papir poticao od drveća koje se nalazilo u šumi. Danas, 90 posto papira potiče od drveća koje je posađeno da bi postalo papir. U stvari, ako opadne potražnja za štampačima, sve to drveće se neće ni posaditi. To je nešto što je teško objasniti zato što je potpuno u suprotnosti sa neposrednim opažanjem, ali veliki broj drveća koje se sadi danas u svetu, sadi se zato što postoji potreba za papirom.
To je nešto na čemu sada radimo – kako da to prenesemo na pravi način, tako da potrošači shvate da je, u stvari, štampa održiva.
Ali ljudima 21. veka navodno treba manje fizičkih stvari. Da li će ljudi dugoročno to ceniti koliko i danas?
Lores: Ovde se vraćamo na vrednost fizičkog iskustva. U stvari, ljudi 21. veka su oni koji koriste Sprocket i uživaju u njemu. Vrednost da imate nešto što možete da dodirnete, pomirišete, sa čim možete da se igrate – to važi za svakoga. Kada komunicirate sa nečim što je štampano, vi aktivirate više čula nego kada gledate nešto na ekranu. A to je da koristite svoje čulo dodira i čulo mirisa. Vaš odnos sa objektom se razlikuje od odnosa sa ekranom.
Dobro, miris knjige kada otvorite novu knjigu. Ali uglavnom sam prestao da kupujem papirne knjige. Ovih dana možete da stavite mnogo knjiga na jedan telefon. Da li se više krećemo ka svetu bez papira?
Lores: Ono što vidimo jeste da broj stranica kancelarijskih dokumenata štampanih po osobi u razvijenim zemljama opada, jer mnogi procesi postaju digitalni. Ali kada pogledamo ukupan broj stranica štampanih u svetu, on je zapravo stabilan. Pad u razvijenim zemaljama nadoknađuje se ekonomskim rastom, uglavnom u zemljama u razvoju.
HP ima puno istraživača. Koje muke očekujete da će nestati? Kartridži koji se ne osuše? Kraj zaglavljivanja papira? Drajveri za štampače koji nisu grozni?
Lores: Omogućavamo da štampanje bude što je moguće lakše i što praktičnije. Većina sadržaja se danas nalazi u našim mobilnim uređajima, ali kako olakšati štampanje sa mobilnih interfejsa? Kako svi prelazimo na govorne interfejse, videćete mnogo rada u tom prostoru.
Na našu sramotu, videli smo da potrošači troše više novca na nameštaj da bi sakrili štampače nego na kupovinu štampača. Napraviti štampače koji izgledaju lepo i koje smo vi i ja spremni da imamo u dnevnoj sobi je druga stvar koju ćete videti da radimo – ima puno investicija.
Za mene je štampanje neophodno zlo u mom životu.
Lores: Morate razmišljati pozitivno. To vraća vaše uspomene u život.
Dozvolite mi da objasnim jednu lepu stvar koju verovatno ne bi trebalo. Radili smo u poslednjih nekoliko godina da pomognemo bolnicama da dekorišu sobe u kojima se leče deca. Uradili smo neku tehnologiju za štampanje plakata i tapeta. To je jedina tehnologija koja se sme koristiti u bolnici. Dakle, sada, u mnogim odeljenjima za lečenje karcinoma, ona su ukrašena tako da kada deca prolaze kroz velike mašine, one su poput svemirskih letilica. Ono što sada radimo je ugrađivanje tehnologija uvećane realnosti u te plakate, pa kada deca čekaju na lečenje, ona mogu da se igraju traženja predmeta. To im pomaže da zaborave šta se stvarno dešava sa njima. To može da donese vrlo prijatna iskustva koja stvarno pomažu ljudima da prođu kroz teška vremena.
Vi niste u HP-ovom odeljenju za 3D štampu, već se proširujete van štampe na papiru. Koji drugi mediji su u budućnosti?
Lores: Do kraja godine isporučujemo prve proizvode za štampu tekstila. Ove godine pokrećemo i štampač za valoviti karton. Možemo da štampamo na skoro svim plastičnim materijalima. Broj materijala koje pokrivamo je vrlo veliki i nastavićemo to da proširujemo.
Ove godine pokrećemo i prvi štampač koji će moći da štampa na krutom materijalu. Možete kroz njega da stavite vrata i on će štampati na vratima. Širina je do 3 metra. To će se mnogo koristiti za dekoraciju i reklamiranje.
Sa štampanjem tkanina, prva stvar koja mi je pala na pamet jesu prilagođene majice.
Lores: Naše interesovanje za tekstil će biti više u sportskoj odeći, jer za svaku vrstu tkanine treba imati posebnu vrstu mastila. Možete da odštampate zavese ili velike tekstilne znakove. Kada dizajniramo novu vrstu mastila, mi ćemo se širiti na majice ili druge vrste odeće.
Koji su kupci za to?
Lores: Mogao bi biti Nike za štampanje sportskih majica. Takođe predviđamo kompanije kojima pošaljete fotografiju ili dizajn i oni vam ga odštampaju. Na primer, većina biciklističkih timova ima vlastite klupske majice.
2020 je godina Olimpijade u Tokiju. Radimo sa velikim izdavačem koji ima prava za manga stripove. Oni će otvoriti hotel. Kada se registrujete, moći ćete da kažete kako želite da vaša soba bude ukrašena, a oni će vam personalizovati celu sobu. Tepih će biti vaš tepih. Posteljina će biti ona koju volite. Tapete će biti tapete koje vi hoćete. Fotografije ili portreti u sobi će biti iz teme koju zatražite. Možete reći: „Želim sobu u Ratu zvezda“, a soba će biti iskustvo „Rata zvezda“. Možda će sledeća osoba imati fudbalsku temu.
Stvari koje danas dobijamo iste kao i svi ostali – u budućnosti će sve biti personalizovane.
Izvor: CNET