Nova lista najbržih računara na svetu – lista Top 500 – je objavljena, a svaki od njih radi brže od petaflopa kada koristi Linux.
Autor: Steven J. Vaughan-Nichols
Da, sada se puno govori o tome kako kvantni računari mogu za 200 sekundi da obave posao koji bi na najbržim superračunarima na svetu potrajao 10.000 godina. To je lepo. Ali jednostavna istina je da su za skoro sve poslove superračunari brži od bilo čega drugog na planeti. A, u poslednjim ocenama superračunara Top 500, prosečna brzina ovih trkača sa Linux-om sada iznosi zapanjujućih 1,14 petaflopa. Najbrže od brzih mašina se nisu promenile posle liste najboljih 500 računara iz juna 2019. godine. Vodeći je sistem Summit iz Nacionalne laboratorije Oak Ridge, koji dobija najviše priznanja sa HPL rezultatom od 148,6 petaflopa. To je IBM-ov superračunar koji koristi procesor Power9 i NVIDIA grafičke procesore Tesla V100. Na prilično udaljenom drugom mestu je još jedna IBM mašina: sistem Sierra iz Nacionalne laboratorije Lawrence Livermore. On koristi iste čipove, ali dostiže brzinu od „svega“ 94,6 petaflopa.
Blizu, na broju 3 nalazi se superračunar Sunway TaihuLight, sa HPL rezultatom od 93,0 petaflopa. TaihuLight je razvijen u kineskom Nacionalnom istraživačkom centru za paralelno računarsko inženjerstvo i tehnologiju (NRCPC) i instaliran je u Nacionalnom centru superračunara u Wuxi-ju. Pokreću ga isključivo Sunwai-ovi procesori SW26010.
Sunway-u sledi Tianhe-2A (Milky Way-2A). Ovo je sistem koji je razvio kineski Nacionalni univerzitet za odbrambenu tehnologiju (NUDT). Instaliran je u Nacionalnom centru za superračunare u Kini. Pokreću ga procesori Intel Xeon i akceleratori Matrix-2000, a maksimalna brzina mu je 61,4 petaflopa.
Na broju 5 je sistem Dell C6420, Frontera, izrađen u Dell-u, pokreću ga procesori Intel Xeon Platinum. Brzina mu je 23,5 petaflopa. Radi u Teksaškom naprednom računarskom centru Univerziteta u Teksasu. Najsnažniji novi superračunar na listi je AiMOS Centra za računarske inovacije (CCI) Politehničkog instituta Rensselaer. Na spisak je uvršćen na 25. mesto sa 8,0 petaflopa. To je IBM-ov sistem, poput Summita i Sierre, pokreću ga procesori Power9 i grafički procesori NVIDIA V100.
Kina nastavlja da razvija sve više sve bržih mašina. Sada ima skoro polovinu (227) najbržih superračunara na svetu. U isto vreme, sistemi sa sedištem u SAD ostaju blizu svog najnižeg nivoa na 118. To stoji, ali američki sistemi su u proseku znatno veći i brži. Dakle, u pogledu ukupnih performansi američki superračunari i dalje imaju 37,8% udela u listi. Kina sledi sa učešćem performansi od 31,9%. Kina napreduje. Na listi iz juna 2019. godine SAD su imale 38,4% ukupnog učinka liste, a Kina 29,9%.
Mada je na vrhu najbržih konkurencija ostala ista; druga je priča sa listom Green500. Promenila se ova lista superračunara koji su energetski najefikasniji. Novi broj 1 je superračunar prototip A64FKS, koji isporučuje 16,9 gigaflopa/vat. Nešto manje zelena, pod brojem 2 je NA-1, Zettascaler mašina koja koristi PEZY-SC2 procesore PEZY Computing i isporučuje 16,3 gigaflopa/vat.
Trećerangirani Green500 sistem je pomenuti AiMOS sistem. Dokaz da možete biti i brzi i zeleni. Slede još dva IBM sistema sa Power9 / NVIDIA V100. Iako su brzi čipovi vitalni za najbrže računare, nije sve u procesorima. Da bi procesori imali visoke performanse, potrebno im je da što brže dobijaju podatke. Iako se Ethernet koristi u 52% (258) Top 500 sistema, u poslednje vreme podatke sve češće isporučuje HDR InfiniBand kompanije Mellanox Technologies. Sto četrdeset i jedan od Top 500 superračunara sada koristi HDR InfiniBand, uključujući dva od pet najboljih.
Iz perspektive performansi jasno je zašto je to tako. Uprkos razlici u broju instaliranih sistema, mašine zasnovane na InfiniBand-u predstavljaju 40% ukupnih performansi Top 500, a mašine zasnovane na Ethernet-u svega 29%. Mellanox-ov novi HDR InfiniBand sa 200 gigabita u sekundi takođe je široko prihvaćen. Siguran sam da ćemo na sledećoj listi Top 500 videti mnogo sistema koji koriste ovaj noviji, brži InfiniBand.
Bez obzira na hardver, za svih 500 najbržih superračunara na svetu jedno je zajedničko: Svi oni koriste Linux.
Izvor: ZdNet