Tokom istraživanja procesa skladištenja podataka došlo se do rešenja koja su pouzdana, jeftina, stabilna, efikasna i daju dobre performanse. Do potrebe za inovacijama došlo je zbog toga što se konstantno povećava broj korisnika na mrežama, pa se srazmerno tome povećava i količina podataka. Idealno rešenje su Network Attached Storage mreže, koje postaju neophodna tehnologija u takvim okruženjima. NAS je u suštini uređaj sa ugrađenim sistemom za skladištenje fajlova. NAS je sastavljen od hard-diskova koji su podeljeni na sopstvenu mrežnu adresu, što je mnogo bolje nego da su sastavni deo nekog računara koji pored svega obavlja funkcije na raznim aplikacijama koje drugi klijenti na mreži koriste. Odvajanjem hard-diskova od serverskih računara postiže se efikasniji protok podataka i aplikacija koje se obavljaju na serverima.
NAS uređaji su spojeni na LAN mrežu i dodeljena im je IP adresa. Zahtevi za fajlovima potražuju se od glavnog servera koji fajlove preuzima od NAS fajl servera. NAS uređaji su serveri koji imaji funkciju samo da šeruju fajlove. NAS ne nudi aktivnosti i opcije kakve obični serveri nude, kao što su e-mail ili fajl menadžment. Nadogradnja memorijskog prostora na NAS sistemima može se obavljati bez zastoja u mreži, jer je nadogradnju moguće izvesti bez gašenja servera. To je moguće zato što NAS memorijski prostor nije integralni deo servera.
Istorijat
Početkom 1980. godine Newcastle Connection na čelu sa profesorom Brajanom Randelom (Brian Randell) i njegovim kolegama sa Univerziteta Njukasl (Newcastle University) predstavili su i razvili remote file pristup preko UNIX mašine. Novell’s NetWare server, operativni sistem i NPC protokol pušteni su 1983. Nakon Newcastle Connection, Sun Microsystems 1984. izdaje NFS, koji dozvoljava mrežnim serverima da svoj prostor za skladištenje dele umreženim korisnicima. 3Com i Microsoft će razvijati LAN Manager softver i protokol za novo tržište. 3Com’s 3Server i 3Share su prvi namenski serveri (uključujući vlasnički hardver, softver i više diskova) za otvorene sisteme servera.
Inspirisani uspehom fajl servera iz Novell-a, IBM-a, i Sun-a, nekoliko firmi razvilo je posvećene datoteka servere. Dok je 3Com bio među prvim firmama za izgradnju namenskih NAS za desktop operativne sisteme, Auspex Systems je jedna od prvih kompanija koja je razvila namenski NFS server za upotrebu na UNIX tržištu. Grupa inžinjera Auspex-a početkom devedesetih prošlog veka uspela je da razvije NetApp filer koji je podržao kako Windows CIFS tako i UNIX NFS protokole, a imao je superiornu skalabilnost i lakoću primene.
NAS (Network Attached Storage) uređaji
NAS (Network Attached Storage) skladišteni uređaj je „plug and play“ tipa, dizajniran da odgovori na potrebe korisnika u realnom vremenu. NAS uređaji su tako podešeni da mogu da služe mreže koje imaju heterogenu mešavinu klijenata i servera.To je moguće zato što NAS uređaj ima ugrađen softver koji čini da podaci budu dostupni korisnicima raznih operativnih sistema.
Kako klijent koji koristi određeni operativni sistem zatraži određene podatke, NAS utvrdi poreklo klijenta i šalje mu nazad odgovarajuće podatke, formatirane i prilagođene njegovim zahtevima.
Većina NAS sadrži tipično dva ili četiri diska koja se mogu postaviti u neke od osnovnih RAID načina rada – RAID 0, 1 ili 5 i sve češće 10. Uz konfiguraciju koja se po pravilu najvećim svojim delom oslanja na web interfejs, uz uređaj se isporučuje i specijalna aplikacija za backup podataka. Na žalost dela korisnika, spomenute aplikacije su po pravilu isključivo za neki od operativnih sistema Windows ili u najboljem slučaju za Mac OS X.
Primer prostijeg, slabijeg i jeftinijeg NAS uređaja:
Primer boljeg, bržeg, sa većom memorijom i mogućnostima proširenja i, naravno, znatno skupljeg NAS uređaja.
Napredniji NAS uređaji sadrže još i neke dodatne mrežne protokole od kojih su najznačajniji Bonjour, NFS i FTP, sve češće kod mešovitih uređaja, BitTorrent.
Hardver tipičnog, 2- ili četvorodiskovnog NAS uređaja uglavnom je baziran na procesorima MIPS i ARM arhitekture smeštenih na štampanu ploču sa odgovarajućom logikom pristupa diskovima te mrežnom interfejsu koji koristi nešto jeftinije mrežne čipove. Upravo je spomenuta orijentacija na MIPS/ARM procesore odgovorna za najveći deo prigovora koji se u svetlu profesionalne primene mogu uputiti na račun NAS uređaja. Kao i pre, kada smo se detaljnije bavili NAS uređajima, modeli opremljeni MIPS/ARM procesorima u većini slučajeva jednostavno ne mogu da postignu propusnost koja bi iskoristila potencijal Gigabit Ethernet mreže, koja je postala norma u kompanijama, odnosno u korisničkim računarima.
Dok su realne performanse gigabitnog mrežnog interfejsa 60-100MB/s, razočaravajuće je videti kako većina NAS uređaja opremljena MIPS/ARM procesorima jedva uspeva da prenese desetak megabajta u sekundi. Uz sve to, i sami procesori su u kombinaciji s različitim implementacijama softverskog RAID-a takođe primereniji jednostavnijim oblicima RAID-a kao što su RAID 0 ili 1 ali im brzina dodatno trpi kada koristite RAID 5 ili, još gore, RAID 6.
Srećom, ovaj problem kod NAS uređaja za profesionalniju primenu u novije vreme rešio se korišćenjem jednojezgrenih i dvojezgrenih procesora Intel Atom, poznatih iz netbook računara. Atomi u NAS uređajima su budućnost i jedini izbor za one koji po svaku cenu žele da izvuku najveću propusnost i najbrže baratanje podacima kod kompleksnijih oblika RAID-a. Naravno, mali NAS uređaji s procesorima Intel Atom znatno su skuplji, premda vas to ne sprečava da među ponuđenim nađete za svoje potrebe optimalnu kombinaciju propusnosti, mogućnosti i cene.
NAS uređaji takođe mogu imati i veliku primenu, zapravo olakšavaju rad u malim kućnim mrežama i omogućavaju vašim uređajima pristup, kako muzičkoj kolekciji, tako i video-sadržaju na bilo kom uređaju povezanom u mrežu. Takođe, ovi uređaji mogu da šalju vaše podatke na internet putem stream-a, dopuštajući vam da pristupite podacima bilo gde u svetu, kao i da napravite svoju verziju Spotify-a ili Netflix-a.
Performanse
Performanse NAS uređaja zavise od podsistema storidž uređaja, brzine mrežne konekcije, brzine procesiranja i količine sistemske memorije. Podsistemi storidža koji su zasnovani na RAID tehnologiji nude izbor između performansi i pouzdanosti. Iako RAID nudi softver za podršku i poboljšanje performansi, ipak nije poželjan za mreže koje se zasnivaju na važnim podacima.
Mogućnosti
Neke karakteristike učinile su da NAS sistemi postanu zahtevni u enterprise okruženju, te mogućnosti implementacije tih obeležja mogu imati presudan uticaj na kupca prilikom odabira proizvoda. Potpunost obeležja može biti presudna u odabiru. U enterprise okruženju potrebne su sledeće karakteristike:
- asinhrona i sinhrona deljena replikacija za uređaje sa datotekama na mreži usmerene su do NAS sistema;
- sposobnost deljenja podataka i integracija NAS sistema;
- ravnoteža podataka;
- replikacija i zaštita podataka;
- regulisanje na selektivnoj bazi;
- integracija sa aplikacijama, kao što je baza podataka (uključujući elektronsku poštu);
- stvaranje sigurnosne kopije.
Prednosti NAS mreža
NAS mreže su izuzetno pogodne za dostavljanje različitih podataka brojnim korisnicima u isto vreme. NAS mreže takođe dobro funkcionišu kada podatke treba preneti na velike razdaljine. Kako većina NAS podataka nije velika, tako se i prenos odvija mnogo lakše. NAS serveri su brži od običnih servera jer je optimizovan za rad sa više operativnih sistema.
Sve komponente u NAS mrežama dizajnirane su da optimizovano prenose podatke do korisnika, i obratno. Zbog prirode NAS mreža, komponente su smanjene na minimum i operativni sistem je optimizovan, zbog čega je SAN mnogo pouzdaniji od običnih servera.
Veličina NAS-a nije ograničena brojem unutrašnjih i spoljašnjih priključaka korisnika; NAS uređaj može biti povezan na svaki slobodan kabal za povezivanje. Ako dođe do kvara kod korisnika, mala je verovatnoća da će doći do kvara na sistemu, tj. do grešaka. Jedino ako dođe do kvara na napajanju NAS-a ili os-a, onda može doći do greške.
NAS u odnosu na DAS
Ključna razlika između DAS-a i NAS.a jeste u tome što je DAS jednostavno proširenje postojećeg servera i nije potrebno da budu umreženi. NAS je zamišljen kao jednostavno i samostalno rešenje za prenos podataka preko mreže. I kod DASa i kod NAS-a možemo povećati dostupnost podataka pomoću RAID-a ili klasera. Kada se oba koriste na mreži, NAS može imati bolji učinak nego DAS, pošto NAS možemo precizno podesiti za datoteku, što je manje verovatno da će se desiti na serveru odgovornom za druge prerade.
I NAS i DAS mogu imati različite keš memorije, što u velikoj meri utiče na performanse. Kada se uporedi korišćenje NAS-a uz korišćenje lokalnih DAS, NAS uglavnom zavisi od brzine i zagušenja na mreži.
NAS generalno nije toliko prilagodljiv u smislu hardvera (procesor, memorija, skladištenje komponenata) ili softvera (proširenja, plug-inovi, dodatni protokol) koje bismo dobili sa DAS-om.
Nedostaci
NAS ima svojih loših osobina i mana, iako ima veliku prednost multiprotokola i smanjeno opterećenje CPU i OS okruženja. Ako je NAS pretrpan velikim brojem korisnika, s previše I/O operacija, ili CPU procesa snage koja je previše zahtevna, tada NAS dolazi do svojih ograničenja, zato što njegov hardver u većini slučajeva nije moguće nadograditi.
Fajl Sistem
NFS (Network File System) je aplikacija koja dozvoljava korisnicima da pregledaju, apdejtuju ili skladiše podatke na udaljene računare pod utiskom kao da to čine na sopstvenom lokalnom hard-disku. SMB (Server Message Block) protokol omogućava korisnicima Windows-a da pristupe, kreiraju ili apdejtuju fajlove na udaljenom serveru. Protokol im takođe omogućava da pristupe mejlovima ili printerima koji su takođe udaljeni. SMB protokol se može koristiti preko TCP/IP ili drugih mrežnih protokola kao što su IPX i NetBEUI. CIFS (Common Internet File System) je standardni protokol koji omogućava programima da zatraže određene fajlove sa udaljenih računara koji su na internetu. CIFS je trenutno najpogodniji protokol na NAS sistemima zato što je čitljiv za Windows, UNIX i Linux operativne sisteme.
Zaključak
Ukoliko se odlučite za ovakav tip čuvanja podataka, budite sigurni da niste pogrešili. I pored nekih mana, ima mnogo više prednosti i predstavlja idealno rešenje kako za veće tako i za manje firme,a takođe i za kućnu upotrebu. U suštini, rešenje je za sve. Jedna od bitnijih prednosti jeste to što radi na svim OP i pruža velike mogućnosti, tj. pojednostavljuje sam rad sa podacima.