Teorija broj dva – TCP/IP je početak
U današnjoj zajednici na Internetu, ovo je najčešće prihvaćeno verovanje, velikim delom poduprto upečatljivom ulogom koju je Vinton Serf odigrao i koju još uvek ima u razvijanju sadašnjeg Interneta i njegovih upravljačkih struktura.
TCP/IP je osnovni protokol za koji neki tvrde da predstavlja osnovni kriterijum za utvrđivanje šta je Internet. Razvili su ga 1970-ih godina u Kaliforniji Vinton Serf, Bob Kan, Bob Braden, Jon Postel i ostali članovi grupe Networking Group na čelu sa Stivom Krokerom (Steve Crocker). TCP/IP je razvijen da bi se rešili problemi prethodnih pokušaja istovrsnih komunikacija među računarima koje je preduzimao ARPANET.
Vinton Serf je radio na prethodnim Arpanet protokolima dok je bio na univerzitetu UCLA (University of California u Los Angelesu) u periodu 1968-1972. On je prešao na univerzitet Stanford krajem 1972. U isto vreme Bob Kan, koji je bio glavni arhitekta Arpaneta dok je radio u angažovanoj firmi Bolt Beranek and Newman, napustio je tu firmu i prešao u ARPANET.
Oktobra 1972. ARPANET je prvi put javno prikazao svoj sistem na konferenciji International Computer Communications Conference u Vašingtonu. Nakon tog sastanka, uspostavljena je Međunarodna grupa za umrežavanje (International Networking Group) sa Vintonom Serfom kao predsednikom.
Bob Kan je posetio Stanford u proleće 1973. pa su on i Vint Serf razmatrali problem međusobnog povezivanja više paketskih mreža koje NISU identične. Oni su tom prilikom razvili osnovne koncepte za TCP i predočili ih novoosnovanoj grupi International Networking Group. Taj sastanak i takav razvoj, prema ovoj teoriji, predstavlja početak Interneta.
Do 1975. isprobavao se prvi prototip. Još nekoliko godina je utrošeno na tehnički razvoj, a 1978. je objavljen TCP/IPv4.
Serf piše: „Za TCP smo sredinom 1975. imali kôd koji funkcioniše. Isprobavali smo taj protokol na odabranim čvorovima ARPANETa, na paketskoj radio mreži i na paketskoj satelitskoj mreži – sve njih je sponzorisala ARPA . Xerox PARC je primenio jednu verziju njihovog Eterneta (Ethernet) negde 1976. ako me sećanje ne vara – povezao ga je sa nastajućim Internetom putem paketskog radija u području San Francisco Bay“.
Na toj specifikaciji su, između ostalih, radili istraživači iz univerziteta Stanford, iz niza drugih univerziteta, BBN ugovarači, zaposleni firme Xerox Parc i istraživači iz Engleske, Francuske i Norveške.
Prošlo je neko vreme dok nije postala dostupna i nama ostalima. U stvari, TCP/IP čak nije zvanično uključen u Arpanet sve do 1983.
Dakle, koji datum da slavimo ako prihvatimo teoriju da TCP/IP predstavlja početak?
Još uvek nemamo konačni datum, ali 1975. izgleda kao konačna godina u kojoj su, prvi put, međusobno povezane mreže. Ali, da li je prva veza među raznorodnim mrežama bila TCP/IP veza? E pa, da biste saznali morate nastaviti sa čitanjem.
Nalaz za teoriju da TCP/IP predstavlja početak
Uzevši u obzir gore rečeno, teorija da TCP/IP predstavlja početak i da je godina 1975. još uvek nije odbačena. Ova teorija predstavlja daleko uverljiviji opis početaka Interneta, pošto zadovoljava sve primenjene kriterijume. Međutim, mada je taj razvoj zaista doveo do uspostavljanja tela za standarde kao što su IETF, ISOC i pojave ICANN (još uvek na čelu sa Vintom Serfom), nekim ljudima je još uvek teško da poveruju da je to jedinstvena početna tačka i da li je to zaista bilo prvo povezivanje? Pogledajmo i ostale teorije pre nego što donesemo konačnu odluku.
Teorija broj tri -Telefonske kompanije predstavljaju početak
Prvi zastupnik ove teorije bi bio Kim Veltman iz instituta McLuhan u Holandiji. Kako Veltman tvrdi,
“ Od samog početka …bilo je raznih priča o Internetu. Jedna je da je Internet izmišljen u SAD. Priča da su funkcioneri firme AT&T (jedne velike američke telekomunikacione kompanije) nekada bili odlučni protivnici Interneta dovela je do zaključka da telefonske ili telekomunikacione kompanije (ili telekomi) i Internet nisu povezani. Telefonske kompanije su, kažu, bile veliki monopolisti, zatvarale su oči pred novinama, pa su Internet uveli krišom neki naučnici i profesori. Verzija koja se čuje u Saveznoj komisiji za komunikacije (Federal Communications Commission, FCC) je prefinjenija: telefonske kompanije su uvele infrastrukturu, dok su oni koji su razvili Internet uradili aplikacije”.
Kako Veltman ističe, laboratorije AT&T Bell Labs izvršile su neke od prvih digitalnih prenosa i komutacija još 1962, sedam godina pre nego što je počeo „američki Internet“. Kada je Ministarstvo odbrane (Department of Defense, DoD) naručilo ARPAnetu (Advanced Research Project Agency’s Network, ARPANET) da istražuje umrežavanje, AT&T je obezbedio linije od 50 kbps. Godine 1969, kada je Arpanet počeo da radi, laboratorije AT&T Bell Labs su razvile Unix koji je bio „operativni sistem ranog Interneta i jedan od ključnih operativnih sistema u srednjoj i kasnijoj fazi ARPANETa”.
U periodu između 1969. i 1972, Bell Labs je razvio programski jezik C – osnovni jezik velikog dela Internetskog softvera. Tokom 1970, AT&T je instalirao prvi link preko cele države između univerziteta UCLA u Los Angelesu i firme BBN (Bolt, Beranek and Newman) u Bostonu. Tokom 1976, AT&T Bell Labs je razvio UUCP (Unix-to-Unix Copy), koji se isporučivao uz UNIX godinu dana nakon toga.
Sve su ovo bili značajni elementi za početak Interneta kakvog ga poznajemo, pa bi teoriju da telefonske kompanije predstavljaju početak, koliko god bila nepopularna u krugovima Interneta, možda trebalo detaljnije istražiti. Svakako je fizička infrastruktura koju su stvorile telefonske kompanije bila ključna i svakako su telefonske kompanije još ranije razradile protokole za slanje govornih podataka među raznorodnim mrežama. U navedenim primerima, oni su dodali računare kao komponentu i umrežili ih. Možemo li potpuno da eliminišemo telefonske kompanije kao začetnike i njihove doprinose početnom razvoju?
Nalaz za teoriju da telefonske kompanije predstavljaju početak
Ni ovu teoriju ne možemo u potpunosti da odbacimo. U teoriji sa telefonskim kompanijama vidimo povezivanja među mrežama na nivou infrastrukture, uključivanje računara, stvarne događaje umrežavanje pre nego što se pojavio TCP/IP, i bar neke naznake o tome da je komunikacija među ljudima bila jedan od motiva.
S druge strane, da li je telefonska linija Internet? Čistunci bi svakako rekli da nije. Ali, istom logikom, da li je jedan transportni protokol Internet? Ništa više od telefonske linije, rekli bismo, mada je oboje neophodno. Nastavljajući istom logikom, znači da ni TCP/IP niti postojanje telefonske linije ne može da se smatra znakom da postoji Internet (osim ako ne prihvatite povratni argument o jednakosti internet= tcp/ip i ne pokušate drugačije da definišete to što ceo svet smatra Internetom).
Ovaj deo razvoja je važan, zato što uključuje i komercijalne izvore, pored izvora u akademskim istraživanjima koje je finansirala vlada i koji se ističu u češće razmatranim teorijama. Ako se uzmu u obzir Unix i UUCP, telefonske kompanije su odigrale veću ulogu nego što im mnogi priznaju.