Kako cene hardvera stalno padaju, neke aplikacije i podaci bi mogli da se vrate u centre podataka preduzeća. Možda je to dobro.
Autor: David Linthicum
Morao sam to da potražim u rečniku Merriam-Webster: Repatrijacija je „čin ili proces obnavljanja ili vraćanja nekoga ili nečega u zemlju porekla, vernosti ili državljanstva; čin repatrijacije ili stanje repatrijacije“.
U računarstvu u oblaku, ovo znači vraćanje podataka i aplikacija iz oblaka u tradicionalni centar podataka preduzeća ili da se oni uopšte ne premeštaju. Deluje kontraproduktivno, ali da li je tako?
U slučaju da niste primetili, cena računarskog hardvera kao što su skladište i procesori je značajno opala od kada je računarstvo u oblaku postalo značajno oko 2010. godine. Cena po GB skladišnog prostora na čvrstom disku je pala sa oko 0,11 dolara u 2009. na oko 0,03 dolara 2017. godine, i nastavlja da se smanjuje poslednjih godina.
Problem je u tome što se većina ovih smanjenja troškova hardvera nikada nije pokazala na vašem računu za oblak. Iako je došlo do smanjenja hardvera tokom vremena, većina troškova računarstva u javnom oblaku ostala je stabilna. Naravno, cena računarstva u oblaku je mnogo veća od bilo koje uštede na hardveru koju možete da postignete. Danas imate malo izbora u vezi sa korišćenjem računarstva u oblaku jer se većina inovacija dešava tamo. Najbolja bezbednost, upravljanje, baze podataka i veštačka inteligencija postoje u oblaku, tako da preduzeća takođe moraju da borave tamo da bi ostala konkurentna.
Međutim, nisu sve aplikacije i skladišta podataka najbolje primerene za javne oblake. Mnoga preduzeća razmatraju tradicionalnije opcije za specifične aplikacije i skladišta podataka koje će uskoro biti migrirane, pa čak i one koje su već migrirane u oblak. Ako je optimizacija troškova primarni pokretač, onda bi svako preduzeće trebalo barem da razmotri tradicionalnije opcije.
Neke aplikacije i podaci su jeftiniji za izvršavanje na tradicionalnim sistemima nego u oblaku. Ovo je tačno čak i kada uzmete u obzir sve potrebne troškove, kao što su ljudi za održavanje hardvera, prostora u centru podataka, snage, fizičke bezbednosti itd., kao i odustajanje od blagih prednosti računarstva u oblaku, kao što su agilnost i sposobnost da se trenutno obezbedi bilo koja količina potrebnih resursa.
Videli smo da se to događalo pre nekoliko godina kada su neki sistemi za skladištenje softvera kao usluge prešli sa javnih provajdera u oblaku na sopstvene centre podataka i hardver. Ovo je bilo lako, s obzirom na to da se radi mnogo istih stvari, u ovom slučaju, maloprodajne usluge skladištenja zasnovane na SaaS-u. Imalo je smisla da se vrate vlastitom hardveru kako bi suzili svoje margine u veoma konkurentnom prostoru.
Po mom mišljenju, preduzeća treba da primene ista razmatranja. Javne platforme u oblaku nisu najisplativiji izbor za svaku aplikaciju i skladištenje podataka. Na primer, recimo da imate ogromnu potrebu za skladištenjem, kao što su petabajti nestrukturiranih podataka. U tim slučajevima, skladište u oblaku možda neće biti toliko isplativo kao tradicionalnija rešenja. Zaista, nije neuobičajeno da opcije zasnovane na oblaku koštaju dvostruko više za korišćenje, čak i da se ne uključe troškovi migracije.
Treba takođe proceniti i aplikacije. Neke aplikacije imaju konzistentan obrazac statične, predvidive obrade. One bi mogle da budu dobri kandidati za ostavljanje u centru podataka preduzeća ili čak za povratak iz javnog oblaka na hardver u vlasništvu preduzeća (ako su već migrirane).
Oni koji nikada nisu voleli da koriste javne oblake ne bi trebalo da dopuste da ovaj članak pojača njihovu sopstvenu sklonost za hardver u vlasništvu preduzeća. Oblak ima svoje mesto u mnogim ili čak u većini slučajeva korišćenja aplikacija i podataka. Nasuprot tome, oni u grupi „uvek u oblaku“ bi mogli pomisliti da je ovo bogohuljenje i da se Linthicum prodao velikom hardveru. Ni to nije slučaj. Hardver u vlasništvu preduzeća takođe ima svoje mesto.
Uvek imajte ovo na umu: oni koji razvijaju i primenjuju IT rešenja moraju da traže najefikasnije načine da služe poslovanju. Nemojte se kretati u jednom ili drugom pravcu na osnovu trendova i reklama u industriji. Sve bi trebalo da se stavi na sto, uključujući preseljenje sa javnog oblaka i nazad u vlastiti centar podataka — u nekim slučajevima. Još bolje, nemojte premeštati određene aplikacije i podatke u javne oblake ako to ne koristi poslovanju. Lako, zar ne?
Izvor: InfoWorld