Istorija personalnih računara (2.)

Za industriju personalnih računara 1981 godine najznačajniji događaj bio je svakako uvođenje IBM PC-a, 12. avgusta. Ovaj računar je imao 16-bitni CPU na 8-bitnoj sabirnici (Intel 8088), pet slotova za proširenje, minimalno 16K RAM-a i dva ležišta pune visine rezervisana za dodatne 5.25″ disk jedinice.

Kupci su mogli da kupe prilično opremljenu mašinu sa kontrolerom disketnog uređaja, dva disketna uređaja, karticom za monohromatski prikaz i monohromatski monitor, karticu za kolorni prikaz i odgovrajući monitor, karticu sa paralelnim portom za priključenje štampača, matrični štampač i operativni sistem – sa izborom između CP/M-86, UCSD p-System i PC-DOS-a (poznatijeg kao MS-DOS). Skoro sve je bila moguće i svi su znali da je IBM PC zasnovan na idejama koje su usavršene na računaru Apple II, a naročito na ideji opšteg korišćenja slotova za proširenje.

Drugi najznačajniji događaj 1981 godine zavisio je od prvog događaja: Microsoft se dogovorio sa kompanijom IBM da DOS ne bude samo za IBM mašine. Ovo je utrlo put industriji kloniranja, što je na kraju marginalizovalo uticaj koji je imao Big Blue.

1982

Magazin Time je 1982 godinu nazvao „Godinom računara” dok se industrija još razvijala. Do 1983 godine industrija je procenila da samo u Americi ima 10 miliona personalnih računara*.

* Otkako se pojavio IBM, termin personalni računar ima drugo značenje. Iako zadržava originalno značenje „personalnog računara”, IBM arhitektura je toliko dominirala industrijom da je to uskoro značilo IBM kompatibilni računari sa isključivanjem drugih mašina.

1983

VisiCalc je dobio konkurenta 1983 godine kada se počelo sa isporučivanjme Lotusa 1-2-3 za IBM PC. To je takođe bila godina kad je uveden Microsoft Word 1.0, mada je ostao mali igrač sve do dominacije Windowsa.

1984

Apple Computer je uveo prvu potrošačku mašinu sa mišem i grafičkim korisničkim interfejsom nazvanim Lisa. Naravno, mnogi potrošači nisu mogli da je priušte jer je koštala 10 000 dolara, ali je to 1984 godine utrlo put za Apple Macintosh. Bio je mnogo pristupačniji od Lise po ceni od 2 500 dolara.

IBM je otišao PC dalje od 8-bitne sabirnice kad je uveo AT (Advanced Tehnology), računar sa radnim taktom na 6 MHz zasnovan na procesoru 80286 sa 16-bitnom sabirnicom, disketnim uređajem za diskete od 5.25″ velike gustine i novim video standardom EGA.

1985

Microsoft je najpre objavio Windows 1985, a DOS školjka je bila sadržaj koji je radio čak i na starom 4.77 MHz PC-ju, mada sporo. To je takođe bila godina kad je Aldus izumeo četvrtu najvažniju kategoriju softvera objavljivanjem PageMakera. Rodilo se stono izdavaštvo, a Apple je uspostavio jasno definisanu tržišnu nišu za Macintosh i LaserWriter.

1986

Compaq, jedan od prvih proizvođača IBM kompatibilnih mašina i prvi koji je napravio prvu prenosivu IBM kompatibilnu mašinu, objavio je 1986. godine prvi PC zasnovan na procesoru 80386. Kad se uporedi po performansama sa tipičnim 8 – 12 Mhz 80286, 80386 na 16 MHz je bio mnogo jači. Takođe je uveo neke nove operativne režime koji će kasnije verzije Windowsa učiniti mnogo jačim.

1987

1987 godine Apple je uveo slotove na Macintoshu u računaru Mac II, IBM je uveo

Micro Channel Architecture u svoju liniju računara PS/2, IBM i Microsoft su zajedno razvili OS/2, a Windows je dostigao verziju 1.01. Takođe smo te godine videli prvu faks karticu, a Sun je uveo prvi RISC procesor. (Acorn Archimedes, drugi rani RISC računar, je takođe uveden 1987 godine i bio je bolji od Suna na tržištu.)

1988

Verovatno najznačajniji događaj u računarstvu 1988 godine je bio prvi Internet crv koji je za vrlo kratko vreme zarazio oko 6 000 računara. Microsoft je ažurirao Windows na verziju 2.03, Apple je uveo disketne uređaje kompatibilne sa IBM formatiranim 3.5″ disketama, a bilo je procenjeno da ima 30 miliona korisnika DOS- a.

1989

1989 godine je procenjeno da ukupno postoji oko 54 miliona personalnih računara u Americi, od kojih je velika većina radila pod MS-DOS-om. Apple je uveo veoma tešku (preko 7 kg!) prenosivu mašinu Mac Portable, prvi „laptop” računar sa ugrađenom kuglicom za pokazivanje i sa verovatno prvim aktivnim matričnim displejem.

1990

Windows je 1990 godine dostigao verziju 3.0 i bio skoro spreman za sveopštu upotrebu. Pojavio se prvi PC zasnovan na procesoru 486, a Apple je zasenio DOS-ove računare sa radnim taktom na 33Mhz tako što je napravio „opasno brz” Macintosh IIfx na 40 MHz koji je takođe bio i jedan od prvih personalnih računara sa ubrzanom video karticom.

1991

Linus Torvalds je u avgustu 1991 godine napravio svoju verziju Unixa i nazvao ga Linux. Jedno vreme je bio neopažen, ali je kasnije postao drugi najvažniji operativni sistem za Wintel računare i jedan od vodećih primera besplatnog softvera sa dostupnim izvornim kodom.

Pripremila Irena Gonda