1972
Prvi digitalni mikroračunar koji je bio dostupan za personalnu upotrebu bio je MITS (Micro Instrumentation and Telemetry Systems) 816. Iako nije bio opremljen ekranom ili tastaturom, 816 je bio od značajnog interesa za ametere entuzijaste koji su tražili personalni računar.
ARPAnet ga je prikazao na CS-ACM ICC u Vašingtonu. Digitalni računar je kontrolisao let NASA F-8.
1973
Don Knuth je obećao da će predati tom od dvanaest knjiga „Art of Programming“ (Umetnost programiranja); prve tri knjige su postale „biblije“ softverskog razvoja i sadržale su mnoge osnovne algoritme oblasti koja je postala poznata kao „struktura podataka“ i mnoge tehnike programiranja koje će postati osnove „softverskog inženjeringa“. Knuth je 1982. godine dobio nagradu Computer Society Pioneer.
Iako je koncept široko rasprostranjene mreže bio efektivno razvijen kao deo ARPAnet projekta, osnova za „mrežu lokalnog područja“ je bio Ethernet, kojeg je Robert Metcalfe napravio u Xerox PARC-u. Na neki način, Metcalfe je izumeo Ethernet tri puta, prvi put kao deo svoje disertacije na MIT-u (kao deo projekta MAC), zatim u Xerox PARC-u, i na kraju ponovo u 3COM-u, kompaniji koju je osnovao da bi eksploatisao svoj izum.
Dvadeset sedam godina nakon izuma ENIAC-a i mnogo godina nakon što je Američki institut za patente publikovao patent Eckerta i Mauchlyja, sudija Earl Larson iz američke države Minneapolis ga je poništio. U parnici između Honeywell Information Systems i Sperry-Rand Corp. koja se tiče isplate povlastica radi korišćenja koncepta računara, Larson je rekao da je Mauchly izveo ideju računara od Johna Vincenta Atanasoffa. Ni Eckert ni Mauchly nisu odustali od protivljenja ovoj odluci verujući da je njihov izum istinit. Za mnoge je ovo prvi put da su čuli za rad Atanasoffa ili za ABC.
1974
Marta 1974. godine, magazin „QST“ je objavio prvu formalnu reklamu za personalni računar – Scelbi („SCientific, ELectronic and BIological“) razvijen od strane kompanije Scelbi Computer Consulting, Milford, Connecticut. Skoro u isto vreme, Jonathan Titus je proizveo široko reklamirani personalni računar koji se zvao Mark-8. Svet personalnih računara je rastao. Intel je objavio 8080 za svrhe kontrolisanja semafora ali je taj model kasnije stekao slavu kao procesor za Altair.
Gary Kildall je objavio[xa} CP/M kao prvi operativni sistem koji radi (skoro) nezavisno od platforme.
John Cocke je dizajnirao prvu RISC mašinu za IBM Research. Pojavila se prva ATM mašina.
Zilog Inc. je osnovan da bi se takmičio sa Intelom u proizvodnji mikro procesora na čipu. (Z80)
Pripremila Irena Gonda