Android je nastao 2005 godine. Razvila ga je isto imena firma Android. Android radi pod Linux kernelom razvijenim za ARM i X86 arhitekturu procesora. Android se razlikuje od drugih Linux distribucija jer ne koristi standardni X Window System kao interfejs i zbog toga nemože da pokreće aplikacije sa drugih Linux distribucija. Pokretanje samih aplikacija se ne vrši direktno već se aplikacije pokreću u odvojenom okruženju od ostatka sistema gde dobijaju samo određeni deo sistemskih resursa što im ne omogućava da imaju pristup delovima sistema koji su im nepotrebni što poboljšava stabilnost i sigurnost sistema.
Prva verzija Android operativnog sistema je 1.0. Android se prvi put u javnosti pojavio 2007 a zatim 2008 godine i prvi mobilni uređaj koji je radio na Androidu je HTC Dream. Android je prvenstveno radio na mobilnim telefonima dok je vremenom počeo da se koristi I na drugim uređajima kao što su tableti, uređaji koji se povezuju na televizore Android TV i igračke konzole.
Hardver
Android je pretežno kreiran da radi na ekranima osetljivim na dodir a vremenom kako je napredovao omogućen je i rad pomoću miša koji se koristi na računarima. Kretanje kroz Android sistem je moguće pomoću standardnog kursora kao što se koristi na operativnim sistemima za računare (Windows, Linux Distribucije i Mac OS).
Dodatni hardver koji omogućava korisnicima veću mogućnost u radu su:
- akcemulator
- žiroskom
- senzor blizine
Dodatni hardver omogućava orijentaciju ekrana (horizontalni i vertikalni položaj), mogućnost lociranja uređaja u vidu pretrage na mapi, upotreba aplikacija za navigaciju , pristup inforacijama vremenske prognoze za trenutni grad, itd.
Sistem
Osnovna verzija Android sistema je dostupna za preuzimanje na oficijalnom sajtu za programere i firme koje proizvode uređaje koji rade na Android sistemu. Većina firmi koja proizvodi uređaje koji rade na Andorid sistemu vrše preuređivanje (modifikaciju) sistema pretežno interfejs i aplikacije za uređaje koje proizvode i koji će imati instaliran Android sistem sa aplikacijama koje su oni kreirali. Promene koje se nalaze na sistemima su obično raspored ikonica za rad sa aplikacija koje se nalaze u statusnoj liniji (status bar), sama promena statusne linije, aplikacije sa dodatnim funkcijama, tasteri za navigaciju na ekranu.
Na prvoj slici je prikazana: Status bar u Android verziji 4.1.2, a na drugoj: Status bar u Android verziji 2.2.1.
Postoje 2 vrste Android uređaja vezanih za sam sistem:
- Uređaji koji imaju hardverske tastere za navigaciju
- Uređaji koji nemaju hardveske tastere za navigaciju
Uređaji koji nemaju hardveske tastere za navigaciju imaju na ekranu tastere koji su potrebni za rad i lakšu navigaciju kroz sam Android operativni sistem.
Na slici levo je prikazan: Android verzija 4.4 sa virtuenim tasterima (Tasteri su Nazad (back), Početak (home), Switch (multitasking)).
U zavisnosti od uređaja na nekima je zamenjeno mesto tastera nazad i switch dok je taster za početak uvek na sredini, na nekim uređajima postoje i dodatni tasteri kao što su tasteri za podešavanje zvuka, kreiranje slike trenutnog ekrana. Android sistem poseduje Task manager u kojem je moguć potpuni prekid rada aplikacije. Svaka aplikacija koja se instalira na Android sistemu ima sledeće mogućnosti :
- Prekid (zaustavljanje rada aplikacije)
- Ukoliko je aplikacija u radu :
- informacije o zauzeću procesora i ram
- memorije
- Informacije o zauzeću prostora na skladištu podataka uređaja
- Dozvole kojima aplikacija može da pristupa
Aplikacije je moguće instalirati na uređaj na više načina:
- Instalacija iz Prodavnice (Play store)
- Instalacija sa memorijskog skladišta
Na početnom ekranu je moguće da se postavljaju razne prečiće aplikacija i vidzeti (widgets) koji mogu da prikažu informacije iz aplikacija koje su trenutno u radu (vremenska prognoza, informacije o uređaju, itd). Na Androidu postoji više vrsta podešavanja pozadine ekrana klasične slike kao i na drugim sistemima i animirane (Live wallpaper).
Sigurnost Uređaja
Dok je telefon u pasivnom režimu on je zaključan. Vremenom dok se razvijao Android pojavili su se I novi načini zaključavanja ekrana:
- Klasično zaključavanje povlačenjem
- Upotrebom pina (unos brojeva)
- Upotrebom šifre (unos slova)
- Prepoznavanje lica (upotrebom prednje kamere)
- Prepoznavanje glasa
- Šara, Pattern (prevačenjem po ekranu)
Android sadrži i odeljak za programere (development tools) u kojem je moguće podešavati naprede mogućnosti kao što su zaštita podataka, ispravljanje grešaka, podešavanje hardvera.Aktiviranje dodatnih podešavanja u odeljku za programere može da ošteti uređaj ukoliko se ne postupa po propsima. Android uređaji najčešće imaju 2 ugrađene memorije:
- Skladištenje unutar telefona
- Ugrađena memoriska kartica
Skladištenje unutar telefona je prostor na uređaju gde se obično nalaze sistemski podaci i informacije koje omogućavaju pokretanje i rad sistema. Ugrađena memorijska kartica služi da korisniku omogući skladištenje svojih podataka. Da bi korisnik pristupio i radio sa podacima u memoriji skladište unutar telefona potrebno je da ima određenu dozvolu (root permision). Kada korisnik dobije root permision ona ima dozvolu za izmenu sistemskih informacija backup pojedinih informacija, instalaciju drugih rom verzija android sistema. Nije preporučljivo instaliranje drugih romova android-a i dozvoljavanje root permision jer je uređaj izložen velikom riziku ukoliko dođe do greške prilikom instalacije koje može da izazove trajno oštećenje uređaja,gubitka važnih informacija koje ne smeju da se unište: Imei, verzije PHONE PDA,CSC i potpuna ne funkcionalnost uređaja.
Instalacija sistema
Svaka verzija Android sistema poseduje Android verziju, verziju kernela, verziju osnovnog opsega i broj podverzije. Instalacija nove verzije Android sistema je moguća na više načina:
- Instalacija preko telefona ili računara u vidu automaske provere i ažuriranje sistema.
- Instaliranje druge verzije koja je preuzeta sa interneta
Prilikom instalacije druge verzije sistema potrebno je da se telefon uključi u režimu oporavka (recovery mode) ili režim preuzimanja (download mode). Režim oproravka služi za instalaciju nove verzije sistema iz fajla koji je skladišten na ugrađenoj ili eksternoj memorijskoj kartici. Režim preuzimanja je mod u kojem se instalacija vrši preko usb kabla, telefon je u modu slušanja tjs prenosa informacija koja dobija od računara na kojem se vrši instalacija. Uređaj je u režimu preuzimanja obično ukoliko je uređaj u teškom stanju i nije u mogućnosti da pokrene režim oporavka za instalaciju sistema.
Na slici su prikazani: Režim preuzimanja (Download Mode) i Režim oporavka (Recovery mode)
Autor: Uroš Lekić