Možda se čini kao izdaja, ali dobavčjači javnog oblaka ponekad moraju da prekinu uslugu. Evo kako da planirate za takav slučaj, pa čak i pronađete priliku za poboljšanje. Tokom godina mi se nekoliko prijatelja i klijenata obraćalo, nezadovoljno zbog uklanjanja nekih javnih usluga u oblaku, bilo od dobavljača oblaka poznate marke ili od sekundarnih igrača. Ponekad su se zatvarali čitavi oblaci. Dobavljači oblaka obično daju obaveštenje dosta ranije (ponekad i više godina unapred), nazivajući uslugu neko vreme „nasleđenom“ ili „klasičnom“. Oni će nuditi alat za migraciju i procedure za prelazak na druge slične usluge, ponekad i na konkurenciju. U nekim slučajevima će platiti konsultante koji će to učiniti umesto vas.
Kao dugogodišnji tehnički direktor, i ja sam morao da ukidam neke delove ili cele tehnologije koje smo prodali. To je značilo povlačenje podrške i na kraju tehnologija više nije bila upotrebljiva za kupca. Opet, to se činilo sa mnogo obaveštavanja, nuđenja alata za migraciju, pa čak i sredstava za prelazak na modernija i verovatno bolja rešenja.
Kupci su pažljivo pratili način na koji se to čini i koliko sam puta nešto ukidao u godinu dana. Zaista, dobavljači tehnologije bi ovo često zabrljali i brzo stekli neprijatelje među kupcima, i viđao sam da to izazove takve probleme s PR-om da je često dovodilo do brze prodaje kompanije. Računarstvo u oblaku, iako pruža drugačiji model potrošnje, ima iste probleme. Međutim, tehnologija oblaka se ne nalazi u vašem centru podataka, pa kada se ukloni, nemate mogućnost da ona nastavi da radi bez podrške.
Tokom normalizacije tržišta računarstva u oblaku pre nekoliko godina, usluge i čitavi dobavljači usluga u oblaku često bi bili uklonjeni ili u velikoj meri promenjeni – ponekad uz malo ili bez obaveštenja – a aplikacije koje su imale zavisnosti od tih usluga su prestajale da funkcionišu. Na sreću, većina preduzeća je tih dana u oblaku imala samo nebitna radna opterećenja, ali danas to više nije slučaj. Ovde postoji zajednička odgovornost. Dobavljači oblaka su u obavezi da pružaju usluge u oblaku na pouzdan način, kao i da poboljšavaju te usluge prema zahtevima korisnika. Oni su takođe u obavezi da komuniciraju sa svojim klijentima, uključujući i njihovo obaveštavanje kada se usluge menjaju ili uklanjaju.
Korisnici oblaka su, s druge strane, odgovorni za praćenje informacija koje im šalju njihovi dobavljači oblaka, pazeći na promene koje bi mogle da utiču na aplikaciju koja zavisi od usluge u oblaku. Na sreću, većina ovih promena je kompatibilna unazad i možda neće zahtevati promene u aplikacijama koje ih koriste. Uklanjanje usluga je retkost ovih dana. Da su dobavljači oblaka to činili toliko da to njihovi klijenti i momci poput mene primete, otkrili bi da korisnici oblaka glasaju tako što ih napuste. Ovo je prilično u skladu sa načinom na koji se tehnologija podržavala u prošlosti, bilo u centru podataka ili u oblaku. Šablon je u velikoj meri isti.
Stoga je planiranje za promenu ili uklanjanje tehnoloških usluga, bilo u oblaku ili ne, isto. To uključuje razumevanje koje promene treba izvršiti i kada. Kako ih treba testirati i prihvatiti? Takođe, koja poboljšanja možete iskoristiti?
Ne brinite kada se usluge povuku. U tome smo već više od 10 godina, a mnoge javne usluge u oblaku su već osedele i treba ih ažurirati, zameniti ili poboljšati. Ovo koristi obema stranama. Dobijate ažurirane i nadograđene usluge. Dobavljači oblaka mogu da preusmere resurse u produktivnije svrhe. To je prosto normalan deo rada u oblaku.
Izvor: InfoWorld