Javni oblak dobija svu pažnju, ali privatne i hibridne oblake očekuje veliki rast u 2018. godini. Uprkos javnom oblaku koji izgleda privlači lavovski deo pažnje na tržištu oblaka, tržišta privatnog i hibridnog računarstva u oblaku rastu i jačaju, a stručnjaci predviđaju da će tek dobiti značaj u 2018. i kasnije. „Neke kompanije su doživele očekivanu korist od privatnih oblaka fokusiranih na infrastrukturu, ali je fokus ponovo na programerima, najpre za oblak na vlastitoj lokaciji, a novi tehnološki Stack (će) izazvati novo interesovanje za privatne oblake i eksperimentisanje u njima“ tvrde Forresterov analitičar za istraživanje Dave Bartoletti i njegove kolege u njihovom predviđanju o tržištu oblaka za 2018. godinu. Postoje podaci koji podržavaju to predviđanje: istraživačka kompanija IDC procjenjuje da tradicionalni centri podataka ove godine predstavljaju 62% potrošnje na IT infrastrukturu, sa 23% tržišta koje ide na javne oblake i 15% u privatne oblake. Do 2020. godine, centri podataka će pasti na 50% tržišta, a javni oblaci će predstavljati nešto manje od trećine tržišta i privatni oblaci 20%. Prevod: centri podataka postaju manje važni, a javni i privatni oblaci postaju sve važniji.
Možda je najveći napor u ovom području uložio Microsoft, koji je, nakon više od dve godine marketinga, objavio Azure Stack – privatnu IaaS platformu u oblaku koja je namenjena da odrazi javni oblak Azure. Rane primene Azure Stack-a već stižu na tržište. Amazon Web Services je, u međuvremenu, sarađivao sa virtuelizacijskim gigantom Silicon Valley sa ponudom VMware na AVS hibridnom oblaku. Google Cloud Platform je partner sa obe kompanije VMware i Nutanix. Oralce i IBM imaju svoje vlastite hibridne ponude.
Bitka za privatni oblak
Izvršni potpredsednik Rackspacea Scott Crenshaw kaže da je kompanija uočila razmišljanje kupaca koji žele pristup poput oblaka ka infrastrukturi i resursima za razvoj aplikacija, ali više u namenskim ili hibridnim okruženjima. On veruje da će platforme poput VMware-a, Microsoftovog Azure Stack-a, OpenStack-a i mnogih drugih, od ponuđača kao što su Red Hat i Hewlett Packard Enterprise, nastaviti da dobijaju zamah u 2018. godini, jer organizacije pronalaze pravi balans u korišćenju javnih i privatnih oblaka. „Ekonomska vrednost privatnog oblaka će postati sve očiglednija, što će dovesti do velikog pomaka ka ovim hibridnim okruženjima“, kaže on.
Kontejneri i PaaS kao platforme hibridnih oblaka
Mega-trend koji pokreće čitavo tržište računarstva u oblaku omogućava programerima aplikacija da inoviraju i stvaraju novu poslovnu vrednost što je brže moguće.
Optimizovanje veza sa oblakom
Kao što kaže Maria Azua Himmel, viši potpredsednik distribuiranih sistema u Fidelity-u, vrlo malo organizacija koristi isključivo privatni ili javni oblak i u stvarnosti ima poslove u obema. Svaka značajna upotreba hibridnog oblaka može imati koristi od optimizirane mrežne veze sa oblakom. Tržište dobavljača za pružanje interkonekcija naglo se proširilo i podržava ovo. Kompanije kao što su Equinix, Digital Realyi i QTS nude upravljačke i kolokacijske usluge koje imaju direktne veze sa javnim oblakom, uključujući AwS, Microsoft, Google i mnoge druge. Kad hibridno računarstvo u oblaku postane norma 2018. godine i nadalje, uspostavljanje, upravljanje i optimizacija ovih veza će biti prioritet.
Usluge javnih oblaka stižu u vlastite prostorije
U 2015. godini Amazon Web Services je najavio Lambdu, platformu bez servera i prvu takve vrste koja koristi događajima usmerene računarske konstrukte (koji se ponekad nazivaju i funkcije kao usluga ili FaaS). 2018 bi mogla da bude godina bez-serverskih računarskih rešenja i napuštanje javnog oblaka ka lokalnim centrima podataka. Kompanije poput Microsofta, Red Hat-a i drugih pokušavaju da kreiraju funkcionalnost bez servera u lokalnim i hibridnim okruženjima u oblaku. Red Hat je, na primer, prihvatio OpenWhisk, FaaS otvorenog koda koji je prvobitno razvio IBM. Microsoft ima svoju funkcijsku platformu da se ova tehnologija nastala u oblaku dovede u vlastite prostorije.
Još jedna tehnologija koja se pažljivo prati jer bi mogla da pređe u privatne i hibridne oblake je mašinsko obučavanje. Čini se da su servisi javnih oblaka u izvesnoj konkurentskoj trci, jer grade platforme za mašinsko obučavanje i veštačku inteligenciju, koje korisnici mogu da integrišu u svoj program za razvoj aplikacija. Očekuje se da 2018 bude godina kada dobavljači privatnih i hibridnih oblaka govore o tome kako da dovedu mogućnosti mašinskog obučavanja i veštačke inteligencije u ova okruženja.
Izvor: IT WORLD