Mada nijedan Hubble teleskop ne prikuplja podatke o svemiru ljudskog razvoja, projekti koji imaju za cilj da velike količine informacija — Big Data — postanu pristupačnije istraživačima razvoja mogli bi da dovedu u fokus najkrupnija pitanja bihejvioralne nauke, kako tvrdi jedan psiholog sa Drzavnog univerziteta Pensilvanije. „Mnogi ljudi, kada pomisle na Big Data, misle na astronomiju, ili fiziku, ili biologiju i istraživanje raka, ali u stvari, postoji i Big Data pristup proučavanju ljudskog razvoja,“ kaže Rick Gilmore, asistent psihologije. “ Uzbudljivo je da sada imamo priliku da saznajemo kako ljudi prolaze kroz razvojni proces tako što uzimamo empirijski rad velikog broja istraživača i spajamo te podatke.“
U jednom pregledu Big Data o ljudskom razvoju, Gilmore je rekao da pored toga što se saznaje više o ljudskom razvoju, takva saradnja može takođe da doprinese moći i korisnosti od nosivog prikupljanja podataka i personalizovane medicine. „Bihejvioralna nauka postavlja zaista teške probleme,“ kaže Gilmore. „Postoje mnoga zdravstvena stanja koja imaju male suptilne efekte, a kada bismo imali pristup većim skupovima podataka, mogli bismo bolje da razumemo i lečimo ta stanja, što bi konačno dovelo do personalizovanih tretmana.“
Izazov je, međutim, u tome da je mnogo tih podataka nedostupno istraživačima zbog organizacionih i tehnoloških prepreka.
Gilmore, koji je objavio svoje nalaze u nedavnom izdanju časopisa WIREs Cognitive Science, kaže da državne i univerzitetske baze podataka na celom svetu već sadrže velike količine informacija, uključujući, na primer, podatke od laboratorijskih ispitivanja, rezultate anketa, slike i videa mozga. Međutim, većina državnih baza podataka dostupnih istraživačima sadrže informacije o grupama ljudi a ne o pojedincima, dok se druge baze podataka sa podacima o pojedincima čuvaju u raznovrsnim formatima što istraživačima otežava njihovo korišćenje.
„Istraživači razvoja mogu da uče iz ranijih studija, ali je za istraživača koji želi da ponovo koristi tuđe podatke još uvek previše teško da ih pronađe, ponovo ih upotrebi, dovede ih u interoperabilan oblik da bi na tome gradio,“ rekao je Gilmore. „U bliskoj budućnosti moramo da se trudimo da to poboljšamo.“ Sve češće, donatori traže da se krene ka pristupačnijim, naučnim bazama podataka koje će moći da se dele, rekao je. „Mislim da ima malo pritisaka i malo otpora,“ kaže Gilmore. „Pritisak za deljenje podataka potiče pre svega od donatora — kao što su National Science Foundation, National Institutes of Health — kao i od donatora van državnih institucija, na primer, fondacija Gates. Otpor potiče iz same zajednice istraživača, koji prepoznaju, svakako unutar bihejvioralne nauke, da su se javljala pitanja o mogućnostima reprodukcije i transparentnosti u psihološkoj nauci.“
Kako se budu rešavala tehnološka pitanja, istraživači moraju da naprave i okvir smernica koji će omogućiti istraživačima da bolje upravljaju Big Data projektima i pri tom osiguraju prava na privatnost subjekata. “ Postoji mnogo osetljivih podataka o ljudskom ponašanju koji se prikupljaju u bihejvioralnim i socijalnim naukama koji bi mogli da se dele, kad bi mogli da se zaštite identiteti tih učesnika,“ kaže Gilmore. On je jedan od direktora digitalne biblioteke Databrary.org koja je razvila smernice i tehnologije za deljenje istraživačkih videa uz dozvolu učesnika u istraživanju.