Alphabet, matična kompanija Google-a, ne pati od manjka ambicija. Njene podružnice bave se raznim oblastima, od autonomnih vozila do pametnih kuća , veštačke inteligencije i biotehnološkog produžetka života. Zbog toga ne bi trebalo da nas iznenadi činjenica da je kompanija Alphabet odlučila da isplanira, izgradi i upravlja gradom – ili, bolje rečeno, delom grada. Više bi trebalo da nas iznenadi to što je jedan od velikih gradova dobrovoljno i zadovoljno predao kompaniji jedan svoj deo i to onaj gde su nekretnine najskuplje. Početak projekta je koji je objavljen prošle nedelje je partnerstvo između Sidewalk Labs, podružnice kompanije Alphabet koja se bavi urbanom tehnologijom, i grada Toronta. Sidewalk Labs biće zadužena za razvoj priobalnog područja Toronta koji se zove Kisajd.
Prema nekim izveštajima projekat će obuhvatiti bar 30 hektara stambenog, poslovnog i proizvodnog prostora uključujući i novo predstavništvo kompanije Google Kanada u oblasti koja bi bila polje za testiranje kombinacije tehnologije i urbanizma.
U toj oblasti Alphabet će imati svoju „laboratoriju urbanog života“ u kojoj će izvoditi eksperimente na novim pametnim sistemima i tehnikama planiranja. Proučavaće kako ti sistemi i tehnike funkcionišu u realnom okruženju i kako utiču na ljude.
Urbane laboratorije vrlo slične ovoj pojavljuju se širom sveta. Uglavnom se gradovi udružuju sa kompanijama koje razvijaju ili preuzimaju gradske oblasti da bi vršili testiranja savremenih tehnologija kao što su autonomni automobili. U stvari, Toronto nije prvi projekat kompanije Sidewalk Lab. Pre toga, počela je sa razvojem oblasti pored reke Hadson u Njujorku.
Ako se razvoj Toronta bude odvijao prema planu, biće jedan od najvećih primera projekta pametnog grada u Severnoj Americi, to jest, prostora koji se organizovan pomoću tehnologija koje su vođene podacima, poluautomatizovane i umrežene.
U ovom projektu je mnogo rizika – ne samo za Toronto i Alphabet, već za gradove uopšte. Pored projekta visokog profila kao što je ovaj, uslovi i postupci koji se budu postavili i razvijali postaće standard za slične projekte u ostalim gradovima.
Gradonačelnici i direktori kompanija koje se bave savremenim tehnologijama oduševljeni su urbanim laboratorijama i smatraju ih stecištem inovacija i ekonomskog razvoja. Međutim, takav model stvaranja naše urbane budućnosti je, takođe, podmukao način predavanja kontrole – nad ljudima, prostorima i postupcima – korporacijama koje pokreće zarada i koje žele da preuzmu vlast.
Način razmišljanja u kompaniji Sidewalk Labs potekao je od osnivača Google-a koji su bili izuzetno uzbuđeni kad su pomislili „šta bi sve mogli da urade kad bi im neko dao grad i dozvolio im da njime upravljaju“. Ambicija nije greh, ali želje kao što je ova trebalo bi da izazovu sumnjičavost, a ne oduševljenje.
U današnje vreme kad se gradovi bore da pridobiju izvore, mnogi gradovi su usredsređeni na postizanje neprekidnog razvoja, velikih zarada i uspostavljanja partnerstva između javnog i privatnog sektora. Zbog toga se gradske vlasti udvaraju sektoru savremenih tehnologija koji predstavlja izvor investicija i inovacija. Obično privuku kompanije nudeći im neke povlastice kao i smanjenje poreske stope. Stvaraju povoljno okruženje za inovacije i tako privlače programere i vlasnike razvojnog kapitala.
U ovom slučaju, kompanija se nije zadovoljila smanjenjem poreza ili stvaranjem programerskog kampa, već je zauzela jedan deo grada i od njega stvorila platformu na kojoj Silicijumska dolina može da radi i testira nove tehnologije i, pri tom, stvara veću zaradu i širi svoj uticaj.
Gradskim vlastima je najlakše da se izmaknu i dozvole tehnokratama i korporacijama da preuzmu kontrolu nadajući se da će društvene probleme i ekonomsku stagnaciju u čarobnom procesu pretvoriti u razvoj i napredak. Ipak, gradovi nisu mašine koje se mogu optimizovati, niti laboratorije u kojima se vrše eksperimenti. Gradovi nisu platforme sa korisnicima, niti poslovne firme sa deoničarima. Gradovi su stvarna mesta sa stvarnim ljudima koji imaju pravo da ne žive u bilo kakvim „pametnim rešenjima“ koje su inženjeri i direktori odlučili da primene.
Partnerstva kao što je ovo ne bi trebalo da budu postupci kojim će se gradske vlasti odreći nadležnosti i odgovornosti prema građanima predajom grada ili njegovog dela korporacijama. Konačno, nijedan građanin nije odabrao ni Alphabet ni Uber ni bilo koju drugu kompaniju da izvrši privatizaciju uprave nad gradom.
Urbane laboratorije nesumnjivo mogu da pomognu u stvaranju moćnih i korisnih tehnologija, ali stvaranje pametne budućnosti grada može, takođe, da znači i omogućavanje milijarderima (vlasnicima kompanija) da ostvare svoj san i konačno upravljaju gradom, a to nije budućnost u kojoj bismo želeli da živimo.