Tehnički nepravilno: Pošto su Apple, Google, Microsoft i Facebook postali dominantne sile, da li su Amerikanci postali istinski svoji i slobodniji?
Kako Britanci slave svoju nezavisnost od Francuza i Nemaca, a mi slavimo svoju nezavisnost od Britanaca, pitam se za tehnologiju.
Da li smo sada nezavisniji? Da li je uspon kompanija kao što su Apple, Google, Facebook, Microsoft i prijatelji doveo do toga da se ujutro budimo i kličemo zbog slobode izbora koji stoje pred nama?
Oni koji tvrde da su nezavisni osećaju da su zbacili okove da bi smanjili nerviranje. Oni su sada istinski svoji, gospodari svojih putovanja, slobodni da budu što god požele da budu. Ipak sada izgleda da smo gnevniji nego ranije. Tehnološke kompanije, tvrdeći da su stvorile bolji svet, govore nam da nas puštaju da budemo slobodni. To je lepo od njih.
Međutim, to je neka čudna nezavisnost. Svakog dana na nekoj spravi povezanoj sa mrežom nudi nam se milion verzija života, slobode i težnje za srećom. Možemo sve da ih imamo. Tako bar izgleda.
Pa šta onda radimo?
Mi tvrdimo da imamo 500 prijatelja, a u stvarnosti imamo svega tri ili četiri. Kopamo po Twitteru da iskopamo ljude koji nemaju ista shvatanja kao mi i kažemo im da su moroni/fašisti/idioti (brisati prema potrebi). Veličanstveno i odvratno u istom dahu. Oni koji su nam dali ovu novu slobodu nisu to uradili i da ništa ne traže. Oni insistiraju da im dozvolimo da prate sve što radimo, svaki naš potez. Kažu da je to samo zato da bi nas bolje uslužili. To jest, uslužili nas „boljim“ oglasima koje ćemo da obožavamo. Facebook nam kaže da korišćenjem njihovih besplatnih usluga postajemo deo jedne „zajednice“. Zajednice u kojoj Facebook određuje pravila. Nemojte se usuditi da pokažete grudi, gospođo.
Mogu li tehnološke kompanije da se slože bar o tome šta nezavisnost zaista znači?
Za Apple, izgleda da se podrazumeva velika količina privatnosti. Neki od ostalih se na rečima zalažu za to, ali kriju svoje prave namere pod pojmovima kao što je slobodan pristup i „deljenje“ (To jest, sve dok to znači deljenje svega o direktorovom životu). Neki su omogućili da vlasti lako saznaju o nama više nego što bismo mi voleli.
Da li to liči na veću nezavisnost? Ili, da li nezavisnost uvek ima svoju cenu?
Da li osećate veću nezavisnost samo zato što možete da naručite večeru, kupite mini-haljinu od lamea ili napadnete nekog samim pritiskanjem po ekranu telefona? Ili postoji neugodan osećaj da ste, uprkos toj slobodi, zarobljeni u jednom neobično podmuklom sistemu? Navučeni ste na svoj telefon, na svoj Facebook nalog, na potrebu da se sami slikate. Morate da odete na Facebook, Tumblr ili Twitter da trenutno pokažete kakvi zaista jeste. Čak koristite svoje sprave da biste izbegli neke ljude.
Da li je to nezavisnost? Ili je to novi društveni klub zavisnika čija vas sveobuhvatna magla sprečava da bar vidite izlaz?
Čak i kad se nalazite na vrhu planine, razmatrate lepotu sveta i smisao postojanja, Apple vas ohrabruje da ga slikate, a Facebook insistira da to postavite na njegov sajt koji obuhvata ceo svet. Zato što vaši prijatelji moraju da znaju šta radite, zar ne? Kako možete da ih razočarate? Ako nezavisnost ima suštinu, ona svakako uključuje mogućnost da se bira vlastita sudbina. Ali, koje kriterijume primenjujemo kada biramo? Vlastite? Ili one koje nam ljubazno nudi novi tehnološki sistem? Tehnologija nudi mnoge nove mogućnosti izbora, ali hoće da nam oduzme sposobnost da vozimo polako, da jednog dana možda budemo ono što sada znamo kao čovečno. To je za vaše dobro, razumete. Možda je jedna definicija naše tehnološke nezavisnosti sloboda od zavisnosti od drugih.
Zar je čudo da mnogi u tehnologiji podržavaju slobodarske vrednosti? Ipak, dok se zalažu za autonomiju pojedinca pred navodnom prinudom društvenih institucija, možda ne shvataju da su nove društvene institucije upravo njihove tehnološke kompanije. A možda i shvataju.
Možete da se odjavite kad god poželite. Ali nećete, zar ne?
Postoji ipak jedno područje u kojem je tehnologija zaista podstakla istinskiju i hrabriju ličnu slobodu. Prema istraživanju Gallupa, rekordnih 42 procenta Amerikanaca sada izjavljuje da su politički nezavisni.